Vesti
02.06.2025. 21:57
Vesti
03.06.2025. 17:05
Marko R. Petrović
Milan Antonijević
"Deo javnosti, očigledno, uživa u podeli"
Koliko god da su svima u Srbiji usta puna dijaloga, trenutna situacija deluje kao da nikad dalje od dijaloga suprotstavljenih političkih opcija nismo bili.
Milan Antonijević, pravnik i stručnjak za ljudska prava, ne spada u tolike pesimiste, ali, ipak, na pitanje koliko smo danas daleko ili blizu dijaloga, uz opasku da sam odabere formulaciju, odgovara kako ne zna "da li je srpska čaša dijaloga u Srbiji polupuna ili poluprazna“ te da ćemo o tome ipak zaključivati krajem godine kada budemo svodili račune 2025.
"Ali u ovom trenutku postoje inicijative, koliko god da ima verbalnih duela i sa jedne i sa druge strane, postoje inicijative, pre svega od strane vlade, da do dijaloga dođe. To se, ako gledamo od novembra do danas, ne dešava prvi put. Mislim da je mnogo poteza koje je vlada uradila u proteklim mesecima išlo ka dijalogu. I podnošenje ostavke, u krajnjoj liniji, predsednika vlade, bio je jedan vid dijaloga sa javnošću koja je zabrinuta zbog problema koji su se javljali u Srbiji. Kad podnosite ostavku kao predsednik vlade, to je čin koji nije ništa drugo nego dijalog.
Da ne idemo samo sa tim negativnim, ima i pozitivnih primera dijaloga. To je sam dogovor između države Srbije, Ministarstva finansija i samog Univerziteta. U svim ovim problemima koji postoje u Srbiji vi ste u jednom trenutku imali dijalog u kome nije mnogo ljudi pričalo, taj dijalog je samo doneo efekte. Znači, vi ste pregovarali kao rektorski kolegijum, dekani profesori pregovarali o povećanju budžeta od 20 posto za visoko školstvo i time je jedan od zahteva studenata u blokadi ispunjen u potpunosti“, kaže Milan Antonijević u intervjuu za "Ekspres“.
Ostala su dva.
"Dijalog je i to da se sporimo da li su sami zahtevi ispunjeni ili ne, i da je legitimno u Srbiji tvrditi da su ispunjeni svi zahtevi studenata. Znam koliko sam imao napada kao čovek koji nema instituciju iza sebe, kada u ovom trenutku javno kažem, bilo u medijima ili na svojim mrežama, da su zahtevi studenata u potpunosti ispunjeni, da je država uradila mnogo na transparentnosti... Dobijam ogroman broj napada, prilično jednostranih, ali svejedno. Očigledno je da bar jedan deo naše javnosti uživa u ovoj podeli. Ali dijalog u svemu tome postoji, dijalog je i kada napadate nekog. Živimo u takvom društvu i ne možemo da budemo van napada. Kada ste u politici, kada ste u javnom životu, malo ste ogoljeni i imate čak i obavezu da trpite pritisak javnosti.“
Da li to mora da izgleda tako kao da je pitanje života ili smrti?
"Pa, ne. Meni je sve to zanimljivo jer ako vam neko upućuje pretnje to jeste pitanje života ili smrti. Verujem da je i za mnoge druge koji su u javnosti taj nivo razgovora daleko od onog koji je primeren demokratskom društvu. Nije pitanje koje je danas postavljeno u Srbiji pitanje života ili smrti. Ako imate zahtev za izbore, taj zahtev se podnosi onima koji su nadležni za tako nešto. Znači, vlada mora doneti određenu odluku i obrazložiti predlog predsedniku zašto se Srbija odlučuje ponovo na parlamentarne izbore. I to je jedan vid dijaloga. Ako ne shvatate kao politički činilac, bilo da ste student pravnog ili nekog drugog fakulteta bliskog politici ili nečeg drugog, da je to politička odluka vlade, već očekujete da vas neko slepo sluša, znači vi već ne želite dijalog. I mnogo je tih situacija u kojima su mnogi pali na ispitu dijaloga. I još ne vidim tragove iskrenog dijaloga koji mora da se otvori.“
Da li je iskreno zalaganje za dijalog kada kao vlada kažete – mi smo spremni za dijalog, hoćemo razgovore o tome, a posle toga izađe neko od članova vlade ili neko od članova vladajućih stranaka sa neprimerenim rečnikom kojim se obraća suprotnoj strani?
"Nije. Ali kada srpska politička scena nije bila u provokacijama. Ja se ne sećam. Sećam se početka ’90-ih kada je takođe Narodna skupština više delovala kao poprište nekog boja nego kao poligon za dijalog. Ta retorika je nešto sa čime politička scena živi već 35 godina.“
Treba malo da se odmaknemo od toga.
"U ovom trenutku 2025. godine, možda tamo negde pred kraj, teško da ćemo se odmaći. Imate različite nivoe, naravno. Nekada jedan od poslanika izrekne neku od tako teških stvari. Kada sam bio sa, tada predsednikom vlade u ostavci Vučevićem na ’Juronjuzu’, otvoreno smo govorili o tome da se vlada u ostavci mora ograditi od uvreda prema studentima i nazivanjima studenata ustašama...“
I teroristima...
"Teroristima itd. Niko od nas nije ustaša, niko u Srbiji u javnosti niti je ustaša niti se takvim može nazivati, a ponajmanje studenti. To da li vi letujete u Hrvatskoj tajno ili javno ne čini vas ustašom. Moramo taj rečnik vratiti tamo gde mu je mesto, ustaše treba isto vratiti tamo gde im je mesto, na crnu stranu istorije. Jer, ako vi sada bagatelizujete da je svako ustaša, onda niko nije ustaša, pa ni onaj koji je u Jasenovcu ubijao hiljade i hiljade Srba. Mi smo izgubili pojam šta znači teška reč. U Srbiji su teške reči izgovarane, od Vojislava Šešelja koji time maše od početka ’90-ih preko svih knjiga koje je pisao, gde je bez ikakve kazne lepio etikete ljudima i imao, naravno, i okruženje koje je tome kumovalo ili se radovalo. E, sada, kada ćemo sa time prestati, ja ne znam. Ne znam kada odumire takav deo rečnika. On se ne vidi ni u jednom evropskom parlamentu, ni na jednoj političkoj evropskoj sceni se takve stvari ne vide.
Pratim mađarsku političku scenu koja je i uzavrela ima mnogo emocija, ali vi tamo ne koristite takve stvari za svoje političke oponente. Možda im prilepite to da ih finansira Soros, ali ne nazivate ih onima zbog kojih su stradali Mađari. Srpski rečnik mora da se vrati ne u pristojnost. Pristojnost je jedan konstrukt. Vuk Stefanović Karadžić je pisao ’Crven ban’ još kada i tamo imate razne valere srpskog jezika. Sve to može da se koristi pa i u Narodnoj skupštini, ali neke stvari baš zarad poštovanja prema žrtvama, prema genocidu nad Srbima u NDH, neke reči treba zaista meriti. Ovo je kritika svakoga ko je to upotrebio. Mislim da niko iz vlasti nije ostao imun na to da u nekom trenutku potkači studente i da ih tako nazove. Lako je držati neke moralne lekcije kada nemate političku odgovornost kao što je ja nemam, ali opet vredi vratiti neko dostojanstvo u institucije, ne gledati sve crno-belo. Niti je opozicija idealna niti je najgora na svetu, niti je vlast idealna niti je najgora na svetu, niti su studenti idealni niti su najgori na svetu, niti je svako iz nevladinih organizacija idealan niti najgori na svetu. Moramo to osvestiti.“
Vesti
02.06.2025. 21:30
Koliko se obraćamo zaštitniku građana i zbog čega najviše
Govorite o vraćanju dostojanstva u institucije, to se pre svega odnosi na one koji te institucije predstavljaju, da oni svojim ponašanjem treba da vrate to dostojanstvo.
"Između ostalog. Bilo da vodite auto-servis ili ministarstvo ili državu, vi odgovarate za to šta se tamo dešava, da li pružate neku uslugu koja je kvalitetna ili ne. Institucije su pružaoci usluga građanima koji ih plaćaju. Mi smo negde izgubili taj demokratski pojam, zato što dolazimo iz komunizma gde se o tome nije mnogo pričalo niti ste plaćali porez. Ali mislim da tu građansku svest moramo vratiti. Policija je tu da štiti nas, bezbednost svakog građanina, bilo da je u vlasti ili u opoziciji.
U ovom trenutku se treba boriti i za to da sve političke stranke koje postoje u Srbiji, a koje nisu zabranjene, da je potpuno legitimno da budete njihov član. Kada ste u vlasti, napadate one koji su članovi opozicionih stranaka. Kada ste u opoziciji, napadate one koji su u vladajućoj stranci. To smo videli u Novom Sadu po onim napadima na direktora bolnice i na neke članove stranaka, neke žene koje su pokušale da odu na neku tribinu koja je organizovana u Nišu. To se vidi po različitim napadima i na studente i na one ispred Fakulteta dramskih umetnosti i ono što se u Novom Sadu desilo. To su sve neke stvari gde vidite da Srbija još luta, da klackalica nasilja prelazi sa jedne na drugu stranu. Ali mislim da je nama na dužnosti, i na vama kao medijima, da se borimo za to da strah ne promeni stranu, da zlo nestane iz Srbije. Imate narativ opozicionih stranaka da je strah promenio stranu. Ja zaista ne želim da živim u zemlji u kojoj je strah negde političko oružje. To nam ne treba.“
Gde je prisutan strah na bilo kojoj strani.
"Na bilo kojoj strani, da. Devedesetih ste imali strah od Miloševića, on je nas hapsio. Ja sam bio 1996‒1997. godine na protestima, nije nam bilo baš prijatno. Nije nam bilo prijatno ni 1995, kada sam u vojsci bio u jedinici koja je zloupotrebljavana da mlade srpske izbeglice iz Hrvatske vraća na front tokom akcije ’Oluja’. To se dešavalo pred mojim očima, klinca od 19 godina. I tada ste videli strah u očima tih ljudi koji su bili privođeni, izbeglica koji imaju status izbeglica i niko ih ne sme proterivati u Hrvatsku. Taj strah se nama valja od početka ’90-ih, 2000. Peti oktobar je takođe doneo i strah i neku pozitivnu energiju, ali se opet na tome nije radilo. Strah se nekako podgrevao, kada nemate argumente lakše vam je da vladate strahom. Ali zrela srpska politika koja prilazi Evropskoj uniji mora da bude oslobođena straha. Vi ni u jednoj zemlji u Evropskoj uniji nemate strah kada se bavite politikom. Imate napade na novinare, imali ste ubistvo novinara na Malti, ako se sećate. Ali to nije državni niti institucionalizovani strah, niti je to strah koji podgrevaju političke stranke.“
Pominjali ste izbore. Prva reakcija predsednika nakon zahteva studenata da budu raspisani vanredni izbori bila je "nema šanse“. Pre neki dan je gospodin Vučević rekao da je moguće da izbori budu čak i u idućoj godini. Zašto se šalju oprečne poruke?
"Ja ne pamtim nijedan trenutak kada smo slali koherentnu poruku sa jedne pozicije. Uvek ste imali i toplo i hladno, pa onda zbunite građane i oni onda zaista ne znaju na čemu su. Ta taktika je i dalje u upotrebi. Ali mislim da treba racionalno razmišljati o tome da u ovom trenutku postoji ogromna podela u srpskom društvu. Ona mora da se nekako leči sa ljudima koji su sposobni za tako nešto, ne sa onima koji u tim podelama uživaju. Nisam siguran da su izbori tokom narednih meseci bilo kakvo rešenje jer je tolika podela i toliko nerazumevanja, a i toliko iracionalnog da ti izbori ne bi ništa doneli. Čak i kada bi ostao isti raspored političkih snaga i ako bi se pokazalo da je nepromenjen odnos u Srbiji između vlasti i opozicije, to bi opet dovelo do daljih frustracija i nepoverenja prema izbornom procesu itd. Mislim da u Srbiji svako ko želi da se bavi politikom mora da radi na tome da motiviše građane da veruju u izborni proces.“
A kako da veruju pored ostalog i kad se šalju ove zbunjujuće poruke? Kako onda u svemu tome da ljudi veruju i u izborni proces?
"To je kreativno mišljenje i verovanje da morate stvoriti. Svako od građana ima svoje mehanizme kako samog sebe uverava u to da niko ne može vršiti pritisak na njega. Onog trenutka kada biste vi imali građane sa bilo koje strane, bilo da pričamo o 2007, 2008, 2009. godini ili pričamo sada od 2014, 2015, 2024. godini, koji ni na koji način ne mogu biti podeljeni u svom političkom opredeljenju, ne bismo o ovome danas govorili. Međutim, vi imate očigledno načine kako komunicirate sa građanima, bilo da mazite kravu, ako pričamo o kampanji Borisa Tadića, i dajete neke poklone, bilo da je to sada malo usavršeniji način poklanjanja i razgovora sa građanima. Mi treba da radimo na osvešćivanju građana da taj glas može da promeni nešto, da je izborni proces onakav kakvim ga sami napravimo. Da li vi kontrolišete izborni proces? Da ti ljudi koji budu u biračkom odboru, ako sede na biralištima, imaju ogromnu odgovornost prema biračkom procesu. Ako ga sada prodaju, prodaće ga i nekom drugom. To što ste vi sada prodali svoje sedenje na izborima predveče i otišli u kladionicu i taj novac potrošili ni na šta, isto ćete uraditi i kada neko drugi dođe na vlast.
Mi treba sa tom praksom da prestanemo, da postoji tužilaštvo koje se bavi svime time, znači da Zagorka Dolovac izađe iz senke i da negde pomogne da se vrati poverenje u izborni proces. Da ga vratimo tamo gde mu je mesto i da svi shvatimo da živimo i da smo planirali da živimo u istoj zemlji, u kojoj imate fer i poštene izbore, maksimalno koliko je moguće. Da ćemo zakone neke menjati, da će se možda i mediji na određen način prilagoditi tome da ne morate pisati hvalospeve opoziciji ako ste protiv vlade, i da ne morate pisati hvalospeve vlasti ukoliko ste protiv opozicije. To nikoga ne čini većim političarem nego što jeste, bilo da je vladajući ili opozicioni.“
Vesti
30.05.2025. 20:40
"Sprečiti ponavljanje grešaka i obezbediti transparentan izbor Saveta REM"
Mislite li da bi uključivanje tužilaštva doprinelo regularnosti izbornog procesa u budućnosti i dovelo do toga da ljudi shvate da njihov glas zaista vredi, da njihov glas zaista neko poštuje, čuva i uvažava?
"Sigurno bi. Ljudi veruju pre svega crkvi i vojsci. Nažalost, izgubilo se poverenje u pravosuđe i mi ga moramo vratiti, zato što nema drugog. Neće nam crkva i vojska suditi u jednom trenutku, nadam se, već presude i vladavinu prava vam vraća pravni sistem. Znači parlament koji neke stvari izglasava i oni koji te zakone poštuju u institucijama, a ponajviše oni koji vam štite prava kroz pravosuđe. To je, po meni, jedini put.
Ako se sećate dijaloga 2019. godine u kome se razgovaralo o pritiscima na birače, u prvom trenutku imali ste 19 političkih stranaka. Tu su bile i parlamentarne pa i neke grupe koje su bile pokret i za koje se ispostavilo kasnije da su ušli u parlament. Svi su sedeli za istim stolom. Kasnije se pridružio Evropski parlament toj inicijativi i mislim da je to bila prilika da tu imamo i predstavnike tužilaštva. Nažalost, Zagorka Dolovac nam je poslala odgovor da je to politički skup i da ona zbog toga ne želi da dođe na dijalog koji nije imao medije, i bio je razgovor svih političkih aktera u Srbiji. Mislim da je to tada bila greška. E sada, nadam se da će apeli za učešće tužilaštva u celom procesu uroditi plodom i da ćemo ih imati za stolom kada se razgovara o pritiscima na birače, o kupovini glasova, o nekim drugim radnjama koje su nedozvoljene i koje se ili moraju otkriti ili da prestanemo da pričamo više o njima. Vi imate proces u kome svi pričaju da su izbori pokradeni i time demotivišete birače da izlaze, a nekim drugima šaljete potpuno drugačiju poruku da je poželjno prodati glas, jer što ga ne bih prodao ja kada su ga drugi prodali.“
Da li je moguće da gospođa Dolovac nije prepoznala da je reč o priči o izbornim uslovima, a ne o bilo kakvoj političkoj kampanji?
"Mogu da vam pokažem papir na kome je takav odgovor nama stigao. Da je to politički skup s obzirom na to da se tu nalaze političke stranke i da ona u tome neće učestvovati. To prilično pogrešno čitanje jednog skupa koji se dešava na neutralnoj teritoriji, na Fakultetu političkih nauka, i koji vode ljudi u čiji integritet, nadam se, ne sumnjate, da su tamo sedele sve političke stranke. Nema razlike između Narodne skupštine u kojoj se pojavljuje, veoma retko, i Zagorka Dolovac, i foruma u kome sede predstavnici koje su delegirali predsednici stranaka. Govorim o julu 2019. godine. Šest godina posle toga, ko će nam vratiti te godine?“
Poslednjih šest meseci obeležile su blokade. Imamo situaciju da i jedna i druga strana pribegavaju blokadama. Čemu to vodi? A istovremeno govore o tome kako blokade uništavaju privredu, a opet imamo blokade na sve strane.
"Nije baš na sve strane. Nisam video da se desila blokada suda koju je najavila vladajuća stranka.“
Da, ali imamo blokiran centar Beograda.
"To jeste. Ali blokiran centar Beograda ne utiče sigurno na ekonomiju nimalo, ali utiče na život građana. Ne vidim nijedan razlog zašto biste bilo koju ulicu proglasili eldoradom za vlasnike šatora koji ih rentiraju vladajućoj stranci. To je potpuno pogrešan odgovor. Ne vidim šta se time postiže. Ali opet, sa druge strane, mnogo značajnija je blokada univerziteta širom Srbije, neke druge blokade koje jesu donele neku nesigurnost, pogotovo ako nemate odgovor na ipak velike pomake koji su učinjeni. Možemo sada tim studentima preneti svu svoju političku ambiciju i reći da oni izgube jednu, dve, tri, četiri godine, ali to meni deluje kao odsustvo hrabrosti onih koji mnogo više odlučuju u Srbiji. Kada pogledate broj glasača, studenti su jako mali broj, pričamo o 200.000 mladih ljudi koji u ovom trenutku studiraju. Mislim da cela Srbija mora da nađe odgovore na pitanje kako se vladavina prava vraća, a ne da svu odgovornost prevalimo na studente i na one koji su u blokadi i koji u ovom trenutku žele da svojom blokadom doprinesu vladavini prava. A opet se sve više i više udaljavamo od toga šta je konkretan zahtev. Ako već pričamo o stradanju 1. novembra i odgovornosti, kako se to sada poklapa sa skandiranjima i nekim stvarima koje nemaju nikakve veze sa tim događajem i sa vladavinom prava.“
Mada su blokade počele nakon napada na studente na FDU-u.
"Da, da. Za to je neko odgovarao. Vi imate procese koji su pokrenuti. Imate odgovor pravosuđa na svaki od tih incidenata. Naravno, te postupke okončavate kao što ih pravosuđe okončava priznavanjem krivice, izricanjem neke kazne itd. Ne možemo sada to meriti da treba devojka da bude na kazni doživotnog zatvora zato što je prošla kroz kolonu i povredila nekoga. To je potpuno suludo. Ne možemo od toga praviti razloge zašto blokada da bude i dalje u maju, junu, julu, avgustu, i da konačnu odgovornost preuzmu oni kojima ta odgovornost više priliči. To su, ako govorimo o obrazovanju, profesori, dekani, rektori. Oni moraju da preuzmu inicijativu od studenata, ali da urazume ceo taj pokret. Ne možete očekivati promenu vlasti bez izbora. Ako to neko od profesora očekuje, mislim da moraju da idu na neki kratki kurs na Pravni fakultet. A ako su na Pravnom fakultetu, ne znam šta da radim sa tim. Morate biti racionalni. U Srbiji se nikada vlast nije menjala na ulici. Već na izborima, 24. septembra 2000. godine, na izborima 1996, ako pričamo o lokalnim izborima, i 2012. godine. Imali ste proces koji je doveo do promene koja je bila tektonska, neočekivana.“
Ali je u nekoliko slučajeva to bilo uz "malu“ pomoć ulice...
"Pa, nije. Vi ostvarite pobedu, pa onda tražite priznanje na ulici. To je legitiman način pritisaka, ali niste bez izbora odlučili 5. oktobra 2000. Ja sam sa mnogo mladih studenata razgovarao i sa mog Pravnog fakulteta, i oni ne znaju za činjenicu da su pre 5. oktobra bili izbori. To je odgovornost njihovih profesora, oni moraju to da im kažu. Vi ste imali izbore i onda neke stvari koje su dovele do toga da 5. oktobra Milošević prizna da su izbori pokradeni. Imali smo 2009. godine reformu pravosuđa koja je išla za tim da utvrđuje odgovornost sudija koje su 1996. i 1997. godine donosile odluke o regularnosti izbora, gde se stvarno pokazalo koje su sudije učestvovale u pokušaju prekrajanja izborne volje pre nego što je Gonzales došao i pre nego što je donet lex specialis.
Dosta je nagomilanih problema, dosta je nepoverenja sa jedne i sa druge strane. Kada neko nije u potpunosti saglasan sa vama, on nije neprijatelj. On je samo neko ko otvara dijalog i polemiku i to je u Srbiji potrebno. Takvi ljudi ne treba da se proganjaju, već naprotiv da se vidi njihova vrednost, da se dijalog normalizuje i da se vrati u okvire u kojima treba da bude. Kao što Beograd pregovara sa Prištinom o normalizaciji odnosa, takve pregovore o normalizaciji političkih odnosa moramo imati u Srbiji. Mislim da i neki ljudi koji zauzimaju vodeće pozicije u političkim strankama, bilo opozicionim ili nekim drugim, mogu da razmisle o tome da li doprinose ili ne razvoju Srbije i da možda donesu i neke odluke o povlačenju. To odavno nismo videli.“
Komentari
