MALI: Da nije bilo korone Srbija bi ove godine imala rast šest odsto

MALI: Da nije bilo korone Srbija bi ove godine imala rast šest odsto

FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC / nr


Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da bi Srbija imala rast BDP-a od 6 odsto ove godine da nije bilo pandemije koronavirusa, a što je, kazao je, rezulat mera fiskalne konsolidacije.

On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije naveo da je prethodna vlast ostavila zemlju pred bankrotom, a da su sada teške mere države iza nas i da su naše finansije jake i zdrave i da je naša ekonomija, kako je rekao, na zdravim nogama.

“Mi bismo ove godine imali rast preko 6 odsto samo da nije bilo koronavirusa. Poslednji kvartal prošle godine, 6,2 odsto smo imali rast privrede, što je najviši rast u Evropi”, rekao je Mali i dodao da je rast bio u januaru 6,5 odsto, u februaru 5,6 odsto.

To je, kaže, upravo rezultat ekonomskih mera konsolidacije, štednje, odgovorne ekonomske politike koju je predsednik Vučić započeo kao predsednik vlade.

Dodao je da je država bila iskrena prema građanima i govorila da nas očekuje težak reformski put.

 FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC / nr

FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC / nr

“Išli smo sa velikim merama fiskalne konsolidacije. Ovi pre nas ostavili su nam zemlju koja je bila pred bankrotom. Ne da nije bilo za penzije i plate, nismo imali ni kreditni rejting, nismo imali autoputeve, nismo imali ništa…”, rekao je Mali.

Podsetio je da je prosečna zarada u Srbiji bila 320 evra pre pet godina a u decembru 2019. je pređen nivo od 500 evra.

“I nismo zadovoljni. Hoćemo još”, rekao je ministar i dodao da je će svaki puloletni građanin doiti po 100 evra od države kako bi s time podigao optimizam kod ljui.

“Svi su jednaki, svi na jedan i na drugi način prolaze kroz ovu krizu. Onaj ko kaže da to nije dobra mera taj ne razume Srbiju. Taj ne razume da ipak ima ljudi koji i teško žive i dalje, za koje se borimo svaki dan”, rekao je Mali.

Povezane vesti – DAN POSLE KRIZE: Mere za spas srpske ekonomije

Kaže da je država slušala privredu prilikom donošenja svih mera a da ne bi bilo, kako je rekao šanse da se izađe sa ovakvim paketom mera da Srbija nema stabilne finansije, javni dug koji je ispod 50 odsto, suficit u budžetu 4 godine za redom…

“Mali broj zemalja to može”, rekao je Mali.

Podsetio je na probleme koje brojne zemlje u svetu imaju i sa kojima se susreću i to opisao rečima:

“Baš je pakao, pakao i užas od broja nezaposlenih i problema sa kojima se preduzeća i te zemlje suočavaju. BDP celog sveta ide dole. U tom celom svetu sigurno će posledice osećati i srpska ekonomija ali kroz ovako obuhvatne mere želimo da te posledice budu minimalne…” rekao je Mali.

“Ko je otpustio više od 10 odsto radnika – mere ne važe”

Sva preduzeća u privatnom sektoru mogu da koriste mere propisane prvom uredbom koju je vlada danas svojila, pod uslovom da od 15. marta do danas nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10 odsto, naglasio je Siniša Mali.

FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ nr

FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ nr

Pogodnosti iz ove uredbe mogu da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja, što je bilo jedno od često upućivanih pitanja državi od strane privrede.

Kada je reč o fiskalnim merama, odnosno o odlaganju poreza i doprinosa, one se odnose na privredne subjekte, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica.

Odlaže se plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. januara sledeće godine.

“Više hiljada radnika se vratilo na posao nakon objave mera”

Ministar finansija je takođe istakao da se više hiljada radnika u Srbiji vratilo na posao nakon što su objavljene ekonomske mere za pomoć privredi zbog krize izazve korona virusom.

Kaže da je uspostavljen precizan sistem kontrole kroz Poresku upravu i da nema onoga – verujem vam ili ne, već da će privrednici snositi posledice ako bi pokušali sredstva da zloupotrebe i da će ako izađu iz programa morati da vrate dobijeni novac.

“Ono što neko dobije kao pomoć kroz program, ako izađe iz programa, moraće to da vrati državi. Naša namera je da se održi puna zaposlenost, a cilj mera je da ljudi koji su imali posao pre krize da ga i zadrže. Hoćemo da pomognemo onima koji ne mogu da isplate zarade zaposlenima”, naglasio je Mali.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar