Mogućnost i realnost

Mogućnost i realnost


Ovo „Torlaku“ i Srbiji nije trebalo. Ozbiljan je to incident. Pet dana pošto je objavljena vest koja je obradovala sve u Srbiji, da je Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ posle 15 godina opet proizveo vakcinu protiv sezonskog gripa, stigla je i neželjena, pa potom demantovana, vest koja je Srbiju pljusnula preko nosa – „Torlakova“ vakcina je povučena.

Kako i zbog čega se ovo događa, javnost nije obaveštena. Očekivalo se da dvojac sa kormilarom, dr Vera Stoiljković, v.d. direktora „Torlaka“, i dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, pred javnošću utemeljeno objasne o čemu se radi.

U stručnoj i zabrinutoj javnosti zbog pandemije, stoji pitanje da li je Institut „Torlak“, posle 93 godine postojanja, definitivno mrtav, ili ga je uprkos svemu ipak moguće oživeti? Stručnjaci mahom nisu voljni da o „Torlaku“ pričaju pod punim imenom. Kažu da je „Torlak“ moguće podići jer on je i dalje svetski brend, ali pre toga u taj institut je nužno dovesti stručan menadžment, stare i mlade stručnjake, obezbediti materijalnu podršku države.

“Torlakova deca”

O „Torlaku“, posle 2005. u javnosti malo šta se zna i govori. Čule su se razne kontradiktorne glasine. Da je „Torlak“ ruina na izdisaju, da ga je kupio švajcarski farmaceutski magnat „Novartis“, i ona iz 13. septembra 2017. ministra Lončara da je „država pronašla investitora koji je zainteresovan da uloži 40 miliona evra u Institut za virusologiju, vakcine i serume, da ’Torlak’ ostane naš srpski, što je veoma važno.“

Social Network Post 2000x20002

Ono što je izvesno i najrečitije, stoji u saznanju da „Torlakom“ rukovodi v.d. direktora dr Vera Stoiljković. Za ovih sedam godina, osim pojavljivanja na RTS 16. oktobra sa tvrdnjom da je posle 15 godina „Torlak“ napravio sezonsku vakcinu, u javnosti se nije oglasila. Šta se radi u Institutu, koje su mu ambicije i planovi, ima li nade da „Torlak“ doživi reinkarnaciju koju je već imao od 1993. do 2001. godine, kad je usred ratova i sankcija osvojio tržišta Turske, Indije, dela Kine i Južne Amerike?

Sa tim pitanjima, u skladu sa dogovorom novinara „Ekspresa“ sa kabinetom dr Stoiljković, poslali smo pitanja v.d. direktora pre devet dana. Nismo dobili odgovor. Ono što smo saznali iz miljea beogradskih lekara i farmaceuta jeste da „Torlak“ životari na sitnišu koji dobija iz budžeta, da prave serume poput onog protiv zmijskog ujeda… Čula se i tvrdnja da je Vlada Srbije prošle godine uložila u „Torlak“ oko šest miliona evra, verovatno finansirajući proizvodnju vakcina.

Povezane vesti“Za dan ili dva stiže dodatnih 50.000 doza vakcina protiv gripa”

Ako nedoumice oko vakcine protiv gripa ostanu bez jasnog odgovora, malo je verovano da će „Torlak“ oživeti. Ovako je ni riba ni devojka, što sa sobom povlači još važnije pitanje: da li je sve ovo prava slika odnosa društva prema „Torlaku“?

Uprkos svemu, greje nas nada da ovo nije prvi put da je „Torlak“ skoro umro, jer oživeli su ga već jednom. Ali zanimljivo je čuti šta se dogodilo sa „Torlakom“ posle 2001. godine i kako je prvi put spasen?

O svemu pomenutom razgovarali smo sa dr Goranom Kreclovićem, dr Tomislavom Jankovićem i dr Leposavom Milićević i insajderom „Ekspresa“.

– Mene je na mestu direktora Instituta nasledio „žuti kadar“ iz Demokratske stranke 2001. godine. Mislim da se zvao Dakić. Uz primopredaju, savetovao sam mu da nastavi proizvodnju vakcine za sezonski grip i polio vakcinu protiv dečje paralize. On mi je odgovorio „ne brinite, sve će to demokratija da sredi“. Ostavio sam tada na računu „Torlaka“ osam miliona dolara, koje smo zaradili prodajući polio vakcine Turskoj i Indiji. Takođe mi je poznato da je Dakić tada od države dobio tri miliona evra. Nije ih uložio u unapređenje već razrađenih poslova „Torlaka“, nego je na ruševinama jedne zgrade u krugu Instituta napravio novu zgradu koja ničemu nije služila – kaže za „Ekspres“ dr Tomislav Janković, direktor „Torlaka“ od 1993. do 2001. godine.

TANJUG / NIKOLA ANDJIC

TANJUG / NIKOLA ANDJIC

Šta se sve događalo u „Torlaku“ od 2001. do 2005. godine?

Dr Goran Kreclović radio je u Institutu od prvog radnog dana do penzije 2005. godine.

– Bio sam u „Torlaku“ od početka radnog veka. Počeo sam da radim na početku studija, bio sam, što se kaže, torlačko dete sve do 2005. I bio sam u tim najboljim danima „Torlaka“, kad ga je vodio dr Tomislav Janković. Sastav se toliko izmenio da smo se svi mi, koji smo videli da „Torlak“ ide u lošem pravcu, razišli i sklonili. Neki su otišli u „Kola-Kolu“ da rade kontrolu, drugi u „Hemofarm“, treći u Agenciju za lekove, četvrti u inostranstvo… Poslednje što sam čuo jeste da se profesorka Daničić sa onkologije raspitivala za „Torlak“, ona je navodno imala želju da sa „Torlakom“ nešto uradi.

Na opasku koju smo čuli od nekih medicinskih radnika da je „Torlak“, između ostalih, udavio „Novartis“ sa svojim asortimanom koji je okupirao Srbiju, dr Kreclović odgovara:

– Ne verujem u to. „Torlak“ je uvek imao problem sa konkurencijom, ali je to rešavao kurentnim cenama, a pre svega kvalitetom. Tako da je priča o „Novartisu“ više opravdanje za neku nesposobnost nego prava procena. Jer „Torlak“ su uvek posle doktora Jankovića vodili ljudi koji nisu imali šanse da predvide šta će se dešavati u novom razvoju farmaceutske industrije. Poslednje što sam uradio na „Torlaku“, sa ekipom doktora Jankovića, pravili smo pogone novog polija i sezonskog gripa sa željom da se napravi pogon za proizvodnju morbila. Mi smo kvalitetom rušili konkurenciju, snabdevali smo mnoga tržišta van Amerike. „Torlakova“  priča bila je zasnovana na izvozu, a uz pokrivanje domaće teritorije onim što je potrebno. Pravili smo razne virusne vakcine, bakterijske vakcine, imali dobru dijagnostiku – objašnjava dr Goran Kreclović.

Povezane vestiPOSLE 15 GODINA: Krenula distribucija prvih 50.000 doza Torlakovih vakcina

Neke stvari i odnosi u farmaceutskoj industriji u svetu, pa i kod nas, po dolasku “demokratije“, bitno su se promenile. To apsolutno ilustruje priča iz Slovenije.

Vrhovno tužilaštvo Slovenije je 7. oktobra 2002. godine podnelo prijavu protiv slovenačke filijale „Novartisa“ da su podmitili trojicu lekara sa Instituta za onkologiju. Svakome su dali po 10.000 evra da u klinički protokol stave lek „aredija“, koji proizvodi pomenuti švajcarski farmaceutski magnat, a koji se koristi kod metastaze kostiju.

Kod nas nisu u javnosti prokazani slični slučajevi, ali je poznato da brojni lekari s prostora bivše Jugoslavije odlaze na kongrese i savetovanja na probrane destinacije širom sveta, koje su više nagrada nego unapređenje nauke.

Zašto je „Torlak“ važan Srbiji?

– Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ je simbol suverenosti zemlje – tvrdi dr Leposava Milićević, ministarka zdravlja u vladi Mirka Marjanovića, koja je ostavila značajan trag u prvom spasavanju „Torlaka“.

– Daću vam primer zašto je važan „Torlak“. Kada sam imenovan za direktora „Torlaka“ 1993. godine, po nalogu ministarke Leposave Milićević, Srbija je uveliko bila pod sankcijama. U jednom trenutku nismo mogli da proizvodimo serum protiv zmijskog ujeda. Za ceo region od Slovenije do Grčke taj serum proizvodili su Hrvati. Nisu nam ga dali, trajao je građanski rat. Ja sam organizovao biologe koji nisu smeli zmiju ni da pipnu, išli su po Hercegovini, kupovali, smeštali u specijalne sanduke, dovozili u Beograd. Na kraju smo proizveli serum protiv zmijskog ujeda. Taj serum je bio izuzetno dobar i mi smo nastavili da ga proizvodimo do danas – priča dr Tomislav Janković.

– Koliko smo izgubili što je „Torlak“ zapušten, doveden skoro do propasti? Mnogo, nemerljivo. Time bi morala da se pozabavi sadašnja vlast, da vrati „Torlak“ na isti način kao što je poslednjih godina preuzela zdravstveni sistem u svoje ruke i uzdigla ga do određenog nivoa. „Torlak“ je nacionalna kuća, ona je Srbiji potrebna, nju ne treba prodavati ni gasiti.

TANJUG / ZORAN ZESTIC

TANJUG / ZORAN ZESTIC

Mi smo prodavali stotine miliona doza polio vakcine širom sveta, jer je zbog velikog broja dece i siromaštva carovala dečja paraliza. Odgovorno tvrdim da tamo gde je „Torlakova“ vakcina data, nijedan slučaj dečje paralize se nije pojavio. „Torlaku“ je, po svemu što čujem, potrebno pre svega ne samo materijalno ulaganje, nego veoma stručni ljudi. Ima ih kod nas, ima i naših mladih ljudi i u svetu koji bi mogli i hteli da se vrate i da „Torlak“ opet vratimo u život, kaže Milićević.

Proizvodnja vakcina na „Torlaku“ je zastarela. Svuda u svetu se proizvode vakcine na osnovu gena, genskog dela, a kod nas na osnovu celih bakterija, celih virusa i zato deca kada prime tu našu vakcinu dobijaju temperaturu. Pojedini stručnjaci kažu da to nije strašno, ali da o stanju u „Torlaku“ vlast možda nema prava saznanja.

Povezane vestiINTERVJU DR TOMISLAV JANKOVIĆ: Vakcina, prestiž i milijarde

„Torlak“ je do 1993. razvio polio vakcinu, koju je kasnije prodavao širom sveta.

– To je vakcina protiv polioviolitisa. To je virusno oboljenje koje napada nervni sistem i dovodi do toga da dete ima razne izobličenosti, fizičke, psihičke. „Torlakova“ vakcina, dok sam bio tamo osam godina, nije imala nijedan slučaj da se dešavalo da ona izazove bolest. Ova vakcina i vakcina protiv sezonskog gripa na nekim delovima svetskog tržišta bile su neprikosnovene – kaže dr Janković. On se priseća da je „Torlak“ pobedio na međunarodnom tenderu za polio vakcinu u Istanbulu 1994, a da je u tom trenutku turska vojska je bombardovala položaje Srba u BiH.

TANJUG/ ZORAN ZESTIC

TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Šta bi „Torlak“ danas morao da radi da bi proizvodnju postavio na nivo koji mu kod nas i u svetu pripada?

– Najpre mora da osavremeni proizvodnju. Na „Torlaku“ je uglavnom laboratorijska proizvodnja. Dakle, ona ne može da bude velika količinski. Ali, kada bi to radili kao moderne farmaceutske kuće, uz imidž i profesionalnost koje je „Torlak“ uvek imao, opet bi našao svoje mesto na svetskom tržištu. Ja uvek na prvo mesto stavljam nove ljude. Pominjem svoj primer: kad sam došao u „Torlak“, dve godine pre toga oni nisu imali proizvodnju, bilo je nekih seruma. Od početka 1993. dovozio sam polumrtve stare stručnjake jer to mladi nisu mogli da urade, jednostavno nisu hteli ni da nauče. Mislim da je to problem i danas. Oni vole te klasične vakcine. Ali, zato moraju da dođu ljudi koji to rade u svetu i da breme toga preuzmu i vrate „Torlak“. Ponavljam, „Torlak“ je nacionalna kuća, vidim da je to ova vlast prepoznala, kaže dr Janković.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar