INTERVJU DR TOMISLAV JANKOVIĆ: Vakcina, prestiž i milijarde

Izvesne i ne male rezerve prema vakcini protiv sezonskog gripa, pa i najavljenim ali i proizvedenim vakcinama protiv Covid-19 nisu prisutne samo u Srbiji. Slične sumnje prosute su širom sveta. Koliko se te sumnje oslanjaju na važne činjenice potvrđene u referentnim zdravstvenim ustanovama, suštinsko je pitanje. Čak bi se moglo sa sigurnošću reći da je bilo izvesnih kobnih reakcija na vakcine sezonskog gripa ili na vakcine protiv dečje paralize, ali to su ekstremni ekscesi čiji primarni uzrok nisu bile vakcine nego paralelne bolesti, kažu stručnjaci.

U Srbiji je prisutno „utemeljeno i dokazano saznanje“ da vakcina protiv sezonskog gripa sadrži nedozvoljen promil žive? A odnos prema ruskoj vakcini „sputnjik 5“ protiv korone, prvoj koja je u svetu napravljena, poprima sukob na ideloškoj levici! Jedan procenat Srba bi je primio bez rezerve, a drugi bi to sa gnušanjem odbili. „Ma, Rusi žure da bi u svetu učvrstili svoju geopolitičku poziciju.“ Da li će prisutni košmar udvostručiti vest da su Rusi napravili i drugu vakcinu protiv koronavirusa, nazvali su je „vektor“, ostaje da se vidi.

Povezane vesti - INTERVJU MARIJAN IVANUŠA: Cilj je bezbedna, a ne bilo kakva vakcina

O vakcini protiv koronavirusa i ovoj drugoj, sezonskoj, koja se prima početkom svake jeseni, o svemu što je donela pandemija Covid-19 sagovornik „Ekspresa“ je prim. sc. dr Tomislav Janković, višegodišnji direktor „Torlaka“, Instituta za virusologiju, vakcine i serume. Obavljao je jedno vreme i dužnost direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Gospodin Janković je, slobodno se može reći, bio poslednji direktor iz zlatnih vremena „Torlaka“, kad je ovaj institut bio visoko pozicioniran na svetskoj zdravstvenoj mapi, ista toliko poštovan u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i među proizvođačima vakcina i seruma, od poli vakcina, tetanusa do penicilina.

Razgovor sa dr Tomislavom Jankovićem počinjemo pitanjem zbog čega su, ne samo kod nas nego i u svetu velike zemlje i referentne zdravstvene ustanove, čuveni univerziteti i moćne farmakološke kuće proizvodnju vakcine protiv korone prihvatile kao olimpijsku disciplinu – ko će biti prvi?

„Prisutno je tu mnogo toga. Ali da se razumemo, kad je u pitanju osnovni cilj - efikasna vakcina protiv koronavirusa - nije važno ko je prvi, nego da li je vakcina bezbedna i efikasna. U svakom slučaju, nije mali izazov da prvi napravite efikasnu vakcinu protiv ove pošasti koja je ceo svet o jadu zabavila. To bez sumnje podiže libido nacije i države, otvara joj mnoga vrata, a verujem da im je mnogo važnije što će taj primat podstaći mnoge mlade naučnike, pa i one koji tek treba da se bave naukom.“

Možda je i u ovom slučaju na prvom mestu novac, jer teško je verovati da se i u trci za vakcinom protiv virusa koji je planetu bacio na kolena ne prepoznaje trka i za profitom, jer odavno smo postali potrošačka zajednica. Mada je i kod nas, a tek u svetu prisutno nipodaštavanje ruske vakcine. A šta će biti već sutra kad na tržište stignu kineska, američka i engleska vakcina?

„To nipodaštavanje je nepotrebno. Čak bi se moglo razumeti kao deo smišljenog antimarketinga u korist neke druge strane. Ali ne želim da se u to uplićem. Ja to ne gledam s političkog aspekta, već praktičnog, zdravstvenog. Jer valja imati na umu,  ko god bi, da li Rusi, Amerikanci, Kinezi ili Englezi, pustio na tržište neproverenu vakcinu, izgubio bi kredibilitet na duži period. Ko bi rizikovao takvu diskreditaciju?

Naravno, prisutan je i ekonomski aspekt. Vakcina koja bude na neki način proglašena nezvanično da je najbolja, to su milijarde i milijarde koje će se dobiti proizvodnjom i prodajom tih vakcina. To što se možda vezuje za politiku da li je kineska ili ruska, a nije američka, dimna je zavesa, jer je pre svega u pozadini finansijski deo. Ko bude napravio najbolju cenu, taj će, što kaže naš narod, pokupiti kajmak.“

Kad bi vakcina mogla da stigne u Srbiju?

„Realno, ne pre leta. Veća i bogatija tržišta će imati prednost, a u Srbiju bi u upotrebi, jedna od četiri, pet vakcina, ili sve zajedno, mogla biti početkom leta.“

Odakle je potekao ovaj mutirani i nepredvidiv koronavirus?

„Nema sumnje, iz prirode. Međutim, šta je sve uticalo na njegov iznenađujuće nepredvidivo ponašanje, to danas niko ne zna. On stvara svoju snažnu potenciju, pa je onda smanji i tako pravi vrtloge u broju zaraženih, pa se smiri, pa se ponovo razbukti, tako da je to još uvek jedna nepoznanica koja će se dugo izučavati i doći možda do neke istine. U svakom slučaju, virus se u svom osnovnom obliku, koji je poznat nauci, povampirio, ceo svet je danas u ozbiljnom problemu.“

Da li Vas zbunjuje činjenica da u ovom veku, kada ljudi planiraju da nasele Mars, da izgrade nova staništa za ljude, da se vrati virus koji je poznat nauci, jeste on mutirao, ali da svetska nauka pred njim bude toliko nemoćna. Kako je to moguće?

„Moguće je. U prirodi tako često dva i dva nisu četiri. To je u jednom trenutku kao plamen koji se razbukti u stepi, na prvi pogled sam od sebe. Tako isto i to. Povampiri se jedan soj tog virusa, jedan njegov deo, i krene na nekoj dobroj podlozi na životinji ili na drugoj podlozi i na čoveku da se razmnožava. I dok čovek na neki način sve to sabere i ispita, dese se takve stvari kao što se sada desi sa ovim. Mi nemamo još uvek adekvatan lek, nemamo vakcinu koja je stopostotno spremna sem ovu rusku koju su pustili u promet.

Povezane vesti - Još nismo ni blizu leka

Međutim, ja sam čovek koji daje vakcini najvišu počast. Vakcina je u više navrata, počev od velikih boginja i drugih napasti koje su napadale i izazivale veliku smrtnost u svetu, jedina uspevala da sanira i da zaustavi takve stvari. Mislim da će i sada ove vakcine koje se prave, probaju, da uspeju da zaustave ovo. Naravno, za to treba vremena, verovatno još pola godine i više, ja mislim i više, do idućeg leta ćemo se boriti na ovaj način. Gore-dole, gore-dole.“

Iz državnog vrha Srbije kažu da će sve vakcine koje budu na raspolaganju i koje prođu atest biti ravnopravne na ovom tržištu. Koliko je potrebno vremena da se kod nas atestira jedan lek ili vakcina da bi se pustili u prodaju?

„Kod nas u Agenciji za lekove sve se relativno brzo obavi, ne treba im mnogo vremena. To je više testiranje na bazi njenog sastava i provera da li je to što piše u vakcini sve prisutno i u kojim količinama. Što se tiče kliničkog ispitivanja, to traje duže i naravno to se kod nas neće vršiti, to se vrši u zemlji proizvođača. To je najvažniji deo, da se vidi kakvo je njeno dejstvo.

Ja verujem da tu neće nikakve podele moći da se čine i da će se to posle u praksi dokazati. Dobro je da imamo više vakcina od više proizvođača. I onda praktično zavisi opredeljenje kupca da li će da uzme iz jedne ili druge firme, znači da su izjednačene u kvalitetu. Brine me nešto što možda vas trenutno ne interesuje, mislim da se ne poklanja dovoljna pažnja Institutu ’Torlak’.“

Doktorka Ana Gligić, naš poznati virusolog, kaže „ruski stručnjaci su veoma pouzdani i vakcina ’sputnjik 5’ je sigurno bezbedna“ i da je dobro da su koristili umrtvljeni adenovirus. U međuvremenu, Rusi su lansirali novu vakcinu „vektor“.

„Njoj je bliža ta problematika, ona se i u praksi bavila time. To je dobro, jer važno je da se stručni i iskusni doktori bave ovom problematikom. Važno je da se zna kako je ta vakcina napravljena. Da li je napravljena na temu virusa, da li je napravljena tako da je nadograđena na neki drugi virus koji nije patogen a da ovaj ponese tu zaštitu od koronavirusa. Sa našeg stanovišta, važno je da dobijemo efikasnu i bezbednu vakcinu, a čija je, ruska, američka, kineska ili engleska, sasvim je nevažno. Praksa će brzo i nepogrešivo odabrati najbolju.“

Povezane vesti - VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

„Ovaj virus koji nas sada napada, njega ima i u drugim grupama virusa koji ne deluje patološki zajedno sa drugima virusima. O njemu se zna dosta, nije baš nepoznanica. Međutim, ovo što se sada dešava to je apsolutna nepoznanica, ceo naučni svet je zbunjen, na neki način sve treba izučiti - šta se desilo i kako se desilo i zašto se desilo?“

"Svaka vakcina pa i ova, njena polazna osnova mora da bude vezana za koronavirus, njegovu prirodu. Moramo mu ukrasti njegovo osnovno biće i na toj bazi napraviti vakcinu. To je lako reći, ali je važno da je svetska nauka složna oko tog osnovnog i logičnog principa. To zaista ohrabruje."

Postoji sada još jedna dilema među Vama doktorima. Šta će pre stići i šta je efikasnije - vakcina ili lek? I u čemu je razlika?

„To obično ide paralelno, evo vidite da Trampa leče nekim preparatom koji je donekle i isproban na pacijentima. Ono što je sigurno to je takozvana pasivna terapija sa serumom od ljudi koji su preležali koronavirus i koji imaju imunitet. Interesantno je da oni koji su preležali koronu, nemaju u svojoj krvi antitela, mogu da se uzmu kao terapija. To je takozvana pasivna terapija, serumom se dobija odbrambeni mehanizam protiv tog virusa, putem antitela.“

Da li vakcina u ljudskom organizmu stvara imunitet. To je, kažu Vaše kolege, njena osnovna vrednost?

„Da, to je njena osnovna vrednost. Ona u svakom slučaju mora da uđe u organizam kao oslabljena bakterija ili oslabljeni virus. Ili kao ove moderne vakcine koje samo imaju deo gena tog virusa ili te bakterije i one u organizmu stvaraju odbrambena tela i na taj način u slučaju infekcije ta odbrambena tela uništavaju tu bakteriju ili virus koji uđe u organizam.“

To zapravo znači da vakcina štiti čovekov organizam na određeno vreme, kao što reče jedan svetski virusolog - „vakcina ne stvara doživotni imunitet, što je dobro jer se ne prave nikakve promene za ceo život“?

„Apsolutno. To se zove aktivna zaštita. Jer organizam stiče odbrambene sposobnosti da se odbrani. Dok ovo što se dobija iz krvi onih koji su preležali koronu, to je pasivna zaštita. Ona je dobra ali ova je značajnija jer širi krug ljudi, čitavo čovečanstvo može da se vakciniše i da se zaštiti. To je univerzalni procenat koji mora da se ispuni da bi se postigla ta zaštita. Ne moraju svi da se vakciniše 100 posto, ali u svakom slučaju najveći broj stanovništva treba da bude vakcinisan. To stvara sigurnu zaštitu od neke nove pandemije.“

Da li to znači da stanovništvo koje je vakcinisano mora posle određenog vremena da se opet vakciniše da bi obnovilo imunitet?

„To je već različito. Ništa u ovom kompleksnom poslu u borbi protiv koronavirusa nije za ceo život, jer da jeste, to bi ukazivalo na neke druge indikacije koje bi sa sobom donele i mnoge druge probleme. Kad kažem ’različito’, mislim na činjenicu da će neki organizmi imati imunitet na duži, a neki na kraći period. Ono što je sigurno, vakcina će ojačati imunitet u organizmu, tako da će svaki drugi napad biti manje opasan, virus će u tom slučaju izgubiti moć koju je imao u početku. Tako da se to ne može staviti pod jednu sigurnu konstantu. Zavisi i od same vakcine.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .