Lov u mutnom

Šta se dobije kada se na jednom mestu neinformisanost, nezainteresovanost, neznanje i nepoznavanje zakona ukrste sa željom da se radi i nešto zaradi, a sve to još bude „garnirano“ nametima u vidu poreza i doprinosa koji, praktično, pojedu polovinu nečije zarade? Pa, naravno, dobije se situacija koju sada imamo u vezi sa namerom države da naplati porez od frilensera.

Marija Pavlović iz Beograda je pre četiri godine osnovala udruženje i pokrenula nekomercijalni sajt, ali koji bi određene prihode donosio preko Gugl oglasa i kroz klasično onlajn oglašavanje. Kako je i ranije imala određene poslovne poduhvate, rešila je da se raspita kakvo je stanje sa oporezivanjem ovakvih prihoda. Tri službenice poreske uprave u jednoj od beogradskih opština nisu znale da joj odgovore da li, kome i kako treba da plaća porez na prihode koje dobija preko Gugl oglasa.

„Nismo imali takve slučajeve do sada“, bio je odgovor koji je dobijala.

Strah od inspekcije

Danas se Marija trese, strahujući da će i u njeno sanduče doći opomena i zahtev za naplatu poreza na sve što je prihodovala tokom prethodnih godina. A ti prihodi su bili više nego simbolični i neznatno su dopunjavali njen kućni budžet iz kojeg, pored ostalog, izdržava porodicu sa dvoje dece. I, naravno, nepotrebno je reći, te su pare odavno potrošene.

Poslednje informacije, na njenu sreću, pružaju joj nadu da će, bar za sada moći da odahne. Nakon sastanka u Vladi Srbije u ponedeljak između predstavnika Udruženja radnika na internetu i premijerke Ane Brnabić, ministra finansija Siniše Malog i direktorke Poreske uprave Dragane Marković, Poreska uprava je počela da šalje obaveštenja o tome da se postupci kontrole frilensera obustavljaju do daljeg.

Udruženje radnika na internetu iznelo je, naime, zahtev da se obustavi postupak poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja po, kako su naveli, neodrživom i neadekvatnom poresko-pravnom tretmanu za fizička lica koja su ostvarila prihode iz inostranstva.

Poreska je na taj zahtev reagovala tako što je počela gradovima da šalje obaveštenja da se započeti postupci kontrole frilensera obustavljaju do daljeg.

Povezane vesti - Frilenseri traže leks specijalis i izmenu Zakona o radu

Problem, međutim, ostaje. Sa jedne strane, za njegov nastanak jesu odgovorni ljudi koji su se otisnuli u frilenserske vode. Odgovorni su jer se nisu na vreme informisali u pogledu obaveza prema državi. Ima, doduše, verovatno i onih koji su bili upoznati sa tim obavezama, ali su ih jednostavno ignorisali.

Sa druge strane, međutim, čini se da je veća odgovornost države i to na više nivoa. Prvo, očigledno je da poreski službenici nisu znali da pruže prave informacije onima koji su ih tražili, pa tako ni oni koji su želeli nisu znali šta i kome treba da plate. Drugo, država, odnosno Poreska uprava, odgovorna je i jer nije pravovremeno postupila i blagovremeno upozorila ljude da su u prekršaju koji bi mogao skupo da ih košta.

Naravno, uvek će se država pozivati na to kako je zakonska obaveza nezaposlenog lica koje ima prihode da ih prijavi, kako bi mu bio obračunat porez. Ali kao što je sada, kada se broj tih ljudi višestruko povećao, a prihodi koje stiču znatno uvećali, država uspela da ih pronađe, isto tako je mogla da ih pronađe i pre par godina i pošalje im opomene za sume koje su znatno manje od sadašnjih.

A rezultat bi bio taj da bi ljudi postali svesni obaveze plaćanja poreza, pritom bi znali koliko treba da plate, država bi redovno punila kasu i ne bismo imali situaciju u kojoj se oko 100.000 ljudi, koliko je po nekim procenama frilensera u Srbiji, suočavalo sa mogućnošću prinudne naplate i dodatnim troškovima.

Ali problem je u tome što je, očigledno, cela stvar sa neprijavljivanjem prihoda prolazila dok je bila reč o relativno malom broju ljudi, jer se nije ni primećivala u moru mnogih drugih stvari.

Ali, pošto je mnogo ljudi počelo tako da zarađuje, a da istovremeno ne prijavljuje prihode, država se setila načina kako da otkrije ko nije prijavio porez. Bio je to relativno jednostavan posao, jer se sve uplate koje iz inostranstva idu preko računa registruju u NBS. I kada se te uplate ukrste sa podnetim poreskim prijavama, nije teško uočiti „prestupnika“.

Isplata na ruke

Pitanje je, međutim, samo zašto se država toga setila tek posle pet i više godina? Zašto je Poreska uprava tek sada počela da radi svoj posao i to na ovako drastičan način? Jer, oni koji bi da izbegnu plaćanje poreza su, sasvim sigurno u manjini, dok većina porez nije plaćala iz prostog razloga što niko nije umeo da im kaže kako i koliko treba da plate?

Posebno je pitanje i šta se dešava sa onima koji sve pare dobijaju na ruke? I nisu tu problem nadničari, građevinci, moleri i ostali koji rade na crno kako bi prehranili porodice, već oni koji se hvale kako su hiljade evra dobijali za tezge po inostranstvu, od čega država nije dobila ni centa.

No, vratimo se na slučaj sitnih frilensera. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za „Ekspres“ da je pre reforme Poreske uprave „gotovo bilo nemoguće platiti poreze na te male prihode“.

„Morali ste ’da rodite mečku’ da platite porez. I bukvalno niko nikad nije jurio te ljude“, kaže Stevanović.

U međuvremenu, dodaje, frilensing je narastao. I među frilenserima, međutim, postoje razlike. Ima onih sitnih, koji, kako kaže, zarađuju „možda hiljadu evra ili koji evrić više mesečno“, ali ima i krupnih riba koji zarađuju mnogo više.

„E, sada se love ovi sitni. Krupne ne možete ni da uhvatite, jer njima sve uplate idu na nerezidentne račune, koriste pejpal i slično“, kaže Stevanović.

On ističe da porez na prihode svakako treba da se plati i dodaje da negde mora da se povuče neka vremenska granica. A ona, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo da bude pet godina.

„Nisam za to da se neko goni godinama unazad jer je ta oblast bila tako loše regulisana. Treba naći neku zdravu granicu. Porez treba da se plaća na prihode. To nije sporno. Svejedno je da li se radi na njivi ili na internetu. Prihod je prihod“, kaže Stevanović.

Sada, prema njegovom mišljenju, postoje uslovi za to, „jer Poreska radi mnogo bolje posao nego ranije i zato treba naći neku zdravu granicu“.

U suprotnom, ljudi bi, kako kaže, bili stimulisani da rade ono što rade i ovi „krupni igrači“, a to je da novac preusmere na račune u inostranstvu, jer bi zaključili da im je to mnogo lepše i lakše.

Milica Bisić, nekadašnja zamenica ministra finansija, a danas profesor na FEFA fakultetu, međutim, ima nešto drugačije viđenje situacije. Ona ocenjuje da „neznanje nije opravdanje“ za frilensere što nisu plaćali porez i doprinose i ističe da nije reč ni o kakvom „retroaktivnom oporezivanju“:

„Zakon o porezu na dohodak građana, koji je na snazi od 2001. godine, jasno propisuje da srpski rezidenti porez plaćaju na dohodak ostvaren bilo gde. Tako da nije reč o retroaktivnoj naplati, već o tome da je Poreska uprava primenila pravilo da pravo na utvrđivanje poreza ne zastareva pet godina. S druge strane, ukoliko je tačna informacija koja je nedavno objavljena u dnevnim novinama, da je jedan od frilensera i proteklih godina pokušavao da plati porez, a da niko u Poreskoj upravi sa kojima je kontaktirao nije znao da mu objasni kako, govori da ni zaposleni u Poreskoj uspravi nisu bili upoznati sa zakonskim odredbama“, ocenjuje Milica Bisić za „Ekspres“.

Povezane vesti - Zakoni koji će promeniti Srbiju

Iz ove novinske vesti, kako kaže, proističe da je taj obveznik plaćao godišnji porez na dohodak, što je bilo moguće samo ukoliko mu je Poreska uprava iznos utvrdila rešenjem. Sagovornica „Ekspresa“, međutim, ocenjuje da je neverovatno da se tom prilikom službenik koji je utvrđivao porez nije pitao kako je moguće utvrditi godišnji porez ako prethodno nije plaćen porez po prijemu prihoda.

„I naziv informacije (o 'Samoinicijativnom prijavljivanju prihoda iz inostranstva', prim. nov.) koja je objavljena na sajtu Poreske uprave navodi na pogrešan zaključak da je reč o nekom novom porezu koji se plaća na prihode iz inostranstva. Tako da izgleda da ni obveznici, ali ni poreznici nisu razumeli odredbe zakona koji postoji već 20 godina. Ako je to tačno, jasno je da je odgovornost poreskih službenika veća. To, međutim, ne opravdava neplaćanje poreza“, kaže Milica Bisić.

Ko su frilenseri u Srbiji? Ima tu ljudi koji daju časove stranih jezika onlajn, prevodioci, pisci blogova i drugih sadržaja za strane kompanije, ljudi koji izdaju „stan na dan“, ali je mnogo i onih koji su baš u IT sektoru, dakle programeri koji rade na razvoju softvera, grafički dizajneri koji rade na različitim digitalnim platformama... Mnogi od njih su se za taj vid poslovanja odlučili ohrabreni medijskim napisima o profitabilnosti IT sektora, izvoznom potencijalu, ali i izjavama političara kako je IT sektor budućnost Srbije. Danas se, verovatno, neki od njih osećaju prevarenim, odnosno kao da ih je neko namerno navlačio da rade, ne dajući im istovremeno i sve neophodne informacije, upravo u pogledu obaveza prema državi.

Propisi nepoznanica

Sagovornici „Ekspresa“, međutim, u tom pogledu nemaju previše razumevanja za njihove muke. I dok Stevanović ocenjuje da postoje ljudi koji rade preko interneta i plaćaju poreze, „dok su se drugi malo pravili ludi“, Milica Bisić je još oštrija.

„A kakvo je mišljenje IT stručnjaka koji rade kao zaposleni ili kao samostalni preduzetnici i plaćaju porez? Zašto bi oni plaćali, a tzv. frilenseri ne bi? Uostalom, samo značenje korišćenog termina ’frilenser’ na srpskom je samostalna (slobodna) delatnost, a već pomenuti Zakon o porezu na dohodak jasno propisuje pravila oporezivanja prihoda od ove delatnosti. Takođe, bilo gde u razvijenom svetu, na koji tako često volimo da se pozivamo, uobičajeno je da se pre započinjanja bilo kog posla, onaj koji ga započinje informiše o pravilima pod kojima može da ga radi, a ta pravila uvek uključuju i pravila oporezivanja. Propisi nisu tajna koju država, odnosno državni službenici treba da saopštavaju svakom ponaosob“, ocenjuje ona.

Više pomenutih slučajeva, međutim, ukazuju da su ti propisi „tajna“, ili je bolje reći nepoznanica, upravo za zaposlene u Poreskoj upravi. O tome svedoči, kako slučaj sa početka teksta, tako i primer i Vladimira Ilića, programera iz Petrovca na Mlavi. Njemu, kako je sam rekao, država sada traži da plati šest miliona dinara za poreze i doprinose u prethodne četiri godine, dok je on za to vreme zaradio oko osam miliona dinara.

On je istakao da se ranije raspitivao da li treba da plati porez i da mu je, na osnovu prihoda, rečeno da se plaća tek kada godišnji prihod dostigne visinu šest prosečnih plata, te smatra da je doveden u zabludu.

Prethodno je platio godišnji porez na dohodak građana i svake godine se interesovao za moguće način regulacije statusa. Međutim, od službenika Poreske uprave redovno je dobijao odgovor da tako nešto nije moguće.

„Prilikom prve uplate koju sam dobio iz inostranstva pitao sam na koji način i koliko se plaća porez za delatnost koju obavljam. I u banci i u Poreskoj upravi rečeno mi je da se poraz plaća kada se pređe šestostruki iznos prosečne godišnje zarade, takozvani godišnji porez i ništa sem toga. Pošto sam 2016. godine prešao taj iznos, ni tad nisu bili baš sigurni da li treba da plaćam ili ne, ali ja sam insistirao da taj porez platim. To rešenje imam i to je jedino rešenje i jedini način kako je meni porez naplaćen“, rekao je Ilić na konferenciji za novinare Udruženja radnika na internetu ispred Vlade Srbije.

Povezane vesti - Uloga prodavca cveća u naplati poreza

Niko mu nije rekao da se porez plaća na pojedinačnu uplatu niti se plaćala bilo koja vrsta poreza za PIO, zdravstveno. Da mu je rečeno, kaže da svoju delatnost sigurno ne bi obavljao na ovakav način, već je ili ne bi obavljao uopšte ili bi je obavljao kao paušalac, kompanija…

Doprinosi za penziono i zdravstveno su, dakle, drugi deo iste priče, a ono što frilensere najviše boli u ovom delu jeste zašto bi te doprinose plaćali retroaktivno ako im već u tom periodu nije išao staž i nisu bili zdravstveno osigurani?

Zakon, međutim, i tu kaže da se ti doprinosi plaćaju za svaki ugovor po delu ili autorski ugovor. Postoji deo koji je neoporeziv, koji nije previsok. Na ostatak se plaća penziono osiguranje, dok se zdravstveno osiguranje plaća samo ukoliko ta osoba već nije pokrivena zdravstvenim na drugom mestu.

„To što frilenseri koji nisu plaćali doprinose nisu imali prava iz obaveznog osiguranja sasvim je logično. Ova prava se stiču plaćanjem doprinosa. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, takođe važeći od 2001. godine, jasno propisuje da se penzijski doprinos plaća na svaki prihod od rada, a zdravstveni ukoliko primalac prihoda nije zdravstveno osiguran po nekom drugom osnovu. Kada plate penzijski doprinos, frilenseri će steći prava iz penzijskog osiguranja za period za koji su ga platili. Kad je reč o zdravstvenom doprinosu, steći će osnov za zdravstveno osiguranje, pa ako ga budu i dalje plaćali imaće i ovo osiguranje“, kaže Milica Bisić.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .