MILUTIN JEVREMOVIĆ: Bombardovane lokacije na Kosovu nisu očišćene

MILUTIN JEVREMOVIĆ: Bombardovane lokacije na Kosovu nisu očišćene

Milutin Jevremovic. Foto Oksana Skendzic


“Najveći problem je Kosovo jer tamo posle bombardovanja nije urađena sanacija terena, a radioaktivnost ne zna za granice. Na Kosovu bi tehnički trebalo uraditi ono što su Vojska i stručnjaci Instituta za nuklearne nauke “Vinča” uradili na jugu Srbije, na lokacijama koje su gađane municijom sa osiromašenim uranijumom. Mi smo taj teren očistili. Očišćen je teren i na dve lokacije u Crnoj Gori, ali na Kosovu nije rađeno ama baš ništa. Naravno da je sada, 20 godina posle NATO agresije, teže uraditi čišćenje terena. Pitanje je i šta se danas nalazi na tim lokacijama. Možda je izgrađen vrtić, iskopan bunar. I to je problem, jer deca mogu da dođu u direktan kontakt sa municijom, koja je obogaćena osiromašenim uranijumom, moguće je i da municija uđe u podzemne vode i tako postane deo lanca ishrane. Zato je važna stroga kontrola svakog proizvoda koji dolazi sa Kosova”, kaže za “Ekspres” dr Milutin Jevremović, rukovodilac Sektora za upravljanje radioaktivnim otpadom JP “Nuklearni objekti Srbije”.

U ovom preduzeću, koje je u okviru Instituta “Vinča”, godinama je uskladišteno nekoliko stotina zrna municije obogaćene osiromašenim uranijumom, pokupljene na jugu Srbije, i na desetine buradi od po 300 kilograma zemlje, koja je kontaminirana od ispaljenih projektila. Precizni podaci o količini radioaktivnog otpada su službena tajna. Taj radioaktivni otpad, koji je u “Vinču” dopremljen u specijalnim ambalažama, čuva se u hangaru HA2 – skladištu za radioaktivni otpad.

dekontaminacija (4)

“Od 2012. u funkciji je i hangar HA3, u koji bi trebalo da se prebaci sav radioaktivni otpad, i tu bi trebalo da ostane sve dok država ne donese odluku o trajnom odlaganju radioaktivnog otpada, koji podrazumeva odlaganje u ojačanim betonskim sarkofazima”, kaže dr Jevremović.

Povezane vesti – Ostavili su nam na čuvanje desetine tona radioaktivnog otpada

On navodi i da se sada sav radioaktivni otpad, odnosno municija koja je pokupljena posle bombardovanja, a koja je bila obogaćena osiromašenim uranijumom, drži u specijalnoj buradi.

“U hangar HA2 se ulazi po posebnoj proceduri, a stalna su merenja radioaktivnosti unutar i oko hangara. Do sada nije zabeležena radioaktivnost koja je iznad dozvoljene. Nivo radijacije je bezopasan po nas koji smo zaposleni u “Vinči”, kao i po okolnu životnu sredinu – kaže dr Jevremović.

Hangar H2 unutra institut Vinca radioaktivan otpad

Hangar H2  institut Vinca radioaktivan otpad

On za “Ekspres” objašnjava kako su tekle aktivnosti sanacije terena, na koje su avioni NATO ispaljivali municiju obogaćenu osiromašenim uranijumom. Nosioci tog posla bili su Vojska tadašnje Jugoslavije i stručnjaci Laboratorije za zaštitu od zračenja Instituta “Vinča”.

“Vojska je imala sve podatke o ugroženim lokacijama. To su pre svega lokacije na jugu Srbije, najviše u okolini Vranja. Tu su NATO avioni ispaljivali municiju iz rotacionog topa pre svega po tenkovskim jedinicama. U pitanju su zrna kalibra 30 milimetara, koja su završila u zemlji ili betonu ili u tenku. Imali smo nekoliko naših tenkova koji su bili pogođeni ovom vrstom municije. Metak sa osiromašenim uranijumom napravi malu rupu, ali to zrno uđe unutra, što govori o njegovoj probojnoj moći, a okolo zbog visoke temperature napravi kontaminaciju u radijusu od oko 30 centimetara. Mi smo sekli te delove koji su kontaminirani. Municiju koja je završila u zemlji ili drugoj podlozi tražili smo fizički, ručno. Ne postoji drugi način. Tražili smo municiju tako što se izuzetno osetljivim aparatima meri zračenje, ali to zračenje može da se izmeri samo na nekoliko centimetara od zaostalog metka, tako da je pronalazak tih zrna najviše bio fizički posao. Po pronalasku municije, druga ekipa je zatim otkopavala i vadila pronađena zrna, ali i uklanjala okolnu zemlju. Išlo se na dubinu i do metar, metar i po, dok je u prečniku oko nađenog zrna iskopavanje išlo na oko 20 centimetara. Taj posao je bio vrlo obiman i trajao je nekoliko godina”, kaže dr Jevremović.

dekontaminacija (1)

Osnovna karakteristika osiromašenog uranijuma je da je on alfa emiter, odnosno ima alfa zračenje.

“On je praktično bezopasan ako se nalazimo u njegovoj blizini, ali je hemijski problematičan. Najveći problem kod osiromašenog uranijuma nastaje u slučaju da ga čovek udahne. U trenutku dejstva, metak udari u tvrdu podlogu, stvori visoku temperaturu i izazove stvaranje radioaktivnih aerosola, koji lete u vazduhu i reaguju u dodiru sa vlagom. Tada postoji velika verovatnoća da čovek u okolini udahne česticu osiromašenog uranijuma, koji onda može da utiče na ljudsko zdravlje. U kojoj meri, na lekarima je da to ispitaju i utvrde”, kaže dr Jevremović.

U svakom slučaju, kako tvrdi dr Jevremović, ne radi se o zanemarljivoj opasnosti, pogotovo ako se uzme u obzir da uranijum u zemljištu može da uđe u podzemne vode, a na taj način i u tokove prirode i lanac ishrane.

“Mi smo očistili celokupan teren koji je Vojska prijavila kao lokacije na kojima je dejstvovano municijom sa osiromašenim uranijumom. I tamo su kasnije vršena merenja. Nijednom nije izmerena povećana radioaktivnost”, tvrdi dr Jevremović, navodeći da na tim lokacijama nije potrebna dodatna sanacija, tipa posipanje betonom ili zabrana kretanja ljudi.

Povezane vesti – URA(V)NILOVKA: Kome smeta istina o osiromašenom uranijumu?

“Dovoljno je očistiti teren od kontaminirane municije tako što se municija i okolna zemlja sklone. Naravno, kada se ona uskladišti potrebne su dalje mere u smislu trajnog otklanjanja radioaktivnog otpada. I tu je na potezu država. Pisalo se da smo u Rusiju poslali deo radioaktivnog otpada, ali se nije radilo o municiji koja je nađena posle bombardovanja. U Rusiju je 2011. poslato isluženo nuklearno gorivo, koje je davnih godina Rusija dala Jugoslaviji kao sveže gorivo za nuklearni reaktor u Vinči, koji je sa radom prestao još 1984. godine. I to vraćanje je bilo definisano ugovorom, bilo je skladišteno u bazenu, a samo prepakivanje je trajalo godinama… Kada je u pitanju radioaktivni otpad od municije koja je ispaljena u vreme bombardovanja, postoji mogućnost i da ona bude poslata na reciklažu. U svetu postoje firme koje to rade, ali ta odluka je na državi. Prvi korak biće da se taj otpad prebaci u novi hangar HA3”, kaže dr Jevremović.

Nema radioaktivnosti u Kneza Miloša

Dr Milutin Jevremović kaže da su merenja radioaktivnosti posle bombardovanja vršena ne samo na jugu Srbije, već i u celoj Srbiji.

“Bilo je priča o navodnoj radioaktivnosti u bombardovanim zgradama u Ulici kneza Miloša. Međutim, o čemu se tu radilo? Zgrada Saveznog MUP-a imala je detektore za dim, koji su bili radioaktivni, i kada je zgrada srušena nađeni su tragovi radioaktivnosti detektora dima, ali ne i osiromašenog uranijuma. Radioaktivnost nije izmerena ni u bombardovanim zgradama Generalštaba, RTS… “, kaže dr Jevremović.

Kad se velike sile rešavaju radioaktivnog otpada

Municiju sa osiromašenim uranijumom koriste države koje su vodeće nuklearne sile.

“Te države imaju pogone za obogaćivanje uranijuma, koji se inače koristi kao gorivo za nuklearne elektrane. Otpad je u tom prosecu osiromašeni uranijum, koji ne može da se baci tek tako jer se radi o radioaktivnom otpadu. I za njih je idealno rešenje bilo da se taj osiromašeni uranijum, koji im je ostao kao otpad, iskoristi za municiju, pogotovo što se radi o metalu velike gustine, koji je najefikasnija municija za napad na tenkove zbog velike probojne moći”, kaže dr Jevremović.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar