NOVA ERA: Da ne bude zabune

Opšte je mesto da su Srbija i Amerika imale odlične odnose s kraja 19. i početka 20. veka, a naročito za vreme i neposredno posle Prvog svetskog rata. Poznato je koliko su nam Amerikanci i njihov predsednik Vudro Vilson pomagali na samoj pariskoj mirovnoj konferenciji, vođeni iskrenim sentimentom prema malenoj i postradaloj Srbiji i njenom narodu. Između dva svetska rata odnosi su bili zasnovani na sličnim temeljima, a u Drugom svetskom ratu ponovo smo bili na istim stranama. Decenije koje su usledile donele su promenjive vetrove, ali, ruku na srce, decenije blagostanja u Titovoj Jugoslaviji u čijim su blagodetima uživale generacije, zapravo su zasluga upravo čvrstine tih odnosa i verovatno jednog čoveka.

Ime mu je Džordž Kenan, američki diplomata i naučnik poznat po tome što je upravo on formulisao hladnoratovsku politiku SAD i podelu sveta na dva bloka. Jedno vreme službovao je u Beogradu kao Kenedijev ambasador i bio je prva osoba koja je uvidela značaj raskola Tito - Staljin. On je bio taj koji je dozvolio Titu da prima američku finansijsku pomoć i da istovremeno ostane komunista, i to je bila jedina realna politička i ekonomska pretpostavka koja je omogućila postojanje SFRJ. Marksistički rečeno, ovo je bila baza, sve drugo pseudoideologija, ideologija, samoupravljanje i ostali elementi su bili tek nadogradnja. Odnosno, eksperimenti čiju je cenu u svakom smislu neko drugi plaćao.

Zašto su dobri odnosi sa Izraelom i najjačim jevrejskim lobijima u Americi postali najveći problem zemalja u okruženju i pojedinih političkih krugova u Srbiji i zašto je bitan govor na konferenciji AIPAC-a, pročitajte u novom broju Ekspresa koji je već na kioscima.