Muški su rođeni da se biju i ginu

Zapravo, novinarskim rečnikom kazano, Valtazar Bogišić pravi veliki intervju sa vojvodom Markom Miljanovom, najboljim poznavaocem krvne osvete u Crnoj Gori i Hercegovini, ali i osvete arbanaških plemena u severnoj Albaniji, Hoti, Grudi i Kastrioti, koji su vekovima imali prijateljske odnose sa Kučima, kojima pripada Miljanov.

Valtazaru je ova građa bila važna kao osnovica plemenskog prava za njegov Zakonik o imovinskim odnosima u Crnoj Gori, zbog kojeg je i došao u Crnu Goru iz Odese.

Razgovor Valtazara Bogišića i Marka Miljanova vodio se 1873‒1874. godine, a sadrži 670 pitanja i odgovora, koji do tančina objašnjavaju zbog čega se krvna osveta ukorenila na ovim prostorima, čiji recidivi traju do dana današnjega. “Ekspres“ objavljuje izbor onih najzanimljivijih, uz napomenu da Miljanov u dogovoru sa Bogišićem za arbanaške običaje koji su slični crnogorskim odgovara rečju “Idem“.

A kad je Brđanin ubio Crnogorca, je li svaki Crnogorac svetio, ili samo plemenik?

Crna Gora: Po analogiji što je kazano u jednom mom ranijem odgovoru, najviše pleme protiv plemenu.

Marko Miljanov: Idem.

Kad ko ubije kakva poselicu koji plemena nema, a od nejaka bratstva, ko njega sveti? A ko sveti Ciganina, kovača plemenskoga? Pomagaju li članovi poselice, a za Ciganina svi ostali Cigani, kovači?

Crna Gora: Ako je drugoplemenik ga ubio, tada ga sveti cielo pleme, ako je potreba, ako je plemenik, tad ga sveti ono bratstvo pri kojemu se pribija, jer mu je to bratstvo kao zaštitnik i neće ga manje braniti no li da mu je bratstvenik. Ciganina, isto tako, brani ga ono selo gdje je protiv plemenika, a protiv drugi plemenika svo pleme. Poselioce pomagaju tako jedan drugoga što mogu koi su u to selo. Cigan veoma je mako da bi se oni tako mogli braniti međusobno.

Marko Miljanov: Idem.

Ima li kakav skup ili vijećanje kućana, roda, bratstva i plemena kojima je ubijen čovjek o tome ko će osvetu izvršiti, kad, gđe i kako?

Crna Gora: Biva. Ako je u bratstvu tad se skupi plemenski zbor na kome se sve potanko razvidi i naznači ko će svetiti, ko će uhoditi, s koje strane, kad, na komu osvetiti itd.

Marko Miljanov: Idem.

Biva li naznačeno vrijeme do kojeg treba izvršiti osvetu?

Crna Gora: To biva po okolnostima. Neko osveti za malo dana, a neko neće ni za po godine, ili godinu i više, ako se protivnik znade čuvati. Ako iz malodušja neće ko da sveti, to se odmah zna, pa zato i ne treba naznačivati roka.

Marko Miljanov: Idem.

Na kome se vrši krvna osveta, na ubojici lično, ili na njegovim kućanima ili bratstvenicima?

Crna Gora: Krvnika lično veoma je teško dobaviti da se na njemu osveta izvrši, a dosta puta krvnik bude i rđica koji ubije dobra čoeka. Tada ga i ako može osvetniku biti neće nego traži boljega od njegove kuće i bratstva, ili, ako je inoplemenik, do plemena, po stepenu.

Marko Miljanov: Idem. Ako grđega ubije, tad će se s njim rugati, da bi onako bili i onoga izbačili iz bratstva ili plemena pa da ga i nije ubio. Pošto je ubijen čovjek, skoče glavari i uzmu nezer od kuće ubojničke, pa idu u kuću ubijenoga te mole da se ograniče koliko više mogu s osvetom. Međutim, svi muški iz one kuće bježati će (ako nije osobita jačica) iz bratstva pa i iz plemena, a ubojica najviše, te glavari mole da proste starce (žene i djeca već su garantovani) one kuće, zatim opet idu da izmole da proste svekolike dalje rodstvenike ubojice koji su u ovoj kući, a najposlije dođu do toga da proste svijeh osim krvnika, a najposlije dođe do umira, te se tako i on vrati kući kao što su se vraćali malo po malo i oni koji su praštani bili. U bratstvo krvnika koji je izvan kuće rijetko će taknuti kad odmah glavari zaskoče nesreću.

Jesu li žene i djeca podvržene osveti? Ako nijesu djeca do koje se godine drži da su slobodni?

Crna Gora: Ženske se ne biju nigda, osim nemoi da je ubije nehote gađući čovjeka. Pravilo je i da se neprijateljska djeca ne smiju biti, ali se događalo da su rđavi ljudi i kakvo ludo dijete zaklali. Ali to narod veoma kudi. Kad đeca od 12-13 godina pripašu ćese i male puške, već oni nijesu slobodni.

Ako žena izvrši ubistvo, bi li nju ubili za osvetu osvetioci kad bi im dopala šaka?

Crna Gora: Nju nikako, nego će joj ubiti brata, muža ili koi joj najmiliji i najbliži. Kad znadu da joj je mrzak muž, nikako joj ga ubiti neće.

Hoće li za jednu glavu ubiti njih više ili će se zadovoljiti jednom kao zamjenju za pogubljenu?

Crna Gora: Pravilo je glava za glavu. Ali je bivalo i dve za jednu, a u drugome plemenu kadgod i dvie i tri za jednu, kako zapadne. Ali to biva samo pri osveti. Ali pri mirenju prebiva se glava za glavu pa tako i za žensku i za dijete. Pače, za dijete veoma se mučno i miriti, tako ga je kao žao onome kome je ubijeno, jer se vidi da je to pasjaluk, a za ljude se kaže: Ljudi su rođeni zato da se biju i ginu.

Marko Miljanov: Idem.

Za uvrijede koje se mogu nanijeti kroza ženske, kome se svete, da li samo na onoj familiji odakle je uvredijoc ženske ili i na širem bratstvu?

Crna Gora: Počinje se osveta sa kućom odakle je onai ili ona te ga je uvrijedio. A poslje, ako se osveta ne umiri, tad svete rođaci i bratstvenici koji trpe napadanje. Ako je uvrijeđeni iz drugoga plemena, biva da će cielo pleme zametne.

Marko Miljanov: Idem.

Pošto je krvnik zlo učinio, ili krivac drugu krivicu ili uvredu, pobjegne li on kada ga iz bratstva i rod šta?

Crna Gora: Ako se u bratstvu krv učinio ili kakvo drugo zlo, micaće ogolen samo da nije na očima. Ali, isto se čini dok nije osveta počela, jer pošto puče puška iz druge strane već bježanija nema, nego se tuku.

Kako liče kućanina i bratstvenika, u kojima slučajevima i kako to biva?

Crna Gora: To je bivalo u sledećim slučajevima: 1. ako je opak čoek u bratstvu, te krade, otimje, ili od obijesti kavgu zameće, ili je mrzan bratstvu, pa pošto učini daju po jednu ledenicu ili dvije odlike uvrijeđenome (ako je krv, to se davalo) te kaže onima koi ga gone da ga bratstvo liči od sebe i da oni njega gone, a da bratstvo ostane na miru. Od toga dana oni ga ne smiju primat više k sebe. Oni koji ga ćeraju, dosta im puta je milo što im ne treba odma u krv ulaziti, nego misle e je da krvnika ubijem, pa i ne odgovaram za nj. Ali ni takoga odličnoga nikako bratstvo dalo da ga ubiju među njima, nego mu pomognu da uteče; 2. To se čini i tada kad ih je volja miriti se, da malo vremena dobiju i oni uvrijeđeni po nekoliko ohladi, a međutim saokupe one druge te ih privole na mir. Poslje mira odličeni se vraća u bratstvo; 3. Kad učini kakvo zlo ko god u tuđem plemenu te je među plemenima bio nezer i glavari onoga plemena gde je krivac hoće da globe, a ko god iz bratstva ne da no ga brani, tad glavari plemena krivčeva odliče se od one kuće ili od onog bratstva pred glavarima onoga drugog plemena i tad to pleme napada samo na to odličeno bratstvo. Naiviše je tajoga ličenja bilo za krvi iz politike da se dobie vremena kako ie kazano u slučaju pod 2.

Obreda nije bilo nikakvih, samo što bi oni odličeni kazali još jednom onijem drugima: E mi smo odlični od njega, pa nas ne tičete! Zatim dali drugome vjeru da su oni jedan z drugijem u miru.

Oni koji se nadaju osveti gotove li se da se brane, ili stoje na oprezu da dočekaju napadaj? Kako to biva?

Crna Gora: Oni se gotove k brane se vrh sebe, a baš kad ga i ugleda da k njemu ide ubiće ga, jer krvnik vazda na oprezu stoi. I onai od bratstvenikah koji se nadaju napadaju, pa imaju oko sebe još više drugih oružanih, a osim toga imaju i uhodah.

Pošto se za uvrijedu izvršila osveta, svršava li se tiem, ili oni nad kojima je osveta izvršena svete se opet na pravom osvetniku?

Crna Gora: To biva kad po okolnostima ljudih koji su se zavadili. Neki će odma, pošto se osvetijo, da se miri i onai će drugi pristati, a kad god neće nikako jedna strana, a kadgod ni obje, te se tako osveta produžuje.

Marko Miljanov: Idem.

Koliko se može najviše puta izmijeniti osveta na jednoj i na drugoj strani? Manja ili veća količina od čega zavisi? Svršava li se prije klanja u plemenu ili izvan plemena?

Crna Gora: I to zavisi naiviše opet od okolnosti jesu li pobolji ljudi boljie bratstva poginuli i iz drugieh okolnosti, npr. kad je golem junak poginuo, pa kuća ili bratstvo njegovo nikako neće da pristane da se miri dok za nj nekolicina ne poginu, ili u osveti zornu čovjeku još kakva sramota nanese se, ili uvreda, ili kad se plemena biju, u jednome bratstvu poginuo dobar čovjek, pa bratstvo ne hćelo da se miri, pa opet i u drugom bratstvu poginuo valjan čovjek, te to bratstvo ne da da je ovaj gori nego onai iz drugog bratstva, pa i on neće da se miri. Svakako je veoma trudno umiriti pokolj među plemenima nego li bratsavih u jednom plemenu premda je bivalo ne rijedko trudno umiriti i dva jaka bratstva u jednom plemenu.

Bivaju li prvi napadaji osvete blažiji od slijedećih? U kakvoj progresiji napreduje stepen šteta i zala međusobnih je li manje u bratstvu nego li u plemenu?

Crna Gora: Blaži je isprva, to jest manje se zla i štete čini, te malo po malo sve što više traje sve napadaji bivaju žešći i šteta i zla više i nigda ne malaksava dok ne dođe do umira. Vrste napadaja, zla i štete umnožavaju se, a isto tako i stepen žestine i njihova količina. Ta zla bivaju rane, ubijanje, otimanje svega što zapane, krađa, paljevine, nanešene štete, zlobe, napadanja nepokretnosti. I u najvišoj zavađi i osveti nisu se nigda trovale vode, bunari, ili kakve druge raone, jer se to držalo za veliku grehotu. Isključena su bila zla, npr za osvetu kao otimanje djevojaka, žena, sramoćenje djevojaka, ubivanja žena i djece, (otimanje ženskih moglo se), prevare (prekršai vjere bivao je, ali se nije odobravao) i tiem slične. U bratstvu se vazda manje zla činilo nego li u plemenu.

Biva li da se izvrže u pravi rat, osobito kad se vojuje s drugoplemenicima? Šta tu biva osobita?

Crna Gora: Upravo tako, bivao je često pravi rat, jer bi se podigle sve puške jednoga plemena, podiglo se na drugo, pa bi kadgod i sela palili isto kao i neprijateljska voiska.

Koliko vremena obično traju ta neprijateljstva jednog plemena, a koliko s drugoplemenicima? A koliko najviše može trajati u jednijem i u drugijem?

Crna Gora: U plemenu po ½ godine i po godinu kadgod i više od godine među silnim bratstvima, a među plemenima biva da se biju jednu godinu, pa uvate vjeru za drugu, pa opet počnu. A kadgod i prije nego je vjera istekla dogodi se česova zađevica, te opet počnu i tako može za nekoliko godina mienjajući se među se primirje i pokolj.

Marko Miljanov: Idem.

Koji uzroci obično bivaju te se dodije ljudima klati se među se i dođe do umira?

Crna Gora: Osim samoga klanja, paljevine, bojeva, straža, pljenovah i drugih ratnih nezgodah biva i to da ne mogu ni jedni ni drugi u planine mal (stoku) bez bojazni da će jedan drugoga ubiti, ali mu mal zaplijeniti, oba imaju pograničnih baština, te ne mogu da ih rade, ili ako što urade, oštetiće mu itd.

Je li lakše skloniti na umir prije osvete bogata ili siromaha čovjeka, čovjeka sa jakim ili slabim bratstvom, sa bratstvom ili sa plemenom?

Crna Gora: Na bogatsvo se malo gleda, nego na snagu ili veličinu komu uvrijeđeni ili uvredilac pripada. Ipak, tun mnogo zavisi od karaktera pojedinca, jer mnogi prepukli siromah, ako ima jako bratstvo, te se nađe uvredljiv, neće da dopusti, ili mu neće bratstvo, dočim se i bogat čovjek, kome je žao da mnogo zla bude radi njegova brata ili sina, te na veliku molbu i pristane. Plemenom prije pokolja i ne treba umira, nego samo s uvrijeđenim.

Marko Miljanov: Idem. Ali s drugoplemenikom kad se mire to ne biva nego preko plemenskih glavara.

Kad koga mole da se umiri, može li se on sam miriti se, ili treba da se dogovori s kućanima i s bratstvom? A kad plemenu kakvu predlaže, biva li zbor na kome se pretresa taj posao?

Crna Gora: On sam ne može bez pitanja i dogovora kućnoga i bratskoga. Kad se plemenu predlaže mir biva zbor na komu se odlučuje hoće li se miriti ili ne.

Marko Miljanov: Idem. Ali kad je ubojica drugoplemenik tada će svi onoga najbližega da mole ili neće ga na silu nagnati jer ih on počne prekoravati da im ne basta i.t.d. te za njegov hajtar neće da se mire. Ali u bratstvu kad je krv, tad će i u bratstvu nastojati, ako mogu, na umir.

Kako se prigotovlja mirenje među plemena prije nego pokolj počine, a kako poslije?

Crna Gora: Tad pošalje krvnik svoje plemenike, t.j. glavare plemenske ka glavarima plemenskim onog drugog plemena moleći ih pokorno da mole onu kuću i bratstvo đe je čoek poginuo da se sklone na umir. Poslije pokolja vazda počinje onai koi je više glava dužan i šalje poslanike k onome drugom plemenu radi mira.

Kad drugoplemenik ubije čovjeka te se on ili njegovo bratstvo pomiri s kućom ili s bratstvom ubijenoga, može li poslije toga puknuti rat među dva plemena?

Crna Gora: Ne biva nigda da će ovai krijući plemena iskati mir u bratstva drugoplemenog, niti će se bratstvo miriti z drugoplemenikom bez znanja plemena i plemenskih glavara, jer teško da se bez glavara plemena i u samo svoje pleme miri. To biva i radi toga što je viša čast onomu bratstvu koga mole svi glavari plemena.

Biva li da plemena ugovore nezer za ubistvo? Za koje zločine biva obično nezer?

Crna Gora: Ima i nezer i za ubistvo, pače zna odgovorioc da iznosi 500 groša, koje je osim plate za krv. Umirili se ili ne umirili, glavari plemenski pošto ubije koga odmah mu uzmu nezer, ali ne zna dijele li ga među glavarima oba plemena. Za krv ne treba ni ugovarati nezer nego to je stalo, a za druge zločine nezer se plaća ako je ugovoren među plemenima.

Ko plaća stvar ili štetu i globu za jake prijestupe i jamči li pleme ili ne? A kad neće krivac da plati, ili bratstvo njegovo, šta tad?

Crna Gora: Plaća samo krivac i kuća mu, a bratstvo nigda ne zna za to, ako neće da pomože od dobre volje. Oštećenomu plaća se šteta i ako mu kuću kuću provale lupeži, nešto više, a glavari oba plemena dijele globu među sobom, tj oni jamče da će krivca oglobiti u onoliko u koliko ima. Kad nema ništa njegova, tad ga dovedu pred glavare onoga drugog plemena, kao da bi im svjedočili da ništa nema, te im kažu: Evo vi ga, pa ako će te ga utuć! Razumije se, da ga utuć neće, a i sobom ga voditi ga neće u robije, nego ga pušte i tako se globa izgubi i s jedne i s druge strane. Dosta puta pleme ga išćera između sebe da ih ne bi doveo do pokolja. Dosta puta, ako je siromah, te nema da plati po globe, to će po globe uzeti glavari oštećenog plemena, a glavari plemena krivčeva ne uzimaju ništa. Često i jedni i drugi oproste mu, i jedni i drugi, ako i po trećinu. Prie svega se plaćala šteta, a kad i to krivac ne bi imao, tada treba da štetuje oštećeni. Ipak, to se rietko događalo.

Marko Miljanov: Idem. Rijetko da će drugi bratstvenici za krivca platiti.

Ko ide moliti uvrijeđenoga za umir kad je prije osvete, a ko poslije osvete? Koliko se puta tamo ide k njemu? Koliko ljudi tamo ide?

Crna Gora: U molbu idu glavari drugih bratstava, a nikad od onog odakle je krvnik, i kakav prijatelj uvrijeđenoga. Biva ih kako kad, po 6, po 12, po 20, sve što je viši zločin i važniji čoek, ka komu se ide, više ih ide. Negde, otide im za rukom i odjedanput sklone ih na mir, a negđe treba im i tri i četiri puta ići. Svekolike troškove za ugošćavanje tieh ljudi i putnine plaća krvnik ili mu kuća.

Ima li kakvih uobičajenih formula koje se izgovaraju kad se dođe kući uvrijeđenomu i ima kakvih obreda pri tom?

Crna Gora: Prvi put stanu se svi glavari koi idu na molbu i tu prizivaju i onoga uvrijeđenoga i tu ga kume bogom i svetim Jovanom da se prođe osvete i da pristane na umir. Tun mu stavljaju pred oči svekolike koristi koje će imati i, opet, svekolike štete i zla koja bi proizašla iz osvete. Ako tun na stanku ne pristane, što obično biva, kažu mu: “od danas do 8 dana dođemo ti da te molimo!“ On im kaže da ne dolaze, da se ne muče zalud, ali oni u obrečeni dan dođu.

Otvara li uvrijeđeni odmah kuću, prima li ih kako goste, ili se neko vrijeme neća i u kuću ih primiti?

Crna Gora: I kad dođu na urečeni dan, on im s vrata odvraća da ne ulaze u kuću, jer da im je isto zaludu, a oni tad mole da ih u kuću pusti, pa da i neće ništa biti.

Treba li da ti poslanici idu i još iđe u bratstvu ili samo u kuću ubijenoga?

Crna Gora: Vazda se ide u kuću ubijenoga. Ali ako je ta kuća slabija, vazda dođe i na sastanak onai od bratstva koi se naibolje pita, pače na njega se naiviše i osvrće pri molbi, jer znadu da se do njega sve vrši.

Kad ih je u kuću pustio, znači li da je namjeran miriti se, ili treba da ga još mole? Ako nema namjeru miriti se, gosti li poslanike?

Crna Gora: Kad ih je u kuću pustio već znači da e počeo naginjati k miru, ali ga još mole. Pače, i pošto im pit dao i častio ih, može im još otkazati. To zavisi od karaktera toga čoeka, neki nih neće ni u kuću pustiti, a neki će ih i sam pozvati u kuću i počastiti, pa će i opet kao i oni prvi otkazati im.

Marko Miljanov: Idem. Pošto u kuću uljegu, pa još neće da se skloni, tad umolioci uzmu kapu te je obrće okolo veriga koje okolo ognja vise, ili kolijevke mu obrću okolo ognja, to se već drži najviši bezbožnik koji poslije toga neće da se miri.

Donose li poslanici kakvih darova sa sobom i u čemu (se) sastoje? A bivaju li taki darovi kad se šalju poslanici da se mire s plemenom poslije klanja?

Crna Gora: Darova ne biva dok god ne uglave da će mir biti.

Marko Miljanov: Idem.

Pogađaju li se ti poslanici s uvrijeđenim o tome koliko će mita dati, šta će mu dati i ako zaište što god što nijcu vlsti krvnika, treba li ovaj da kupi?

Crna Gora: Za krv zna se koliko je, a za mito i za iskanje tuđih stvari, za to ne zna odgovorilac...

Kad neće da se smiluje uvrijeđeni, šalju li u Crnoj Gori ženske i kolijevkom kao u Primorju?

Crna Gora: Jednu žensku s kolijevkom, nego će glavari otići. I ona nosi koljevku i u koljevci djete, a s njom ide jedan ili 2-a čoeka plemenika, tega kume svetim Jovanom i ona i oni. Zatim idu glavari. A pošto glavari vide da e blizu da pregne, pošalju još više kumah s koljevkama, i s djecom, jer da bi prie pristalo, jer ga one naiviše bogom kume, jer da bi se boga pobojao.

Koliko tu žena biva i jesu li žene od bratstva krvnikova, ko li? Ima li djece u kolijevkama, ili što drugo? Kako se zovu?

Crna Gora: Drugi put kad dođu kume bude ih po 10 i po 15, i glavari s njima i teško da ko odoli tomu, jer se čini veliki prijestup i grijeh izbačiti iz obora kume i kumčeta. Kad bi to učinio, velika graja na nj bude da e izgnao kume i kmetove i da mu neće sretno biti, a kad ih primi, tad ga blagosiljaju i kmetovi i kume, njega i njegov trag i proriču mu svaku sreću. Djeca koja su u koljevci, oni su svi kršteni, te se ne donosi kao da bi on kumovao nima, nego on kumuje onom krvniku samo, a to što mu kume dolaze z djecom, to je samo znak pokornosti onog krvnika i njegova bratstva. Ipak, od toga dana drži se da je on krvnikom u kumstvu.

Šta one čine i kažu kad dođu pred kuću uvrijeđenoga?

Crna Gora: Ne čine ništa, nego samo zaklinju i govore: “Primi kume za svetoga Jovana!“

Marko Miljanov: Idem. Ne zna formulu, ali je slična crnogorskoj.

Prima li domaćin odmah u kuću te žene, šta to biva? Što je znak da ih je uslišio, a šta da nije?

Crna Gora: Nigda odmah neće ih primiti dok ih mnogo ne namuči, pošto ih je primio u kuću, već je znak da se počeo priginjati miru. I posle toga se nećka, ali naiposlied i pristane. Dogodi se dosta puta da one kume i krijući, kad ih ne vide, odjednom ulete u kuću i mučno će se naći domaćin da uzme na se grijeh da ih izbaci iz kuće.

Da li te žene više nego jednom domaćinu ubijenoga i idu li da mole još koga u bratstvu?

Crna Gora: Kad treba dolaze i više puta, ali drugome u bratstvu ne idu, jer kuma treba da ide uprav u onu kuću uvrijeđenomu. A kazano je da glavari ili jedan dio njih idu k onomu znatniemu bratstveniku, koi može razbiti ili umiriti, te takome čovjeku i kumstvom nude i pobratimstvo z bratom ili z bratučedom uboinika, jer uboinik sam kumi se s onim uvrijeđenim.

(Nastavlja se)