"Rat Rusije i Ukrajine posledica je svinjarije Gorbačova"

Bilo da ga podržava ili osporava u stavovima koje iznosi, javnost svih boja ne može mu poreći ogromnu erudiciju i zasluge za razvoj urbane kulture, posebno u vreme “novog talasa“ početkom osamdesetih. Zajedno sa režiserom Mišom Radivojevićem napisao je scenario za kultni film “Dečko koji obećava“, u kojem se glavni lik u tumačenju Aleksandra Berčeka zove Slobodan Milošević.

Nakon toga je 1984. godine snimljen još jedan veoma uspešan film po Pajkićevom scenariju “Davitelj protiv davitelja“, ovaj put u saradnji sa režiserom Slobodanom Šijanom. Napisao je i scenario za filmove “Una“, “Šest dana juna“, “Kraljeva završnica“, “Remington“, “Do kraja i dalje“ i “Poslednji valcer u Sarajevu“. Nebojša Pajkić pisao je i muzičke i filmske kritike za časopis “Džuboks“, a već godinama je profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.

Profesor Pajkić se poslednjih godina povukao iz medija i retko daje intervjue, ali je za nedeljnik “Ekspres“ napravio izuzetak i, kako sam kaže, vrlo kratkim i konciznim odgovorima govorio o aktuelnim temama sa osvrtom na lik Blagoja Jovovića, atentatora na Antu Pavelića, o kojem namerava da snimi film i seriju.

Koliko zapravo kao nacija poznajemo delo i lik Blagoja Jovovića?

“Nikoliko.“

Razumljivo je da se u Titovoj Jugoslaviji nije mnogo govorilo i pisalo o Jovoviću, ali zbog čega je i posle raspada SFRJ pa sve donedavno o atentatoru na Antu Pavelića u Srbiji vladao svojevrsni tabu u javnosti?

“Zbog neobaveštenosti Udbe.“

Često se može čuti mišljenje da je Tito pustio Pavelića da pobegne u Argentinu. Šta je zapravo prava istina?

“Pustio ga je da mirno ide, iako je njegovo dvorište bilo minirano, a zaduženi oficir nikada nije dobio instrukciju za akciju. Posle slede vatikanski pacovski kanali.“

Da li je istina o Jasenovcu jedna od presudnih stavki za konačnu normalizaciju odnosa između Beograda i Zagreba, odnosno između Srbije i Hrvatske?

“Da, pa tako do nikad.“

Koliko Srbi kao nacija znaju o svojoj istoriji, o svojim herojima i svojim stradanjima? Koliko mlade generacije o tome danas znaju?

“Srbi ne znaju dovoljno, ali želim da verujem da mlade generacije znaju puno više od komunjara.“

Skloni smo da prihvatamo raznorazne “vrednosti sa Zapada“, pa tako slavimo Dan zaljubljenih, Noć veštica, jurimo u megalomanske kupovine na “Crni petak“... Da li time polako ali sigurno gubimo svoj nacionalni identitet?

“To su bezazlene stvari, okultne trivije koje istini za volju koketuju sa satanizmom.“

Sve više se nameće ideja transrodnosti, i kod nas u državnim službama u formularima gde se upisuje pol stoji: 1. muško, 2. žensko, 3. ostalo. Više se ne govori “majka i otac“, već “roditelj jedan“ i “roditelj dva“. Gde nas sve to vodi...?

“Pa ne natrag u p. m. nego nekim transvaginalnim putem...“

Osamdesetih ste kao direktor Studentskog kulturnog centra (SKC) dali šansu mnogim mladim rok bendovima koji su kasnije postali kultni poput EKV-a ili “Discipline kičme“. Gde je rokenrol danas u Srbiji i u svetu?

“Ne, ja nisam bio direktor SKC-a, to je bila Dunja Blažević. Ja sam kao urednik tzv. Spoljnog programa radio, pored ostalog, na afirmaciji rokenrola koga više nema, ali postoji izvanredna pop muzika bazirana na rokenrol tradiciji.“

Kako vidite sukob između Izraela i Palestine i još uvek aktuelni rat Rusije i Ukrajine? Da li je ovo žuti karton čovečanstvu ili nešto još mnogo gore?

“To su dva veoma različita pitanja. Ne osećam se kompetentnim da mislim bilo šta o međusemitskim sukobima. Ali, rat između Rusije i njene Ukrajine je zastrašujuća posledica kašnjenja nakon svinjarije koju je napravio Gorbačov. To je nama za nauk da se nakon Titovih svinjarija na Kosovu ne može vojno da interveniše bez ogromnih obostranih žrtava. Ostaju samo iscrpljujući pregovori koje Vučić sprovodi svim snagama uprkos smetnjama opozicije i prepotentnom masturbiranju anahronog nacionalnog overgraunda.“

Gorbačov (FOTO)

Istorija u slikama

Istorija u slikama

U fokusu 31.08.2022. 10:03

Gorbačov (FOTO)

Foto