MIHAJLO PUPIN: Da je propala Srbija, propao bih i ja

Mihajlo Pupin svetsku naučnu slavu stekao je izumom indukcionih kalemova, bez kojih ne bilo telefonskog saobraćaja i modernih telekomunikacija. Napravio je prvu rentgen sliku u SAD i tako skratio vreme izlaganja pacijenta iks zracima. Bio je jedan od dvanaestorice naučnika koji su osnovali Agenciju za aeronautiku, koja je kasnije postala NASA. Predsednik Njujorške akademije nauka i predsednik Univerzitetskog kluba u Njujorku.

A bio je stranac u Americi...

Međutim, osim nauke, Pupin se tokom čitavog života bavio i lobiranjem, diplomatskim odnosima i borbom za Srbiju. I to vrlo uspešno. Već na početku Prvog svetskog rata, američku javnost obaveštavao je o stradanjima Srbije i Crne Gore, organizovao je odlazak dobrovoljaca iz SAD, slao lične priloge Kraljevini Srbiji, bavi se humanitarnim radom, traži podršku za Srbiju.

https://www.youtube.com/watch?v=Zu_jLz7zYGU

Upravo prošle godine SAD i Srbija obeležile su 100 godina diplomatskih odnosa, za koje je dobrim delom zaslužan upravo Pupin. Tom prilikom ambasada SAD u Beogradu odala mu je posebnu počast.

Založio celu imovinu zbog Srbije

Pupin je prvi, posle sarajevskog atentata, na brojnim predavanjima i sastancima u SAD ukazivao da se Austrougarska spremala za rat, kao i da je atentat bio posledica širenja mržnje protiv Srba. U vreme Velikog rata obavljao je dužnost počasnog konzula u SAD, gde ga je Kraljevina Srbija imenovala 1912. (na toj poziciji ostaje do 1920. godine). Tokom tog perioda Pupin u velikoj meri doprinosi uspostavljanju međunarodnih odnosa između Kraljevine Srbije, kasnije Kraljevine Jugoslavije i SAD.

"Ako propadne Srbija, nek propadnem i ja", reči su koje je, kaže legenda, izgovorio Pupin dajući svoju kompletnu imovinu kao zalog saveznicima za zajam Srbiji u Prvom svetskom ratu. Neki izvori kažu da nisu u pitanju garancije, već pare. Tačnije, ondašnjih lak pola miliona dolara! Reči koje mu se pripisuju su donekle izmenjen mit, što nikako ne umanjuje njegovo delo. One je tokom vraćanja zajma jevrejskim bankarima zapravo rekao: "Da je propala Srbija, propao bih i ja".

Uzgred, Pupin je bio jako dobar biznismen i u ono vreme milioner. Danas bi se njegovo bogatstvo merilo u milijaradama.

Zajedno sa Mabel Grujić, suprugom diplomate Slavka Grujića, 1915. osnovao je u Njujorku Srpski poljoprivredni komitet za pomoć. Oni su zaslužni što je u Beogradu, kada je cela država otišla u povlačenje preko Albanije, ostao upravnik američke bolnice Edvard Rajan, koji će pred okupatorima braniti interese srpskog naroda.

I pre ulaska u rat SAD su pokazivale naklonost prema malenoj Srbiji. U to vreme velike sile sklopiće Londonski ugovor 1915. kojim je planirano da Italija dobije Dalmaciju. Francusku, Englesku i Rusiju. Rumunija je trebalo da dobije Banat, a Bugarska deo Makedonije sve do Skoplja.

Međutim, otvoreno o kartama razgovarano je tek 1919. u Versaju. Pupin je tada pokazao svoje diplomatske veštine. U teškoj situaciji tokom pregovora o granicama Srba, Hrvata i Slovenaca, on je lično 19. marta 1919. napisao memorandum američkom predsedniku Vudrou Vilsonu. Na osnovu tog dokumenta o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Slovenije, Istre, Banata, Međumurja, Baranje i Makedonije, Vilson je izjavio da nije prepoznao Londonski sporazum potpisan između saveznika i Italije.

Srpska zastava na Beloj kući

Pupin to potvrđuje u svojoj autobiografiji "Sa pašnjaka do naučenjaka" za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu:

"Moje rodno mesto je Idvor. Ali tim nije bog zna koliko rečeno, jer se Idvor ne može naći ni na jednoj geografskoj karti. To je jedno malo selo koje se nalazi po strani glavnog puta u pokrajini Banatu, koji je pre pripadao Austro-Ugarskoj, a sada je znatniji deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. tu pokrajinu su tražili Rumuni. Ni oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju Banata u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično, pa kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam ja rodom Banaćanin, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti. U Idvoru niko nikad nije živeo osim Srba", napisao je Pupin.

Kao prvi diplomata Srbije u SAD i počasni konzul sprijateljio se sa predsednikom Vilsonom, a nakom rata, na vrhu Bele kuće prvi put u istoriji SAD zavijorila se zastava koja nije američka -  srpska.

Vilson je tada održao govor:

"U nedelju, dvadeset i osmog ovog meseca, pada četvrta godišnjica od dana kada je divni narod srpski, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi…"

 

Poštovaniji u Americi...

Uprkos svim naučnim i drugim dostignućima Mihajlo Pupin tek je pred kraj života proglašen počasnim doktorom Beogradskog univerziteta. U to vreme, već je ima počesne doktorate 17 svetskih univerziteta, a Amerikanci su ga već svrstali među svoja tri najveća naučnika.

Osim toga, zanimljivo je da je Pupinova autobiografija "Sa pašnjaka u do naučenjaka" za koju je 1924. dobio Pulicerovu nagradu, u SAD bila uvrštena u obaveznu školsku literaturu, a u Nemačkooj je deljena najboljim đacima kao moralni obrazac koji treba slediti.

Naši đaci o njoj i danas znaju vrlo malo...

A ko koje je sve izume patentirao srpski naučnik Nikola Tesla pogledajte u serijalu tekstova koje će Ekspres objavljivati u narednih nekoliko dana. O prvom patentu više možete prčitati ovde.