Nova srpska intelektualna elita

Nova srpska intelektualna elita

Shutterstock


U jednom trenutku nesretne srpske istorije desio se jedan očekivani i neizbežni obrt. “Srpska intelektualna elita”, delom instrumentalizovana i politizovana, mutirala je u jednu ugroženu, gotovo endemsku vrstu. Onda je pride još poneki pripadnik te vrste za sebe uzviknuo da se ne smatra dovoljno obrazovanim, niti kreativnim, da bi sebe doživljavao intelektualcem. A drugi su se izveštili da prikriju svoj intelektualizam, ako ništa, onda barem da bi izbegli društveno-politički angažman. I svima njima bi se svašta moglo zameriti, ali ih niko ne bi mogao optužiti da su bili inertni. Neki su im oduzeli i moć, tvrdeći da se društvene elite dele na dva polja, one koje imaju moć – političke, ekonomske i vojne elite, i one koje je nemaju – intelektualne, kulturne ili duhovne elite.

I baš u toj podeli nastao je zbunjujući trend u Srbiji za koji je trebalo samo vratiti se na početak i zapitati se: Shvatamo li mi uopšte ko čini srpsku intelektualnu elitu, ili smo uspeli da je izobličimo do te mere da ni ona sama ne zna ko je? Ako i shvatamo, da li je ta intelektualna elita u velikoj meri otišla iz Srbije? I ako jeste, kako ona iz inostranstva može da pomogne našoj zemlji?

Ali pođimo redom.

Po logici stvari, srpsku intelektualnu elitu čine univerzitetski profesori, doktori nauka, akademici, naučnici, istraživači i ostali umni ljudi nagomilanog znanja. I svi oni svesni su da ih znanje i akademske titule obavezuju na veliku odgovornost. Među njima su profesori na Harvardu, Kembridžu, istraživači na Oksfordu, naučnici na institutima, fizičari, hemičari, neurohirurzi… Neki od njih proučavaju kvantnu mehaniku, drugi biomedicinsko inženjerstvo, treći su dali veliki doprinos u istraživanjima Alchajmerove bolesti i moždanog udara, četvrti na polju pronalaženja leka za kancer. U intelektualnu elitu danas spadaju i stručnjaci iz IT i gejming sektora – eksperti za veštačku inteligenciju, inženjeri za robotiku, data scientisti, “full stack” razvojni inženjeri, inženjeri za pouzdanost internet stranice, stručnjaci za uspeh klijenata, predstavnici za razvoj prodaje, inženjeri podataka, stručnjaci za internet sigurnost, bekend programeri, direktori za prihode, klaud inženjeri, JavaScript programeri… Ovo nije samo spisak radnih mesta u jednoj IT firmi, već i lista najtraženijih zanimanja u 2020. na svetskom nivou. Više od 80 odsto profesija na listi top 15 poslova je iz STEM oblasti (science, technology, engineering i mathematics).

Shutterstock

Shutterstock

Stručnjaci objašnjavaju da je neto bilans IT industrije isplativ, jer država ne mora dati 800 ili 900 miliona sirovina da bi izvezla gotov proizvod. Srbija je u oblasti informacionih tehnologija u 2018. izvezla proizvode i usluge u vrednosti od milijardu evra, što je po značaju stavlja daleko ispred bilo koje druge industrije.

IT sektor spada u četiri vodeće delatnosti sa stalnim rastom prihoda iznad proseka privrede. Tržište informacionih tehnologija je 2018. iznosilo 558 miliona evra, za 2019. je procenjeno da će iznositi 582 miliona evra, sa očekivanim rastom od 9,2 odsto.

Pored IT industrije, u povoju je i gejming industrija koja zarađuje više nego filmska i muzička industrija zajedno. Pojedine evropske države imaju i finansijske podsticaje namenjene razvoju video igara. Nemačka je prošle godine odvojila fond od 50 miliona evra koji će biti raspodeljen malim i srednjim timovima. Praksa iz većine drugih zemlja koje su napravile slična ulaganja pokazuje da se svaki uloženi evro vraća četvorostruko. Prošle godine je na domaćem tržištu došlo do ekspanzije industrija igara, od akvizicije novosadske firme “3Laterala”, predstavljanja prvog većeg izveštaja o gejming industriji u Srbiji, pa sve do otvaranja Playrix RS studija u saradnji sa timom Eipix Entertainment. Izašlo je i nekoliko novih video igara (Pagan Online, Superverse, Heroic), a u Srbiju su došla i dva svetska igrača (Epic Games i Playrix). Trenutno u našoj zemlji može da se napravi Google Merchant Account i tako olakša svim gejming studijima poslovanje na Google Play prodavnici. U septembru je osnovan i Nordeus Hub, prvi co-working prostor fokusiran isključivo na gejming zajednicu i razvoj gejming ekosistema. Fudbalska igrica koju proizvodi “Nordeus”, najpoznatija tehnološka kompanija u Srbiji, ima 219 miliona registrovanih korisnika.
Vodeće svetske tehnološke firme, uključujući “Majkrosoft”, IBM i “Intel”, već su osnovale razvojne centre u Srbiji ili su dale licence za autsorsing usluge lokalnim firmama, nudeći tri puta veća primanja od prosečne mesečne plate u Srbiji, ali su one i dalje niže od onih koje bi plaćale u zemljama EU.

Povezane vesti – AUTORSKI TEKST DR VLADIMIRA KOSTIĆA: Srpsko pitanje

Ovakvi podaci bili su dovoljni da britanski “Ekonomist” oceni da se u Srbiji dogodila IT ekspanzija. Kako navodi ovaj ugledni list, digitalna revolucija konačno je stigla i u Srbiju.

“Srbija sedi na jednoj od najvećih rezervi litijuma, osnovnom sastojku za baterije električnih automobila. Tehnologija čini najmanje šest odsto bruto domaćeg proizvoda. Zapošljava oko 45.000 ljudi. “Strane firme su u poslednjih šest godina potrošile više od 500 miliona dolara za srpske startapove”, istakla je Zoja Kukić iz Inicijative za digitalnu Srbiju, koja zastupa interese sektora. Očekuje se da je prošlogodišnji izvoz dostigao 1,4 milijarde dolara, što je povećanje od 55 odsto u odnosu na 2017. godinu. “Realna cifra mogla bi da bude mnogo veća”, kaže direktor inicijative DSI Nebojša Đurđević.

Shutterstock

Shutterstock

Pravila deviznog poslovanja podrazumevaju da se plaćanja često šalju kompanijama osnovanim u inostranstvu i niko ne može da prati približno 10.000 frilensera koji često posluju sami.

Deo srpske vlade još uvek je zapetljan u ratove prošlosti. Tek je pristao da obnovi dugo odvojene železničke i vazdušne veze sa Kosovom, što odbija da prizna. Ali drugi deo je uložio 79 miliona dolara u digitalnu infrastrukturu, reformu regulatornih okvira i stvaranje poreskih olakšica za ulaganje u investicije. Osnovne škole sada predaju kodiranje. Obrazovni sistem u zemlji stvara 5.000 diplomaca godišnje, spremnih za tehnološke poslove – napominje britanski list, dodajući da razvoj blockchaina i igara su već veliki deo digitalne ekonomije Srbije:

“Top Eleven, fudbalska igra koju proizvodi “Nordeus”, najpoznatija srpska tehnološka kompanija, ima 219 miliona registrovanih korisnika. Ali fintech, biotech i AI (artificijal intelegence) su sve važniji, mada i dalje teško privlače investitore kod kuće.”

“Ekonomist” ističe da obrazovani Srbi odlaze iz zemlje, ali ne i ako rade u tehnologijama. To je jedan od retkih sektora koji privlači kvalifikovane ljude da se vrate kući: “Mnogi rukovodioci industrije, uključujući Dragana Tomića, koji upravlja “Microsoftovim” centrom za razvoj Beograda, Srbi su iz dijaspore koji su se vratili sa veštinama, kontaktima i kapitalom. Đurđević je diplomirao elektroniku 1990. godine. Iz njegove klase od oko 70 ostalo je oko 40 ljudi. Deset se vratilo”.

Shutterstock

Shutterstock

Jedan od ključnih problema za srpske povratnike bilo je rešavanje nostrifikacije diploma, zbog čega je Vlada Srbije usvojila predlog zakona, koji je poslat u skupštinsku proceduru, a na osnovu kojeg će postupak priznavanja inostranih diploma sa 90 biti skraćen na 60 dana. Najavljeno je i uvođenje elektronskog sistema nostrifikacije diploma, a izmenjena je i uredba o carinskim povlasticama za povratnike, pa je dosadašnji limit od 5.000 evra za uvoz bez carine, povećan na 20.000 evra, ako je povratnik u inostranstvu proveo do deset godina. Za one koji su u inostranstvu bili duže, limit je potpuno ukinut. Inače, predstavnici dijaspore su tražili formiranje platforme za komunikaciju i dobijanje neophodnih informacija, zbog čega je pokrenut projekat “Tačka povratka”, koji je osnovan 2018. na konferenciji “Talenti na okupu”.

Direktor programa Ivan Brkljač istakao je nedavno za medije da je dijaspora pokazala želju da se uspostavi organizacija koja će na novi način komunicirati sa Srbima u inostranstvu.

“Konferencija “Talenti na okupu” je prvi put održana na predlog premijerke Ane Brnabić, kako bi se talenti iz dijaspore i domaćeg društva okupili na jednom mestu. Godinu dana se radilo na tome kako bi to trebalo da izgleda, a osnivači “Tačke povratka” su Serbian city club, Serbian entrepreneurs i Naučno-tehnološki park. Iz dijaspore dolaze ideje, predlozi, kritike, a mi u saradnji sa kabinetom predsednice Vlade njihove probleme rešavamo. Nastalo je kao potreba dijaspore, odjeknulo je kod nas, a sada radimo na tome da napravimo jednu servisnu platformu koja će našim ljudima iz dijaspore dati sve informacije prilikom povratka”, rekao je Brkljač za B92, dodajući da se radi na programu koji bi za cilj imao umrežavanje dijaspore, kako između sebe, tako i sa srpskim društvom.

Kako kaže, glavna ideja “Tačke povratka” je da naprave organizaciju koja će biti sagovornik dijaspore, i ljudima koji žele da se vrate, ali i onima koji na drugi način žele da učestvuju u radu našeg društva, bilo da žele da dele svoje znanje ili ulažu u naše ljude.

Jedan od takvih istaknutih stručnjaka koji živi i radi u inostranstvu kao profesor fizike na Kembridžu, a pomaže mladima u Srbiji, jeste Zoran Hadžibabić. Ovaj ugledni profesor zaslužan je za to što su mladi iz Matematičke gimnazije našli svoj put do Kembridža.

 

Neki od najpriznatijih i najcitiranijih srpskih naučnika na svetskom nivou

Vlatko Vedral, fizičar i naučnik na Oksfordu

Rođen je u Beogradu 19. avgusta 1971. Vedral je britanski fizičar srpskog porekla. Trenutno je profesor fizike na Univerzitetu u Oksfordu i Centru za kvantne tehnologije Nacionalnog univerziteta u Singapuru. Do 2012. objavio je preko 200 istraživačkih radova u vezi sa kvantnom mehanikom i kvantnim informacijama. Radio je kao profesor u Lidsu, a povremeno je predavao u Beču, Singapuru i Kanadi. Autor je nekoliko knjiga, od kojih je najpoznatija “Dekodiranje stvarnosti: Univerzum kao kvantna informacija”. Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, a nakon toga je diplomirao i doktorirao na Imperijalnom koledžu u Londonu 1998. godine.

naucnici Gordana Vunjak Novakovic

Gordana Vunjak Novaković, srpsko-američki biomedicinski inženjer

Prof. dr Gordana Vunjak Novaković, rođena 1948. godine, redovna je profesorka biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, kao i profesorka biomedicinskog inženjerstva Mikati fondacije. Vodi laboratoriju za inženjering matičnih ćelija i tkiva Univerziteta Kolumbija. Deo je Irving centra za obimno izučavanje kancera i Centra za ljudski razvoj koji su osnovani na Univerzitetu Kolumbija. Pre Univerziteta Kolumbija, radila je kao profesorka na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Masačusetskom tehnološkom institutu od 1993. do 2005. i Tafts univerzitetu u istom periodu. Doktorirala je u oblasti hemijskog inženjerstva na Univerzitetu u Beogradu 1981. i provela je godinu dana kao Fulbrajtov stipendista na MIT-u. Dodeljen joj je počasni doktorat na Univerzitetu u Novom Sadu. Profesorka Vunjak Novaković se fokusira na inženjerstvo ljudskih tkiva za regenerativnu medicinu, izučavanje matičnih ćelija i modelovanje bolesti.

naucnici Ranko Lazic

Ranko Lazić, predavač kompjuterske teorije na britanskom univerzitetu Vorvik

Najmlađi oksfordski diplomac Ranko Lazić je istovremeno diplomirao dva predmeta – matematiku i informatiku, i to posle samo 22 meseca pohađanja osnovnih studija. Kada je trebalo da upiše Oksford, nije mogao da finansira školovanje koje je tada godišnje koštalo 18.000 funti. Međutim, finansijsku pomoć je obezbedio Boris Vukobrat, vlasnik francuskog petrohemijskog giganta “Kopešim”, koji je finansirao Lazićeve studije na Oksfordu.
Njegov profesor na Oksfordu Bil Roskou, kako su preneli mediji, još za vreme Lazićevih studija rekao je da ne može da predvidi budućnost mladog stručnjaka jer “Ranko radi na kompjuterskim teorijama koje prevazilaze njegove mogućnosti”.

naucnici Berislav Zlokovic

Berislav Zloković, direktor Neurogenetskog instituta Zilka

Zloković je predsednik Katedre za fiziologiju i neuronauku Medicinske škole Keck u Los Anđelesu, kao i profesor bioloških nauka na Dornsife koledžu. Proučava ulogu mikrocirkulacije mozga, posebno krvno-moždane barijere u zdravlju i bolesti odraslog mozga i tokom starenja mozga. Dao je veliki doprinos u istraživanjima Alchajmerove bolesti i moždanog udara. Koristeći životinjske modele i proučavajući ljudski mozak, njegova laboratorija pokazala je da se disfunkcija krvno-moždane barijere i mikrocirkulacija mozga mogu nakupiti pre gubitka neurona. Nalazi se na svetskoj listi najcitiranijih naučnika za 2019. godinu.

naucnici Zoran Hadzibabic

Zoran Hadžibabić, profesor fizike na Kembridžu, saradnik i direktor studija

Doktorirao je na Masačusets institutu tehnologije 2003. godine i bio doktorand stipendista “Ecole Normale Superieure” u Parizu, pre nego što se pridružio Cavendish laboratoriji na Univerzitetu Kembridž kao predavač 2007. godine. Postao je profesor 2014. godine. Dobitnik je Holvek medalje i nagrade, kao i stipendije Američkog fizičkog društva. Istražuje fiziku kondenzovanih materija, kvantnu fiziku i atomsku, molekularnu i optičku fiziku.

Vladimir Cmiljanović, medicinski hemičar i klinički naučnik

Vladimir je medicinski hemičar i klinički naučnik koji trenutno živi i radi u Švajcarskoj. Ima više od petnaest godina iskustva u razvoju onkoloških lekova. Koautor je brojnih naučnih članaka i sažetaka. Zajedno sa sestrom Natašom, Vladimir je 2007. na Univerzitetu u Bazelu otkrio lek BIMIRALISIB (PKR309), dvostruki PI3K / mTOR inhibitor koji se primenjuje za različite indikacije raka. Za svoj naučni doprinos u istraživačkom polju PI3K-AKT-mTOR, Vladimir je 2009. dobio nagradu Camille i Henri Dreifus sa Univerziteta u Bazelu, a 2011. stipendiju Novartisa i Univerziteta u Bazelu za nauku o životu.

Nadežda Basara, direktorka interne medicine u bolnici “Sankt Franziskus” u Nemačkoj

Jedan je od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi. Od načelnice funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije stigla je do pozicije direktorke interne medicine u “Malteser St. Franciskus” bolnici u nemačkom gradu Flenzburgu, a nedavno i na mesto rukovodioca projekta Onkološki centar NORD. Basara je 1997. godine otišla u Nemačku. Uspela je da napravi uspešnu karijeru, postane docent, i kao prva doktorka iz Jugoistočne Evrope koja nije rođena i školovana u Nemačkoj, postane profesorka medicine. Profesorka Basara je 2005. dobila poziv od prvog čoveka evropskog udruženja transplantatora koštane srži za mesto glavnog načelnice transplantacionog centra na Univerzitetskoj klinici u Lajpcigu. Na tom, preko 600 godina starom univerzitetu dodeljena joj je i titula profesora medicine početkom 2007. godine. Pet godina je bila na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu. Zahvaljujući njoj, taj centar, poznat po rezultatima lečenja leukemije i po broju realizovanih transplantacija, bio je na prvom mestu u Evropi. Za proteklih 12 godina rada sa pacijentima u Nemačkoj transplantirala je više od 1.700 bolesnika obolelih od leukemije. Do sada je objavila 180 naučnih radova u najpoznatijim svetskim stručnim časopisima, a ti radovi su više od 3.500 puta citirani od strane drugih naučnika.

Čedomir Maksimović, profesor emeritus na Imperijal koledžu u Londonu

Na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je na Odseku za hidrotehniku. Na istom fakultetu je i doktorirao. Od 1971. do 1996. godine radio je na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a u dva mandata je obavljao dužnost prodekana fakulteta i dva puta je bio upravnik Instituta za hidrotehniku. Od 1996. godine do danas radi kao profesor na Imperijal koledžu u Londonu koji je sa univerzitetima u Oksfordu i Kembridžu jedan od tri vodeća univerziteta u Velikoj Britaniji, a u oblasti tehničkih nauka je među 10 najuglednijih univerziteta u svetu. Za vreme rada na Imperijal koledžu pokrenuo je međunarodni časopis “Urban Water”, čiji je glavni urednik. Kao autor, koautor ili urednik objavio je 41 knjigu i više od 350 radova u časopisima i na skupovima.

Nemanja Despot Marjanović, doktorand na Harvardu

Marjanović je magistar bioloških nauka, jedini srpski stipendista doktorand koji sa odabranim timom stručnjaka radi na multidisciplinarnom kombinovanom doktorskom programu na Harvardu na pronalaženju leka za maligne bolesti. Kao izbeglica, rodom iz Bosanske Krupe, došao je u Inđiju, studirao u Beogradu, a nakon toga je upisao studije na Harvardu.

Stefan Anđelković, doktorand na Karnegi Melon univerzitetu

Diplomirao je 2015. na teorijskoj i eksperimentalnoj fizici na Univerzitetu u Beogradu, a magistrirao fiziku na Kembridžu. Posle Kembridža vratio se u Srbiju, gde je radio kao analitičar bioinformatike u kompaniji “Seven Bridges Genomics”, kao i inženjer bioinformatike u kompaniji “Persida”. Trenutno je na doktorskim studijama računarske biologije na Univerzitetu Karnegi Melon i Univerzitetu Pitsburg. Njegova polja delovanja su sistemska biologija, automatizacija naučnih istraživanja i biomedicinska primena mašinskog učenja.

Miroslav Krstić, direktor Centra za istraživanje kontrolnih sistema na Univerzitetu Kalifornija

Teoretičar kontrole, ugledni profesor i direktor Centra za istraživanje kontrolnih sistema na Univerzitetu Kalifornija, San Dijego (UCSD). Poznat je po svom doprinosu u poluprovodničkoj manufakturi prilagodljivoj kontroli, nelinearnoj kontroli, stohastičkim sistemima, traženju ekstremuma i graničnoj kontroli parcijalnih diferencijalnih jednačina. Njegovi dizajni za upravljanje uticali su na proizvodnju poluprovodnika, litijum-jonske baterije, automobilske i mlazne motore, akceleratore napunjenih čestica i nuklearnu fuziju. Krstić je koautor 14 knjiga i više od  350 časopisa. Jedan je od najviše citiranih istraživača na polju kontrolnih sistema prema Scopusu i Google Scholaru, sa h-indeksom preko 92. Rođen je u Pirotu, u Srbiji je završio ETF i postao inženjer elektronike.

Jelena Vučković, profesorka na Odeljenju za elektrotehniku na Stanfordu

Rođena je u Nišu i Elektronski fakultet je završila kao najbolje diplomirana studentkinja Univerziteta u Nišu. Profesorka je na Odeljenju za elektrotehniku na Univerzitetu Stanford, u predgrađu San Franciska. Vučkovićeva vodi laboratoriju za nanoćelije i kvantnu fotoniku (NKP) i članica je fakulteta u Ginztonovoj laboratoriji, PULSE instituta i SIMES instituta. Takođe je direktorka inicijative K-FARM (Kvantna osnova, arhitektura i mašine). Saradnica je Optičkog društva, Američkog društva fizičara i Instituta inženjera elektrike i elektronike.
Njena istraživačka interesovanja uključuju nanofotoniku, kvantne informacione tehnologije, kvantnu optiku, fotonski inverzni dizajn, nelinearnu optiku, optoelektroniku…

Dragan Maksimović, profesor elektronskog inženjeringa na Univerzitetu Kolorado

Profesor je elektronskog inženjeringa na Univerzitetu Kolorado. Suosnivač je CoPEC-a (Colorado Power Electronics Center). Istraživački program CoPEC-a u području pametne energetske elektronike i digitalnog upravljanja pretvaranja struje s visokim frekvencijama je privukao značajnu podršku brojnih industrijskih sponzora i agencija. Maksimović je objavio više od 300 radova u časopisima i na stručnim konferencijama, a drži više od 30 patenata u SAD. Njegova trenutna istraživačka interesovanja uključuju energetsku elektroniku za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, visokofrekventno pretvaranje električne energije korišćenjem širokopojasnih poluprovodnika, digitalno upravljanje prekidačima s uključenim režimom napajanja, kao i analogne, digitalne i mešovite signale integrisane sklopove za aplikacije za upravljanje napajanjem.

Studije je završio u Beogradu, a doktorirao na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Postigao je značajan doprinos u pogledu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije putem pametne energetske elektronike.

Stanko Stojilković, viši istraživač na “Eunice Kennedi Shriver” Nacionalnom institutu za zdravlje dece i čoveka (NICHD)

Doktorirao je 1982. na fiziologiji i neuroendokrinologiji na Univerzitetu u Novom Sadu. Bio je docent fiziologije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, pre nego što se 1985. pridružio “Eunice Kennedi Shriver” Nacionalnom institutu za zdravlje dece i čoveka (NICHD-u) kao gost istraživač, gde je radio u laboratoriji “Kevin J. Catt”. Stojilković je postao istraživač 1993. godine, a rukovodio je Odeljenjem za ćelijsku signalizaciju. Danas je viši istraživač na NICHD-u. Član je Endokrinološkog društva, Američkog društva za biohemiju i molekularnu biologiju, Američkog neuroendokrinološkog društva i Društva za neuronaukut. Takođe je primljen u Srpsku akademiju nauka i umetnosti 2003. godine. Bio je u uredništvu osam časopisa, uključujući endokrinologiju, molekularnu endokrinologiju i časopis za biološku hemiju.

Marko Lončar, profesor elektrotehnike na Harvardovoj školi inženjera i primenjenih nauka “John A. Paulson” (SEAS)

Bivši učenik beogradske Matematičke gimnazije koji je diplomirao na Univerzitetu u Beogradu 1997. godine, a doktorirao na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Lončar je profesor elektrotehnike na Harvardovoj školi inženjera i primenjenih nauka “John A. Paulson” (SEAS), kao i profesor na Harvard koledžu. Nakon što je završio doktorske studije na Harvardu, pridružio se SEAS fakultetu 2006. Lončar je ekspert za nanofotoniku i nanofabrikaciju, a njegova trenutna istraživačka interesovanja uključuju kvantnu i nelinearnu nanofotoniku, kvantnu optomehaniku, optiku velike snage i nanofabrikaciju. Kao priznanje za svoje nastavne aktivnosti, Lončar je nagrađen Levensonovom nagradom za izvrsnost u dodiplomskoj nastavi 2012. godine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar