NEW DEAL: Šta donosi novi nacionalni investicioni plan?

NEW DEAL: Šta donosi novi nacionalni investicioni plan?


Britanski “Fajnenšel tajms” je objavio izveštaj “FDI intelidžensa” u kojem je Srbija zauzela prvo mesto kao zemlja koja privlači najviše stranih investicija na svetu s obzirom na veličinu ekonomije. Ali javno mnjenje odavno ne reaguje na dobre vesti. Traže se i čitane su uglavnom one loše, ako ih nema, nije problem. I one dobre ćemo protumačiti kao loše.

Za ozbiljne ekonomiste ovo odavno nije vest. U pomenutim godišnjim izveštajima Srbija svake godine zauzima visoka mesta. Ova godina, svakako uspešna po broju direktnih stranih investicija, samo je potvrda trenda kojim, ruku na srce, ne mogu baš da se pohvale zemlje u regionu. Direktne strane investicije donose novac, otvaraju nova radna mesta, povećavaju BDP, u drugom ciklusu stvaraju novu agregatnu tražnju i podstiču nanovo proizvodnju, i tako redom. Javne finansije prihoduju više kroz poreze i doprinose. Teško da se može naći nešto loše u takvom trendu osim ako imate problem sa realnošću.

Umesto toga, deo medija se bavio takozvane fact checkingom, i u tom poduhvatu ustvrdili su da to nije objavio “Fajnenšel tajms” već pomenuti “FDI intelidžens”. Demonstrirajući osnovno znanje engleskog jezika, koristeći izraz fact cheking (na srpskom “provera podataka”) i primetan manjak intelidžensa, konstatovano je da pomenuti podatak nije objavio FT već nekakva organizacija, koja se, maltene kao konsaltingom bavi istraživanjem fenomena direktnih stranih investicija. Naravno da usled pogrešno tumačenih činjenica i manjka intelidžensa nije utvrđeno ono što je belodano. Prvo, “FDI intelidžens” je dvomesečna publikacija, koja pripada izdavačkoj kući “Fajnenšel tajms”. Jednom godišnje objavljuju izveštaj, koji je javno dostupan i link se nalazi na veb-stranici FT. Dakle, radi se o publikaciji koju dvomesečno izdaje “Fajnenšel tajms”, a pomenuti izveštaj se radi godišnje. O metodologiji, koja je takođe osporena u delu medija, ne vredi voditi polemiku, pošto nije zadovoljen ni uslov osnovnog fact checkinga.

Za sada je bitno da zapamtimo pojam direktnih stranih investicija. Bitno je za dalju priču, koja se opet tiče druge vesti, koja je naravno ponovno nepravedno zapostavljena, s jedne strane zbog nedostatka aparatusa da se činjenice sadržane u toj vesti sagledaju sa realnog aspekta, a s druge strane opet postoji potreba za iskrivljenjem i guranjem pod tepih.

Od 10 do 12 milijardi evra biće uloženo u narednih pet godina u komunalnu, saobraćajnu, energetsku, digitalnu infrastrukturu, kao i za podsticanje nataliteta, izgradnju stanova za mlade, ali i turizam. Predsednik Srbije predstavio je prošle nedelje strukturu nacionalnog investicionog plana za pomenuti period, za koji je rekao da će potpuno promeniti lice Srbije.

Naravno, nije ovo novina, bar što se tiče naziva. Setimo se, pre jedanaest godina, 2008. godine, tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić gromoglasno je najavio osnivanje Ministarstva za nacionalni investicioni plan. Ideja je bila da se novac, dobijen iz privatizacije, dobrim delom slije u budžet ministarstva i da se odatle finansiraju kapitalni projekti. U tom momentu pristigla je i velika suma od 1,2 milijarde evra od prodaje BK Telekoma norveškom Telenoru.

gradonacelnik grada beograda, dragan djilas

Dragan djilas

 

Ministar za NIP bio je Dragan Đilas kao kadar Demokratske stranke. Umesto kapitalnih projekata, poput razvoja infrastrukture u četrdeset najsiromašnijih opština u Srbiji ili osposobljavanje mreže za navodnjavanje u Vojvodini… Umesto toga, novac je potrošen uglavnom na molersko-farbarske radove, da budemo sarkastični, ulepšavanje fasada, izgradnju pokoje zgrade i ubrzan razvoj prijateljskih građevinskih firmi angažovanih upravo na projektima NIP-a. Kasnije se Đilas povukao s mesta ministra za NIP na komforniju poziciju gradonačelnika Beograda i na njegovo mesto je došla Verica Kalanović, kadar stranke Mlađana Dinkića.

Ali od nacionalnog investicionog plana ostale su samo kosti. Meso je već bilo oglodano. Tako je npr. u 2010. godini budžet ministarstva bio 15,5 milijardi dinara, a u 2011. godini 7,7 milijardi dinara. Ministarka je tada izjavila da nije zadovoljna što je budžet smanjen i da samim tim nema novca za razvoj infrastrukture u najnerazvijenijim opštinama, kao ni za mnoge druge stvari. Bilo je tu još avantura sa raznim fondovima za kapitalna ulaganja, poput pokrajinskog, ali tu je na kraju bilo posla za istražne organe i sudove. U svakom slučaju, da rezimiramo. Od Tita naovamo – ništa.

Pročitajte još – MALI:U prvih šest meseci 1,9 milijardi evra stranih investicija

Istina, u Titovo vreme su veliki infrastrukturni projekti finansirani uglavnom inostranim parama, koje su dolazile kao neka vrsta kompenzacije za nesvrstano držanje u hladnoratovskoj podeli sveta na dva bloka. Danas više nismo u toj situaciji, i za promenu razvoj našeg društva moramo da finansiramo iz sopstvenih sredstava. Kako smo uspeli da od zemlje koja je 2012. godine bila na ivici bankrota nakon raznih NIP-ova i sumnjivih tipova dođemo do toga da u 2020. godini sami svake godine odvajamo dve milijarde evra za ulaganje u infrastrukturu i kvalitet života.

FOTO TANJUG/ FILIP KRAINCANIC/ nr

FOTO TANJUG/ FILIP KRAINCANIC/ nr

“To možemo da uradimo zahvaljujući reformi javnih finansija i svim merama koje smo sproveli od 2014. godine.”, kategoričan je predsednik Vučić i dodaje da će se novac ulagati u nekoliko najbitnijih segmenata i da mu je velika želja da bude član tima koji će realizovati petogodišnji plan stvaranja nove Srbije.

Segmenti koje je spomenuo tiču se izgradnje putne i železničke infrastrukture, izgradnje kanalizacione mreže, izgradnje stanova za mlade ljude, razvoj preduzetništva… On je istakao da je od ključnog značaja izgradnja kanalizacione mreže sa prečistačima otpadnih voda u celoj Srbiji.

“Za kompletnu kanalizacionu mrežu i vodovod, bez Beograda, izdvojićemo tri milijarde evra, a to znači da će svako selo i grad u Srbiji za četiri ili pet godina imati kanalizaciju i čistu pijaću vodu. Najviše će biti izdvojeno za Novi Sad – 127 miliona, zatim za Kragujevac, Niš, kao i za Pančevo, Suboticu, Valjevo, Smederevo, Čačak, Vranje, Požarevac… Gradimo puteve i pruge više nego ikada u Titovo vreme. Imamo novac, rast je sve viši i smatramo da sa lakoćom možemo da obezbedimo 10, a možda i 12 milijardi evra.”

autoput1

Podvukao je da u taj plan ne spada Moravski koridor, kao ni put Ruma-Šabac, za koje je već obezbeđeno finansiranje. Drugi segment biće ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu, u vrednosti od četiri milijardi evra, koje se odnose na nove projekte. Milijarda evra biće uložena u rekonstrukciju pruge Beograd-Preševo, a ako Hrvatska bude htela, biće rekonstruisana i pruga ka Zagrebu. Vučić je istakao i da će bar 1,3 milijarde biti uloženo u lokalne i regionalne puteve, tako da svaki okrug i opština osete boljitak.

Za škole i zdravstvene ustanove predviđeno je dodatnih 700 miliona evra, a za prenatalnu politiku 500 miliona evra. On je naveo da će vantelesna oplodnja biti besplatna u celoj Srbiji, bez obzira na broj pokušaja. Najavio je i da je cilj da finansijska pomoć za prvo, drugo, treće i četvrto dete bude udvostručena u odnosu na sadašnju, koja iznosi oko 30.000 evra za period od 10 godina.
Za ulaganje u digitalnu infrastrukturu, naučno-tehnološke parkove, biće uloženo dodatnih 500 miliona, jer je ideja da Srbija hoće da bude prva u regionu po inovativnim tehnologijama. Ovaj segment je podjednako važan, ako ne i važniji od izgradnje putne infrastrukture dugoročno gledano. Predsednik kaže da će izvoz napravljen u digitalnim tehnologijama za dve, tri godine preteći izvoz od poljoprivrede.

Pročitajte još – Potpisan ugovor za izgradnju autoputa od Novog Beograda do Surčina

Planirana su i sredstva od 500 miliona evra za izgradnju stanova za mlade, po još povoljnijim uslovima nego za pripadnike službi bezbednosti, tako da će stambeni problem biti rešen za oko 40.000 bračnih parova.

Oko 100 miliona evra biće uloženo u preduzetništvo, za energetiku je planirano 500 miliona evra, a velika ulaganja biće i u turizmu, poljoprivredi… Nacionalni investicioni plan obuhvata i izgradnju metroa u Beogradu, nacionalnog stadiona i još devet stadiona na teritoriji Srbije. Predviđeno je ulaganje u izgradnju koncertne dvorane za Filharmoniju, izmeštanje Muzeja Nikole Tesle…
Logično pitanje koje se postavilo je odakle novac za sve to. Prva ideja je bila da će se raditi o dodatnom zaduživanju. Međutim, ideja je kao takva odbačena jer se smatra da postoje realne rezerve koje će se generisati iz realnog privrednog rasta. Iako novac nikada nije bio dostupniji i jeftiniji na svetskom tržištu, Srbija se neće zaduživati.

FOTO TANJUG/ FILIP KRAINCANIC/ nr

FOTO TANJUG/ FILIP KRAINCANIC/ nr

“Videli ste da smo dobili 1,61 odsto kamate na desetogodišnje obveznice u evrima, ali to poverenje inostranih investitora i moguće zaduživanje neće biti ono na čemu zasnivamo naš plan već rast domaće privrede koji je sada 3,5 odsto, a biće četiri odsto kao što predviđaju MMF i Svetska banka”, rekao je Vučić i dodao da se računa na rast od četiri odsto i da je to osnova na čemu se možemo zadužiti dve milijarde evra godišnje, a da time ne povećamo javni dug, odnosno njegov odnos prema BDP-u”, kaže Vučić.

Istog su mišljenja i stručnjaci u Narodnoj banci Srbije. Prema njihovoj analizi i predviđanju, najavljeni investicioni plan vredan više od 10 milijardi evra koji će biti sproveden u narednih nekoliko godina neće uticati na povećanje učešća javnog duga u BDP-u i neće ugroziti fiskalnu održivost, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Pročitajte još – VUČIĆ: Posle auto-puta “Miloš Veliki” sledi Šumadijski koridor

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je na konferenciji za novinare da je godišnji nivo najavljenih investicija zapravo iznos od 10 odsto državnih prihoda i da se to uklapa u postojeći fiskalni okvir države.

Na pitanje kako će država obezbediti dve milijarde evra svake godine za finansiranje investicionog ciklusa u narednih pet godina, Trajković je naveo da su 2018. konsolidovani prihodi države bili 2.100 milijardi dinara, što je blizu 20 milijardi evra i da se ove godine očekuje njihov rast od 10 odsto.

Tih 10 procenata odgovara iznosu od dve milijarde evra.

“Ta cifra o kojoj se govori neće nikako ugroziti fiskalnu održivost i uz nastavak čvrste kontrole tekućih rashoda trebalo bi da da vrlo veliki direktan doprinos rastu BDP kroz rast građevinarstva i saobraćaja”, kaže Trajković.

Više čitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar