NESKRIVENA PORUKA EMANUELA MAKRONA: Au revoir Pristina

Pokušaj Federike Mogerini da posreduje u dogovorima Beograda i Prištine odavno je propao. I to se da zaključiti bez imalo ustezanja ili političke korektnosti. A kako to obično biva, kada zakaže jedna karika u teškoj evropskoj birokratiji, nemačka kancelarka Angela Merkel preuzima uzde medijatora. Podrazumeva se, na njenom terenu, a ne briselskom. Ovaj put uz asistenciju francuskog predsednika Emanuela Makrona. Težak dan, višesatni pregovori, i ponovo jedno veliko ništa. Iza Berlinskog samita u aprilu samo je ostala najava da će se za tačno dva meseca, u Parizu, u užem formatu, sastati Aleksandar Vučić i Hašim Tači, Merkelova i Makron.

Prištinskoj strani, međutim, nije se dalo da razgovara o važnim pitanjima, a nisu pomogli ni apeli evropskih sila da se ukinu takse na srpsku robu. Poznavaoci prilika kažu da je takvo poniženje posebno teško palo mladom Makronu, s nezajažljivim evropskim ambicijama, jer Merkelova dobro zna šta i od koga može da očekuje i koliko su nepredvidive političke igre. Uostalom, bliži joj se penzija. I sve se ponovo svelo na intenzivne diplomatske aktivnosti, ali na nižim nivoima.

Povezane vesti - Makron želi prijateljstvo sa Srbijom

Usred te tihe, zakulisne i kako se pokazalo, nedelotvorne diplomatije, Makron je odlučio da dođe u Srbiju. Pravo u Beograd. Bez usputnih stanica, i svraćanja u Prištinu. Iako se kod kuće suočava sa istim nezadovoljstvom građana, zbog kojeg je prošle godine otkazao posetu našoj zemlji, francuski lider se ipak zaputio na Balkan. S jednim ciljem - da pokaže da je saveznik Srbije. Još važnije, tvrde upućeni, da dokaže da se i srpski interes mora uvažiti u pregovorima sa Prištinom. Otuda i ne čude navodi da je u Berlinu odbrusio Ramušu Haradinaju da Kosovo nikada neće dobiti viznu liberalizaciju, zato što im on to neće dozvoliti.

Novi format 

Makron će po planu i programu u Beograd stići 15. jula, samo dan posle obeležavanja Dana pada Bastilje, nacionalnog praznika, koji se smatra simbolom Francuske revolucije. U srpskoj prestonici će najpre posetiti Aerodrom "Nikola Tesla", na kojem će otkriti ploču kojom će biti obeležen početak modernizacije aerodroma, koji je preuzela francuska kompanija "Vansi". Zatim će mu biti priređen svečani doček ispred Palate "Srbija", a potom sledi tet-a-tet razgovor sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Planiran je i sastanak dve delegacije, a nakon toga će francuski lider posetiti Novo groblje, spomenik braniocima Beograda, Kalemegdan i Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Na kraju dana Vučić će prirediti večeru u njegovu čast. Drugog dana, Makron će sam obilaziti prestonicu, razgovaraće sa mladima iz regionalnog omladinskog centra, a zatim će imati susret sa nekoliko istaknutih umetnika.

Jedna od najvažnijih tema dvojice državnika biće Kosovo, ali i evropski put Srbije, pitanje koje će, prema pisanju medija, ipak imati prioritet. Makron je poznat po tvrdom stavu kada je reč o daljem proširenju Evropske unije i smatra da evropski savez mora prvo da reši unutrašnje probleme, pa tek onda da razmatra prihvatanje novih članica. Zato se i postavlja pitanje da li će Makron ublažiti svoj stav kada je reč o evropskim integracijama, ali i da li u Beograd donosi novi predlog za rešavanje kosovskog pitanja.

Analitičar Aleksandar Pavić ističe za "Ekspres" da će Makron sigurno pokušati da lansira neke nove predloge u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije.

"Makron dolazi da opipa puls Beograda, da proveri da li je moguć neki novi pregovarački okvir, jer ovaj očigledno ne funkcioniše. Ni Francuska, niti bilo ko drugi nisu u stanju da nateraju Prištinu da ukine takse. Makron predstavlja ne samo Francusku, već i EU. Zajedno je radio sa Angelom Merkel na tome da Francuska i Engleska preuzmu primat unutar EU. Međutim, Unija očigledno nema autoritet da sama natera Prištinu da uradi bilo šta i prema tome ne vidim kako to može da se promeni", navodi Pavić.

Kako su objavili srpski mediji, postojala je opcija da će se Makron pre dolaska u Beograd sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Navodno su dvojica državnika planirala da se usaglase oko sporazuma Beograda i Prištine i zajednički nađu model vraćanja strana za pregovarački sto. Prema rečima Pavića, u tom smislu, jedina promena formata pregovora mogla bi da bude uključivanje Rusije u razgovore.

Uključivanje Rusije i SAD

"Ipak, to bi podrazumevalo da se u proces uključe i SAD. Makron će sigurno probati da iza zatvorenih vrata sa Vučićem ispita šta je sve moguće i kako srpska strana reaguje. Možda će proveriti i sa Rusijom kako bi ona reagovala na ovaj ili onaj predlog, jer niko iz Brisela još uvek nije pokazao da ume da izađe na kraj sa pregovorima", smatra on.

S druge strane, analitičar Dragomir Anđelković uveren je da Francuzi ne smeju da upliću Rusiju u rešavanje kosovskog pitanja, jer gledaju da održe dobre odnose sa Amerikancima. Kako ističe, SAD su te koje mogu rešiti problem, ali ipak to ne žele.

Povezane vesti - Srbija kupuje od Francuske mistral

"Činjenica je da Francuska nema preveliki uticaj kad se radi o Kosovu, kao ni Nemačka. Amerika je tu glavni faktor. Ipak, Francuska preko evropskih institucija bitno utiče na finansiranje Kosova. Ukoliko bi Francuska zauzela čvršći stav, moglo bi da se očekuje da EU počne aktivnije da radi. Priština je pragmatična. Sada ne uzimaju EU za ozbiljno, ali ukoliko bi Unija pokazala zube, i te kako bi promenili stav. S obzirom na to da je rejting Makrona fluidan, čas je solidan, čas pada, mislim da je i za njega prilika da na kosovskom pitanju pokaže značaj Francuske - da pokaže da to nije sila prošlosti, već sila koja i dalje ima određene geopolitičke domete. Verujem da će i Srbija na to računati - podvlači Anđelković, dodajući da se stav Francuske prema Prištini pooštrio, jer ta država kao velika sila teško podnosi poniženja s kojima se suočava EU:

"Priština ponižava Uniju, pokazuje da nije kredibilna kao medijator, da nema snagu. Nemci su možda više navikli na ta poniženja zbog svega što se dešavalo u Drugom svetskom ratom. Navikli su da se obuzdavaju. A Francuzi su ipak sila koja sebe doživljava pobedničkom. Zato to teže podnose. Međutim, ne treba očekivati radikalan preokret Francuske i povlačenje nezavisnosti Kosova, što se pojavljivalo u pojedinim medijima. To se neće desiti. Ipak, podrška Kosovu je nesumnjivo manja, a kritike veće.

Kako navodi, u fokusu susreta će biti ekonomska pitanja, od metroa do intenziviranja saradnje u drugim oblastima.
"Srpska strana će iskoristiti priliku da Francuzima objasni zašto je njihov interes da ne koče evrointegracije. Iz našeg ugla je bitno pitanje evrointegracija, ali i ekonomska saradnja", siguran je Anđelković. I Pavić veruje da će Makron možda pokušati da ublaži ono što je rečeno o evropskim integracijama, ali smatra da neće promeniti svoje mišljenje o daljem proširenju EU, dok se evropski savez interno ne reformiše. On, međutim, ističe da će ekonomska pitanja biti u fokusu susreta Vučića i Makrona.

20 sporazuma

Prilikom posete Makrona Beogradu, dve države će potpisati više od 20 različitih sporazuma.

"Makron dolazi na dva dana u Beograd i ne ide nigde drugde u region. Hvala mu na tome, ukazao je pažnju našoj zemlji. To je velika poseta za nas, od ogromnog značaja, reč je o jednom od najjačih evropskih lidera. Makronova uloga u Evropi raste. Reč je o marljivom, energičnom čoveku, sa kojim nije uvek lako razgovarati. Razgovaraćemo o ekonomskoj, političkoj saradnji, evropskom putu Srbije, o Kosovu. Naši timovi već sagledavaju stvari", istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podsećajući da je Žak Širak u Beogradu boravio samo jedan dan.

Širak je ujedno bio poslednji francuski predsednik koji je posetio našu državu pre 18 godina. Poznato je da se Širak trudio da svima stavi do znanja da je sprečio bombardovanje mostova 1999. godine, ali nikad nije uspeo da se ispreči Amerikancima u bilo čemu što su naumili na ovim prostorima. Iako se ni sada francuske vlasti neće direktno suprotstaviti Vašingtonu, Makron će, tvrde upućeni, intenzivirati odnose sa Srbijom, između ostalog, i kako bi demonstrirao značaj i snagu Francuske.

Bez radikalnih zaokreta

Posetu Srbiji, Makron će iskoristiti i da se nametne kao mladi lider Evrope i mogući naslednik Angele Merkel koja ide u političku penziju. Njegove ambicije su postale jasne kada je otvoreno i nedvosmisleno predlagao osnivanje evropske vojske. Poslednji pokušaj da se nametne kao predvodnik, desio se prilikom izbora kandidata na ključne funkcije u EU kada je odbio njen predlog kandidata za šefa Evropske komisije. Pavić smatra da spoljna politika daje Makronu politički manevarski prostor u situaciji kada je vrlo nepopularan u Francuskoj.

"Makron nema kapaciteta da sam napravi radikalne zaokrete, jer nema dovoljan legitimitet ni kod kuće. Poslednje ankete pokazuju da je vrlo nepopularan u francuskom biračkom telu. Doduše, nešto je popularniji od njegovog prethodnika Olanda, ali to nije teško. Zato Makron pokušava da se nametne kao novi lider EU. Tako u isto vreme nastupa kao eksponent EU i njene veće centralizacije, ali i kao predsednik Francuske. Probaće da igra na više karata", siguran je Pavić.

Robna razmena veća za 13,7 odsto
Robna razmena između Srbije i Francuske iznosila je 2013. godine 718 miliona evra, a prošle godine ostvarena je razmena od 1,054 milijarde evra
Robna razmena se ove godine povećala za 13,7 odsto, u odnosu na isti period 2018. godine
U prvih pet meseci ove godine, Srbija je izvezla robe u Francusku u vrednosti od oko 200 miliona evra, a uvezli smo robe za oko 300 miliona evra
Francuske firme u Srbiji zapošljavaju oko 11.000 srpskih građana
Francuzi su u proteklih devet godina investirali oko 1,5 milijardi evra u našu privredu