Optužnice u kojima se Srbi ne pominju

Optužnice u kojima se Srbi ne pominju

EPA/KOEN VAN WEEL


Prošlonedeljna hapšenja i izručenja u Hag pripadnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova u zasenak su potisnula neobjašnjivo curenje dokumenata iz Tužilaštva za ratne zločine s početka meseca. U kratkom periodu ispostavilo se da prvi događaj, dostavljanje kopija dosijea pripadnicima OVK, koji se u početku objašnjavao kao zaseban “incident”, s potonjim događajima ima direktne veze.

Informacija da je paket sa 4.000 dosijea stigao u Udruženje veterana OVK, uz naznaku da je “darodavac” dokumenata nepoznat, u velikoj meri je uznemirila predstavnike međunarodnih mirovnih i oružanih misija stacioniranih na Kosovu. Predstavnici OVK u čije ruke su dospeli dosijei slavodobitno su naveli da je u propratnoj cedulji pisalo da će uskoro na istu adresu stići još 7.000 dosijea iz Tužilaštva u Hagu. Među dostavljenim dosijeima nalaze se i imena svedoka predviđenih da pred sudom u Hagu iznesu činjenice o zločinima koje je počinio OVK.

„Neko je doneo dosijee, nosio je naočare, masku i kapu. Samo je ostavio paket i pobegao. Prvo smo se plašili šta bi se moglo dogoditi, nakon toga smo pažljivo otvorili paket i videli da je u njemu materijal iz Specijalnog suda. To je materijal koji je proistekao iz ovog suda, neko ga je doneo u našu organizaciju. Postoje imena svedoka. Tu su potpisi stranih i srpskih tužilaca koji su sarađivali sa Specijalnim sudom”, rekao je Hisni Gucati, predstavnik Udruženja veterana OVK.

Povezane vestiMUSTAFA PRED SUDIJOM: Počela prva javna sednica Suda za OVK

Istog dana javnosti je, preko predstavnika Specijalnog tužilaštvu u Hagu na Kosovu, saopšteno da je pokrenuta istraga o dostavljanju 4.000 dosijea organizaciji veterana OVK, sa upozorenjem da “neovlašćeno otkrivanje poverljivih dokumenata ili informacija u vezi sa zaštićenim svedocima predstavlja kršenje Krivičnog zakona Kosova i da je kažnjivo zatvorom”.

Usledila je akcija pripadnika Euleksa koji su upali u sedište veterana OVK i zaplenili pomenuta dokumenta. Tako su bar izvestili mediji, dok je Euleks demantovao da je do tako nečeg došlo.

“Gde je logika da se štite svedoci, zbog čega je i formiran sud van Kosova, a da ne budu objavljeni njihovi tajni podaci, sa imenima i prezimenima, Albanci, Romi, Srbi, za sve je naveden datum i mesto gde su saslušani… Ove kopije će biti distribuirane. Imena smo videli tokom četiri sata koliko smo mogli, ima ljudi koji su radili sa Srbijom. Onih koji bi, na osnovu imena, trebalo da se optuže, a ne da svedoče“, rekao je Nasim Haradinaj, zamenik šefa ovog udruženja.

Bez reči

Kako je i najavljeno, drugi paket sa dosijeima Specijalnog suda ubrzo je stigao u kancelariju Udruženje veterana OVK u Prištini. Kao i u pređašnjem slučaju, dostavljač je bila nepoznata osoba. I kao u prethodnom slučaju bivše pripadnike OVK su posetili zvaničnici Specijalnog suda kako bi ponovo oduzeli poverljivu dokumentaciju sa imenima svedoka.
“Imali smo neprijatnu posetu. Došli su istražitelji Specijalnog suda. Oni prihvataju da se radi o njihovim dokumentima, dakle dosijeima Specijalnog suda“, rekao je Gucati kritikujući Specijalni sud zbog saradnje sa tužilaštvom u Srbiji:
“Mi ćemo svakog puta kada dobijemo nova dokumenta objaviti iste. Razlog objavljivanja je sada već mnogo puta ponovljen stav da Specijalni sud sarađuje sa sudovima u Srbiji, a protiv i na štetu nekadašnjih pripadnika OVK”.

EPA/KOEN VAN WEEL

EPA/KOEN VAN WEEL

Za razliku od dvojice pomenutih, Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, izjavio je da “objavljivanje dosijea Specijalnog suda u Hagu šteti Kosovu, jer se to može smatrati preprekom za pravdu, a ojačava sud u navodima o ratnim zločinima”.

I advokat iz Prištine Arijanit Koci, akreditovani advokat u Specijalizovanim većima za Kosovo u Hagu, kaže da će, ako se utvrdi autentičnost dosijea Specijalnog tužilaštva koji su dostavljeni OVK, najviše štete pretrpeti optuženi:

“Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo još se nisu deklarisali o autentičnosti ovih dokumenata, oni su samo preuzeli ta dokumenta. Spominju se zaštićeni svedoci, ja mislim da je to vrlo loše i za samu proceduru i za Kosovo, ali to će se najviše odraziti na optužene”.

On je podsetio da je jedan od razloga premeštanja Specijalnog suda s Kosova u Hag taj što u Prištini ne postoje dobri mehanizmi za zaštitu svedoka.

Prema njegovim rečima, ta situacija ide u korist ljudima koji su bili za to da se jedan ovakav kosovski sud nalazi u Hagu. Sem toga, napomenuo je da je u tom sudu zaposleno isključivo međunarodno osoblje, tako da ne može da obrazloži kako je došlo do “curenja dosijea” iz te institucije:

“Ne samo da nema kosovskih sudija, ni Albanaca ni Srba, nego su i prevodioci stranci. Čim imaš kosovsko državljanstvo, nemaš pravo da radiš tamo, ja ne znam kome to ide u prilog, ali ćemo verovatno saznati vrlo brzo”.

Niko od upućenih u istorijat odnosa suda za ratne zločine u Hagu i kosovskih Albanaca ne sumnja da je cilj prosleđivanja i objavljivanja dokumenata zastrašivanje svedoka koji bi trebalo da se pojave pred sudom. Upravo zbog toga je nemoguće verovati u slučajnost što su upravo dvojica citiranih albanskih vojnih veterana dve nedelje kasnije bili među prvim uhapšenim i odvedenim u haški zatvor.

Povezane vestiHARADINAJ: Oslobodilačka vojska Kosova vodila je čisti rat

Uprkos tome, brojni komentatori s Kosova su izrazili sumnju u verodostojnost dokumenata. Među njima i Kuštrim Koljići, direktor organizacije „Integra“. On je naveo da sud u Hagu nikada ranije nije imao nijedan propust, ali i upozorio da bi, u slučaju da spisi jesu autentični, to bio “skandal velikog obima koji se nije dogodio nigde u svetu”.

Sokolj Dobruna, bivši sudija Vojnog suda OVK, izneo je pretpostavku da iza dostavljanja ovih fajlova Specijalnog suda stoji Srbija, ali nije objasnio šta bi bio smisao takvog postupka. S druge strane, srpski specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je poručio kako mu je “vrlo čudno i prosto neverovatno” da je u sedište ratnih veterana OVK maskirani gost doneo kutiju s navodnih 4.000 fajlova Specijalnog suda. Upravo je jedna od navodnih prepiski između specijalne istražne radne grupe koju je predvodio američki tužilac Klint Vilijamson i Vukčevića bila među dokumentima predstavljenim medijima kao jedan od dosijea procurelih iz Specijalnog tužilaštva.

Prvi uhapšeni na Kosovu prošle nedelje bio je Saljih Mustafa, bivši šef obaveštajnog odeljenja Kosovskog zaštitnog korpusa, a na osnovu naloga za hapšenje i optužnice koje je izdao sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova.

Sudija za prethodni postupak je potvrdio optužnicu protiv Mustafe 12. juna 2020. godine, ali u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima Kosova, ona nije bila u tom trenutku objavljena. U sada potvrđenoj optužnici se tvrdi da je Mustafa odgovoran za krivična dela proizvoljnog lišavanja slobode, surovog postupanja i mučenja izvršenih nad najmanje šest lica od 1. do 19. aprila 1999. na imanju u mestu Zlaš na Kosovu, koje je služilo kao zatvor. Jedan od zatvorenik je ubijen.

“Potvrđenom optužnicom Saljih Mustafa se tereti prema različitim oblicima krivične odgovornosti za: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo kao ratne zločine učinjene u kontekstu oružanog sukoba na Kosovu koji nije bio međunarodnog karaktera i u vezi s tim sukobom“, saopšteno je iz Specijalnog suda.

EPA-EFE/Phil nijhuis

EPA-EFE/Phil nijhuis

Kada mu je u Specijalnom tužilaštvu pročitana optužnica, Mustafa se nije izjasnio o krivici. Čitanje optužnice trajalo je četiri minuta. Mustafa je delovao nervozno, češkao se po uhu i kosi, ali mu se izraz lica nije video pošto je nosio masku. Rekao je samo da razume optužnicu i dela koja mu se stavljaju na teret, da nema primedbi na hapšenje, izručivanje i tretman u zatvoru.

Za izjašnjavanje o krivici će iskoristiti rok od 30 dana tokom kog će se konsultovati sa braniocem. U tom periodu dobiće sve materijale, optužnicu sa zaštićenim podacima, među kojima su imena svedoka, datumi, lokacije…

Mustafa je bio član organizacije Nacionalnog oslobodilačkog pokreta od 1988. godine, pod vođstvom Afrima Zitija, Fahrija Fazlija i Fadila Vate. Uhapšen je 1993. godine i osuđen na pet godina zatvora zbog organizovanja oružane pobune. U avgustu 1997. godine, nakon izdržane zatvorske kazne, angažovan je na organizovanju i raspoređivanju OVK u regionu Prištine, Obilića, Gnjilana, Vitine i Kamenice.
Odmah nakon njegovih hapšenja, Betim Musljiu iz kosovskog Instituta za pravdu rekao je da očekuje nova hapšenja u narednim danima, uz dodatak da su “mnoge stvari povezane s funkcionisanjem Specijalnog suda čudne”. Naveo je kako je lično razočaran radom suda i povezao prvo hapšenje s pojavljivanjem dosijea u javnosti. Ujedno je napomenuo da nije razjašnjen način na koji je Saljih Mustafa uhapšen:

“Zapravo, postoje mnoge dileme kako je izvedena operacija hapšenja prvooptuženog. Neki svedoci koje sam video rekli su da su ljudi Euleksa bili prerušeni. Ali, nismo videli zvanične detalje, jer znamo da misija Euleks nema izvršne operacije u ovom obliku. Sva eventualna hapšenja na Kosovu mogu izvršiti institucije za sprovođenje zakona, a to je Kosovska policija. Ako su otišli i obavestili ga o njegovom pozivu i sproveli do Specijalizovanog tužilaštva, to je u redu, jer to nije hapšenje”.

„Dugačak je jezik“

Samo dva dana po privođenju Mustafe uhapšeni su Hisni Gucati i Nasim Haradinaj iz Udruženja veterana OVK. Maskirani i naoružani automatskim puškama pripadnici Euleksa upali su u kancelarije udruženja i odveli Gucatija. Nedugo potom, dok je išao na intervju u lokalnu televizijsku stanicu kako bi govorio o privođenju Gucatija, uhapšen je i Haradinaj. On je pokušao da odbije privođenje od strane specijalaca Euleksa, zahtevajući da to učine pripadnici Kosovske policije. Zahtev mu nije uvažen.

“Na osnovu člana 15(2) Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, protiv ovog osumnjičenog izdat je nalog za hapšenje zbog krivičnih dela protiv pravosuđa, odnosno zastrašivanja svedoka, odmazde i povrede tajnosti postupka, prema Krivičnom zakonu Kosova”, objavljeno je u saopštenju Specijalnog tužilaštva.

Haradinajevo pojavljivanje pred sudom bilo je drugačije intonirano od onog kada se pred sudijama pojavio Mustafa.

Haradinaj tvrdi da je mandat suda u Hagu istekao u avgustu ove godine, a njegov branilac je tražio da bude odmah pušten iz pritvora.

„Ne priznajem ovaj sud i vaš rad. Verujem da je u avgustu već istekao rok od pet godina za mandat ovog suda”, rekao je Haradinaj sudiji za prethodni postupak. On je naveo da je udruženje koje predvodi prikupilo više do 10.000 potpisa građana Kosova koji se protive tom sudu.

“Za ovaj sud krivimo političare naše zemlje koji su zbog svojih džepova dozvolili da se on osnuje. Sve i ako me osudite na kaznu od 500.000 evra, ne možete promeniti ni moje, ni mišljenje mojih ljudi o ovom sudu”, izjavio je Haradinaj pošto mu je sudija dozvolio da se slobodno obrati bez izjašnjenja o krivici.

Povezane vesti“DA JE DRUGAČIJE BILO BI MI NEPRIJATNO” Gucati: Pripadnici OVK ubijali srpske policajce

Prethodno je na sednici Specijalizovano tužilaštvo Kosova saopštilo da ubrzano radi na tome da optužnica protiv Haradinaja bude podneta u najkraćem mogućem roku.

Njegov branilac, holandski advokat Van Martens naveo je da je odbrana od suda podneskom tražila da odmah odbaci sve optužbe protiv Haradinaja i da ga pusti iz pritvora. Martens je ukazao da se Haradinaj ne tereti za ratne zločine, zbog kojih krivičnih dela je osnovan taj sud, te da ovaj sud nije nadležan da ga procesuira.

Tužilaštvo je ukazalo da pre podizanja optužnice predstoji niz istražnih koraka koji se sada preduzimaju.

“Sada smo u postupku prikupljanja informacija od brojnih svedoka koji su našoj kancelariji preneli da se osećaju uplašeno, zbog čega je Haradinaj i uhapšen. Obavezujemo se da će ovaj postupak biti ekspeditivan i brz”, rekla je pomoćnica tužioca Džeka Smita.

Haradinaj nije imao primedbe na tretman prilikom hapšenja i boravak u pritvoru. Na pitanje sudije koje mu je zanimanje, odgovorio je da je pravnik i da vodi upravu za snabdevanje vodom u opštini Glođan, a trenutno je i potpredsednik veterana OVK.

Povezane vesti – Ističe vreme za nevine i nedostupne

Sudija je rekao da je to prvo pojavljivanje pred sudom, a ne suđenje, jer Haradinaj nije optužen, te da je svrha sednice da utvrdi da li je osumnjičeni obavešten zašto je uhapšen i da ima pravo na branioca. Pravo na osporavanje hapšenja Haradinaj će, prema rečima sudije, imati u narednom periodu.

U nalogu za hapšenje navodi se da je Haradinaj držao konferencije za novinare 7, 16. i 22. septembra gde je delio ili na drugi način učinio dostupnim medijima tajne i poverljive informacije i dokumenta koja su u vezi sa radom specijalizovanog tužioca Kosova, gde je takođe imenovao pojedine potencijalne svedoke i dao informacije u vezi sa njihovim prebivalištem i drugim ličnim podacima.

Ovo ponašanje, prema stavu tužioca, predstavlja ozbiljnu pretnju, odnosno sredstvo prinude na svedoke, u cilju da se odgovore od svedočenja ili nagovore na davanje lažne izjave pred tužiocem i sudom.

Svedoke je izložio opasnosti po njihovu bezbednost, a sve u cilju odmazde zbog istinitog svedočenja pred istražiteljima Tužilaštva.

Haradinaj se tereti i za krivično delo povrede tajnosti postupka objavljivanjem informacija iz istrage i imena potencijalnih svedoka.

U pritvoru u Hagu će biti zbog opasnosti da bi mogao da pobegne, da bi morao da ometa predstojeće krivične postupke koji će se voditi pred Specijalizovanim većima protiv pripadnika OVK, kao i da će nastaviti da ponavlja krivična dela za koja se već sumnjiči.

Gucati se tereti za ista krivična dela, a specijalizovani tužilac je poručio da će procesuirati sve koji su ometali istragu i zastrašivali žrtve i svedoke u predstojećim postupcima.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar