Vesti
06.02.2024. 15:06
Đoko Kesić

Aktuelno

Ni novi popis stanovništva neće doneti mir Crnoj Gori, naprotiv!

Crna Gora protest 2020, 1. 2. 2023.
Izvor: EPA / BORIS PEJOVIC

U Crnoj Gori od 3. decembra prošle godine, a ukupan proces trajaće još nekoliko meseci, održan je popis građana, imovine i svega što podrazumeva ovaj proces.

Poslednjih godina mnogo šta se ovih godina događa nešto važno, a ovaj popis je veoma važan, ne samo zbog toga što je to prvi popis koji se održava posle autoritarne trodecenijske vladavine Mila Đukanovića. Popis dobija novu dimenziju jer on pokušava da očisti deo dvorišta ostalog od režima koji je iza sebe ostavio mnogo toga ružnog, neprihvatljivog i pogubnog...

Uprava za statistiku u Podgorici saopštila je da će ukupni rezultati popisa biti poznati za nekoliko meseci.

O važnosti popisa u Crnoj Gori pričamo sa dr Milošem Bešićem, uglednim profesorom sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Profesor Bešić bavi se političkim i opštedruštvenim događanjima u Crnoj Gori i često je viđen i poštovan gost u tamošnjim medijima.

Profesor Bešić kaže da je popis dosta ozbiljno pitanje Crne Gore jer ima ozbiljne političke implikacije.

“Razlog je vrlo jednostavan, Crna Gora se kroz svoju istoriju, kolokvijalno, šeta između srpske matrice i neke vrste matrice koja implicira nezavisnost Crne Gore i otklona od srpskog naciona i srpskog etničkog bića. I ako pogledate istoriju Crne Gore, ona se veoma često kretala između te dve strane. Čak su neretko i sami nosioci moći u Crnoj Gori lično šetali od jedne ka druge pozicije. Nije Milo Đukanović jedini, on je to uradio, ’90-ih godina, kada je bio na srpskoj matrici, pa je 1998. godine bio na drugoj. I kralj Nikola u početku vladavine je hteo da se odrekne krune u ime srpske krune, a u kasnijoj fazi vladavine je naglašeno gradio Crnu Goru u otporu prema srpskom nacionu. Tako da je to pitanje veoma duboko i svodi se na suštinsko pitanje, koje ta politička zajednica kreira samo biće Crne Gore.

U jednoj interpretaciji to je srpski etnos, u drugoj interpretaciji to nije srpski etnos, to je crnogorski ili građanski ili nazovite ga kako god hoćete. Dakle, prvo što sam hteo reći kada je reč o tom pitanju, dakle, da postoje ozbiljne, istorijske sinhronijske dimenzije koje definišu samo političko biće Crne Gore.“

Marko Pejović, politički analitičar, kaže da su svi prethodni popisi urađeni u skladu sa onim propisima koje međunarodne institucije, a posebno evropske, spominju kako bi se sprovođenje popisa uradilo na “adekvatan način“. Vlada gospodina Spajića, što je važno naglasiti, otvorila je mogućnost dijaloga sa svim mogućim akterima relevantnih za popis: da rezultati popisa budu prihvaćeni, da se ne problematizuje ishod samog popisa.

“U ovoj situaciji kada govorimo o preliminarnim podacima ne možemo govoriti nešto dublje o značaju popisa u ovom momentu. Treba sačekati konačne podatke. Tada možemo da pričamo o toliko važnim informacijama ‒ koliko je Crna Gora izgubila stanovnika za u prethodnih deceniju i nešto, i na koji način će nova vlada delovati na novu demografsku politiku i mogućnostima i načinima zadržavanja mladih u zemlji. Jer, preti nam dodatni odliv stanovništva narednih godina. S druge strane, ono što je bilo, hajde da kažemo, najproblematičnije u celom ciklusu jeste pitanje vere, nacije i jezika, to će posebno biti u fokusu, ali sa aspekta samog značaja popisa čini mi se da je to apsolutno najmanje važno jer ukoliko se bavite suštinski onim što je cilj sprovođenja popisa, a to je da statističko sagledavanje stvari koliko se jedna zemlja promenila za 10 godina i nešto, posebno kada govorimo o broju stanovnika i migracijama.“

Profesor Bešić naglašava da je srpsko-crnogorsko istorijsko klatno menjalo amplitudu, što je tek jedna strana političke priče u Crnoj Gori.

“Jer u priči o samom popisu nemojmo zaboraviti da u Crnoj Gori živi veliki broj manjina, više od 20 odsto..., čine je Bošnjaci, Muslimani, Albanci, Hrvati, Romi. Ozbiljna zajednica manjinskih naroda. A, kada pričamo o ključnoj zajednici – ovoj pravoslavnoj, u tom korpusu imate ozbiljnu podelu na Srbe i na Crnogorce. To ne miriše na političku stabilnost dugoročno i to je nešto što je odlika Crne Gore, opet ponavljamo istoriju. E sada, šta se desilo? Desilo se, došlo je do smene vlasti, kao što ste vi rekli, 30. avgusta 2020. godine, ta vlast koja je smenjena je zapravo ona struktura koja je iznela projekat crnogorske nezavisnosti u otklonu na srpsko etničko biće. Kada ta vlast izgubi vlast, sasvim je razuman politički očekivati da može ponovo da dođe do preispitivanja svih tih političkih pozicija koje su se intonirale i definisale nezavisnu Crnu Goru, ovu otpornu prema srpskom političkom nacionu. Ako uz to dodate i Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je zapravo jedina pravoslavna crkva, a ona je naravno srpska, nije crnogorska, dakle ta dva faktora negde mogu ovaj popis da oblikuju ‒ ne u maloj meri ‒ u to nema nikakve sumnje. Ako pogledate podatke sa popisa 2011. godine, videćete da je bilo Srba nešto oko 28-29 posto, a Crnogoraca oko 42-43 posto. Ako pogledate popis iz 2001. godine, videćete da je Srba bilo negde četiri posto više, 31,99 ako se ne varam, 32. Što će vam reći kako se učvršćivala crnogorska nezavisnost nominalno, smanjivao se broj Srba u popisu. Nema sumnje da će ovom popisu taj broj biti veći. Ali, nema sumnje da je ova opcija, neću reći antisrpska nego u otklonu prema Srbima, učvrstila svoje pozicije. Prema tome i taj broj neće značajno padati. Za očekivati jeste određeni rast procenta ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i određeni pad, korespondentno tome, broj onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci. Ja se bavim istraživanjem, koje na to ukazuje: da će broj Srba ići 34 do 35 posto. Po pitanju jezika i crkve, nema nikakve sumnje da će ogromna većina da se izjasni da pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ovde govorimo o pravoslavnom korpusu, a oni koji pripadaju nekim drugim korpusima izjašnjavaju se drugačije, od islamske, albanske… veroispovesti, ali će u apsolutnim brojevima većina reći da govori srpski jezik“, kaže dr Miloš Bešić.

Sa gospodinom Markom Pejovićem pričamo o tome šta će se događati ako se broj Srba i Crnogoraca izjednači ‒ šta to donosi Crnoj Gori?

“To će se odraziti na ekonomsku politiku i politiku zapošljavanja, to mora biti u fokusu nove vlade. Jer to kojih je više ili manje i sva pitanja koja se stavljaju u korist dnevne politike, ona apsolutno nemaju za cilj da zadrže mlade ljude u zemlji, to se pokazalo u prethodne tri decenije. Imali smo permanentan odliv stanovništva, s tim što nismo baratali informacijama kada govorimo o popisima u odnosu na 2003. godinu. Uz to, iz ovog popisa videćemo što nam pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova o broju stranaca trenutno u Crnoj Gori.

Ovo je važno pitanje jer broj stranaca je ozbiljno porastao u poslednjih nekoliko godina. U pitanju su Rusi, Ukrajinci i Turci. Verujem da će to biti mnogo važno jer će otvoriti nova pitanja koja se tiču manjinskih prava u Crnoj Gori potencijalno da statutarno i u propisima imamo nove manjine, to će prosto biti mnogo važnije pitanje nego koliki je broj Crnogoraca i Srba. Te nacionalne manjine do sada nisu bile deo popisa pa i manjinskih politika u Crnoj Gori. To govori da stanovništvo koje živi u Crnoj Gori je značajno drugačije nego što je to bilo 2011. godine i trenutni normativni propisi o manjinskim narodima i manjinskim nacionalnim zajednicama u Crnoj Gori govore da bi oni mogli imati svoj savet, odnosno savet manjinskih naroda, i da potencijalno mogu ubirati nove prihode iz budžeta Crne Gore i da imaju svoje aktivnosti koje se tiču promocije njihove kulture i svih onih drugih segmenata koji se tiču jednog manjinskog naroda. Treba ustanoviti da li su tu privremeno ili stalno, ali je činjenica da su oni deo naše zajednice, oni ovde i privređuju i najveći broj dece je upisan u škole... Dakle, imamo promenu nacionalne strukture stanovništva Crne Gore.“

Koliko će ovaj popis doprineti eventualnom pomirenju Crnogoraca i Srba? Marko Pejović kaže da je i “nova vlada usmerena ka tome da se sva ta pitanja koja su negde bila najčešće i problematizovana, da se fokus usmeri na reformske procese, što vlada ova tri do četiri meseca zaista i radi. Međutim, nisam siguran da će ti politički subjekti doprineti da se podaci sa popisa iskoriste da dođe do nekakvog pomirenja. Oni će negde sprovoditi svoju dnevnu politiku kao što je to radio i DPS svih prethodnih godina, i sa jedne i sa druge strane. Tako da ne samo da neće doći do pomirenja, nego će to neprijateljstvo i dalje koristiti u dnevnoj politici. A sa druge strane definitivno stanovništvo se neće previše baviti tim gloženjima, baviće se ekonomijom i perspektivnijim ličnim i državnim životom.“

Politički sukob unutar dva srpska entiteta u Crnoj Gori, o kome govori profesor Miloš Bešić u istoriji je vidljiv od prvog popisa 1909. godine. Istina, o ovom unutarnjem sukobu ima i drugačijih mišljenja. Ugledni beogradski istoričar Predrag Marković, i sam poreklom iz Crne Gore, kaže da je to priča o nestalnosti i političkoj nezrelosti Crnogoraca: “Zapravo radi se o konvertitstvu, sklanjali su se na stranu koja je više obećavala. Tako nešto nije zabeleženo u istoriji evropskih naroda.“ Ali, dokumenti govore najrečitije:

Po popisu stanovništva i njegovom entitetskom opredeljenju od 1909. do 2011. godine građani Crne Gore su se ovako izjasnili:
 
1909......Srbi 95 odsto
1921.....Srbi 92 odsto
1931.....Srbi 94 odsto
1948.... Srbi 1,78 odsto
1953.... Srbi 3,3 odsto
1961..... Srbi 2,99 odsto
1971..... Srbi 7,46 odsto
1981..... Srbi 3,32 odsto
1991..... Srbi 9,34 odsto
2003.... Srbi 31,99 odsto
2011....Srbi 28,73 odsto
2023......Srbi ?
 

Istorijske činjenice govore da je Zapad na Berlinskom kongresu 1878. godine, kada su proglašene Srbija i Crna Gora za nezavisne države, tom dokumentu dodao dve važne odluke: Crnoj Gori je poklonjena teritorija zapadne Hercegovine, koja je oduzeta turskom vilajetu, a između granica Srbije i Crne Gore, da bi se primirio “stari srpski hegemon“, ugrađen Sandžak kao neka vrsta Berlinskog zida između dva srpska entiteta. Tako je projektovana Crna Gora koja je kroz istoriju modifikovana u narednih vek i po, a taj ručni rad Zapada na ovim prostorima i dalje se sudara sa životom.

Nezaobilazna priča o crnogorskom nacionu svakako je ideologija Komunističke partije Jugoslavije i vladavina Josipa Broza. Još od Drezdenskog kongresa Komunistička partija Jugoslavije 12. decembra 1928. godine utemeljila je ideju o razbijanju Kraljevine Jugoslavije, kako su to oni zvali “versajske tvorevine velikosrpske buržoazije“, i stvaranju novih nacionalnih država. Jedna od njih svakako je bila i Crna Gora. Određene političke okolnosti privolele su rukovodstvo KPJ da napusti ideju o razbijanju Jugoslavije. Prešli su na federalizaciju kao pravu meru za očuvanje “nacionalnih posebnosti“. Na drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu, 29. novembra 1943. godine, taj predlog je operacionalizovan kroz odluku o stvaranju šest republika unutar buduće socijalističke države. Pošto je u FNRJ za dobar deo stanovništva bilo nelogično da se povlače unutrašnje granice među jednim narodom, naročito među Crnom Gorom i Srbijom, trebalo je to čvrstom ideološkom rukom opravdati kroz isticanje nacionalne i istorijske posebnosti Crnogoraca. Pristupili su novom oblikovanju crnogorske nacije. Istina, ta ideja živela je u Crnoj Gori i ranije kroz liberalnu organizaciju i teoretičare, Sekulu Drljevića, Štedimliju i druge.

Ta ideja nije dakle bila strana Crnoj Gori, koja zaista jeste osećala izvesnu dozu posebnosti. No, ta posebnost nije bila ništa veća, naprotiv, od regionalnih razlika u evropskim državama koje su doživele nešto kasnije ujedinjenje, kao Italija i Nemačka. Naravno, pametni državnici koji su vodili te zemlje radili su sve da se razlike iznivelišu, kroz sistem obrazovanja vremenom izgube i da se kompletna teritorija čvrsto integriše.

Ali, vratimo se 1948. godini kada je Josip Broz odlučio da svi u Crnoj Gori budu Crnogorci. Za glavnog operativca i ideologa za ovu operaciju 1948. godine odabran je mladi partijski kadar Milovan Đilas. Njegov članak u dnevnim novinama “Borba“ iz 1945. godine smatra se prekretnicom u formiranju posebnog crnogorskog identiteta. Mada u njegovim kasnijim radovima i tumačenjima istog ne postoji radikalan raskid sa srpskom tradicijom Crne Gore, što je opet deo priče o crnogorskoj doslednosti! Dakle, stav da su Crnogorci drugačiji Srbi od ostalih Srba i da je ta razlika dovoljna da se dovede do stvaranja posebne nacionalnosti i na koncu posebne federalne jedinice, bio je u srži rešenja crnogorskog nacionalnog pitanja nakon 1945. godine. Iako istorijski napregnut i neodrživ, on je promovisan sa pozicija moći u celokupnom komunističkom periodu i shodno tome morao je dati izvesne rezultate.

I upravo na prvom posleratnom popisu stanovništva iz 1948. godine taj ideološki prevrat očitan je na sledeći način:
 
Crnogorci 342.009 (90,67%)
Albanci 19.425 (5,15%)
Hrvati 6707 (1,8%)
Srbi 6707 (1,78%)
Neopredeljeni 387 (0,001%)
 
U tom komunističkom periodu od 1948. do 1991. godine srpski jezik govorilo je oko 42%, a crnogorski oko 37%.
 

U ovim poslovima komunistički ideolozi i operativci, u projektu stvaranja nove crnogorske nacije, neretko, pribegavali su zakonskom i onom drugom nasilju. Ugledniji ljudi koji nisu pristajali da menjaju etničko poreklo zatvarani su i u zatvoru “ubeđivani“ na već znane načine. Istina, bilo je i materijalnih i statusnih stimulativa, koji su bili nešto elegantniji.

Kao što se iz popisa od 1948. do 1991. godine vidi, nema velikih promena u toku dosledne komunističke vladavine od 1945. godine. Ne treba smetnuti s uma ni to da je u periodu postojanja socijalističke Jugoslavije učinjeno mnogo stvari koje su za cilj imale da “rasrbe“ Crnu Goru i potpuno je liše životnih veza sa svojom istorijom. Po nečuvenju se izdvaja varvarski čin rušenja Njegoševe zavetne kapele na vrhu Lovćena 1974. godine, sakralnog objekta SPC. Svesrdna pomoć koju je taj akt dobio od Vatikana i samog pape dovoljno govori o njegovoj duboko antisrpskoj i antipravoslavnoj prirodi. Bio je to jedan potez kojim se komunistička vlast svrstala rame uz rame sa austrougarskim okupatorom, ponavljajući njegove prakse i naume.

Međutim, kao i svaka prisila koja je sa pijedestala vlasti i moći nametala svoje viđenje prošlosti jednog naroda, pukla je ko zvečka u raspadu SFRJ. Na sličan način završila je i vlast Mila Đukanovića: hteo je da uđe u istoriju, ušao je na pogrešna vrata, a kako će da izađe, da se domogne UAE, videćemo.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Šta su Srbi Crnoj Gori
Srbija, Crna Gora

Popis stanovništva

04.11.2023. 14:05

Šta su Srbi Crnoj Gori

Popis stanovništva u Crnoj Gori ima pre svega politički karakter, statistika je na marginama. Sve će se vrteti oko tri pitanja koja će se naći u popisnom obrascu.
Close
Vremenska prognoza
light rain
15°C
23.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve