Vesti
10.10.2024. 15:30
Vesti
23.02.2026. 16:06
Marko R. Petrović
Marija Anđelković, ASTRA
"Naše društvo je izuzetno tolerantno na nasilje"
Poslednjih nedelja ceo svet ponovo bruji o slučaju osuđenog seksualnog predatora i pedofila Džefrija Epstina, odnosno dokumentima iz celog slučaja koje je objavilo američko Ministarstvo pravde.
Izgleda, međutim, da je mnogo veća pažnja usmerena na to ko se sve pominje u tim papirima, bez obzira na to ima li dokaza da su oni učinili nešto protivzakonito ili ne, nego na same žrtve. Kakva je situacija u Srbiji kada su u pitanju žrtve trafikinga i seksualnog zlostavljanja, kakav je njihov tretman, pitanja su kojima započinjemo razgovor sa Marijom Anđelković, direktorkom "Astre“, organizacije koja je posvećena iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima, posebno ženama i decom, kao i pružanju podrške u potrazi za nestalom decom.
"Srbija je i dalje zemlja porekla, tranzita i krajnja destinacija gde se žrtve trgovine eksploatišu. Trendovi se menjaju u zavisnosti od unutrašnjih, ali i geopolitičkih promena. Žrtve su državljani Srbije, ali i strani državljani koji migriraju iz Afrike i Azije. Žene i devojčice čine 70 odsto svih identifikovanih žrtava i najčešće su seksualno eksploatisane, ali sve više imamo identifikovanih muškaraca žrtava radne eksploatacije. Deca čine skoro 50 odsto svih identifikovanih žrtava i neretko se iskorišćavaju za vršenje krivičnih dela i prošnju. Zvanično u Srbiji su 2025. godine identifikovane 74 žrtve trgovine ljudima, ali je procena da ih ima i do deset puta više. Drugim rečima, na svaku jednu žrtvu koju smo identifikovali, njih devet je ostalo nevidljivo. Zato su prevencija i edukacija ključ, čak i kada govorimo o pomoći žrtvama“, kaže za "Ekspres“ direktorka "Astre“ Marija Anđelković.
Kakav tretman u društvu imaju žrtve seksualne eksploatacije i zlostavljanja? Proces njihovog oporavka je dug, ali i sa prilično neizvesnim ishodom. Koliki je procenat onih koji se ponovo nađu u istoj ili sličnoj situaciji?
"Tačno, proces oporavka može biti dug i naporan, ali zavisi od više faktora, uključujući spoljašnje okolnosti i individualne predispozicije i unutrašnje kapacitete osobe. Pokazalo se da žrtva koja ima podršku porodice i najbliže okoline ima velike šanse za oporavak i povratak u društvo i samostalan život. Nažalost, nemaju sve žrtve odgovarajuću i stručnu podršku. Prema našoj statistici, oko 30 odsto žrtava bude retrafikovano, tj. ponovo zavrbovano i prodato i eksploatisano od strane istih ili drugih trgovaca.“
Koliko ste zadovoljni radom na suzbijanju ili prevenciji trafikinga i seksualnog eksploatisanja, s obzirom na to da iz godine u godinu ima sve više i sumnji na trafiking, ali i dokazanih žrtava?
"Odgovor države na polju prevencije je uvek bio mnogo bolji od samog suzbijanja, kažnjavanja počinilaca i podrške žrtvama. U tim oblastima je potrebna veća proaktivnost i delovanje policije i tužilaštva, korišćenje svih raspoloživih resursa i posebnih mera koje zakon omogućava. Važno je da postoji multidisciplinarni pristup i saradnja sa drugim organima kako u zemlji tako i u inostranstvu, s obzirom na to da je reč o jednom obliku organizovanog kriminala. Protiv trgovine ljudima se ne bori iz tople kancelarije, već na terenu, tamo gde su žrtve i gde su trgovci ljudima.“
Da li se nešto menja u smislu da se žrtve zlostavljanja ili eksploatacije sada češće odlučuju da prijave zlostavljanje?
"U principu žrtve se teško odlučuju da progovore o onome što im se desilo. Razlog je strah od odmazde, stigmatizacije, osude društva, sramote koju osećaju jer ih je zlostavljač ubedio da su same krive za ono što im je uradio ili zato što veruju da trgovac ljudima uživa zaštitu institucija. Neretko, kada se i usude da prijave, ne nailaze na odgovarajuću reakciju usled neznanja, predrasuda ili neprofesionalnog postupanja i brzo se povlače. Ne žele da svedoče, a u toku postupka one i njihove porodice trpe najrazličitije pritiske od strane zlostavljača i njihovih saučesnika. Retki su slučajevi da se žrtva odvaži da sama prijavi slučaj trgovine i da naiđe na odgovarajuću reakciju od prvog kontakta sa institucijom prilikom postupka identifikacije do pravnosnažne presude, ali postoje i takvi slučajevi. Važno je da profesionalci u svim institucijama koji mogu biti u kontaktu sa žrtvom budu senzibilisani i da prođu odgovarajuće obuke, kako bi žrtve stekle poverenje i bez sekundarne traumatizacije prošle kroz postupak.“
Na koji način se reaguje ako, na primer, dete prijavi da je zlostavljano i eksploatisano? Da li deca znaju da to mogu da prijave?
"Deca su posebno osetljiva zbog svog uzrasta pa prema njima treba da se primenjuju posebne mere u skladu sa međunarodnim standardima i samom Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Naš Krivični zakonik u članu 388. koji inkriminiše delo trgovine ljudima kao posebnu kvalifikatornu okolnost prepoznaje uzrast žrtve tj. kazne su oštrije ukoliko je ovo delo učinjeno prema detetu. Posebno želim da naglasim da ukoliko je delo učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih načina izvršenja. Pažljivo postupanje sa decom je važno u svakoj fazi kontakta sa detetom jer trauma koju je dete preživelo može ostaviti posledice za ceo život i važno je to imati u vidu prilikom postupanja svih institucija.“
Koliko su uopšte deca i maloletnici upoznati sa problemom seksualnog zlostavljanja i eksploatacije?
"Škole su uključene u edukacije o trgovini decom, zaposleni imaju obavezu primene posebnih protokola, a izrađeni su i posebni indikatori za identifikaciju dece u riziku i dece žrtava u sistemu obrazovanja. ’Astra’ dobija veliki broj poziva prosvetnih radnika da im dostavimo preventivne materijale ili održimo obuke za zaposlene i za decu. Često to zavisi i od senzibiliteta samog nastavnika, vremena i kapaciteta škole. Bilo bi važno da ovakve obuke budu sastavni deo kurikuluma i da svako dete prođe osnovnu obuku kako da prepozna opasnost, kome da prijavi i kako da se zaštiti.“
Koliko je Vama, ali i drugim organizacijama koje se bave ovim problemom, dozvoljeno da uđete škole i prenesete poruke deci, da ih upozorite na opasnosti, kako da ih prepoznaju, kako da reaguju?
"Još od 2000. godine ’Astri’ su škole i prosvetni sistem najbolji saveznici. Naime, kada smo počeli sa edukacijama profesionalaca na temu trgovine ljudima, oni su bili prvi koji su prepoznali značaj ove teme i bili otvoreni za saradnju. Vrlo brzo smo počeli sa preventivnim radionicama prilagođenim uzrastu dece. Deca i mladi su pokazali želju da prenose znanje dalje svojim vršnjacima iz čega su proistekli vršnjački edukativni timovi koji iz generacije u generaciju prenose stečena znanja po metodologiji koju smo razvili i pod nadzorom svojih profesora. Deca mnogo lakše usvajaju u vršnjačkoj grupi, bez zastrašivanja, ali sa korisnim informacijama, kako prepoznati moguće vrbovanje, kome prijaviti i kako se zaštititi.“
Na koji način krivično zakonodavstvo u Srbiji razlikuje krivično delo posredovanja i vršenja prostitucije od trgovine ljudima s ciljem seksualne eksploatacije?
"Naše zakonodavstvo je prilično dobro i u skladu sa međunarodnim standardima. Krivični zakonik u članu 388. jasno prepoznaje eksploataciju ili nameru eksploatacije kao ključni element trgovine ljudima koji je razlikuje od drugih srodnih krivičnih dela ili prekršaja.“
Da li i u ovoj oblasti važi ono "pravilo“ da "imamo dobre zakone, ali ih ne primenjujemo“?
"Krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. nalazi se u poglavlju Krivičnog zakonika gde su krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, zajedno sa nekim od najtežih krivičnih dela kao što su genocid i ratni zločini. Ovo govori da je zakonodavac u Srbiji prepoznao svu surovost i težinu krivičnog dela trgovine ljudima. Ono sa čim imamo problem jeste primena zakona u praksi. Nažalost, i dalje su kazne koje se izriču bliže minimumu, žrtvama se u sudnici, a ni van nje ne pruža dovoljna zaštita koju zakon omogućava.“
Koliko generalno kao društvo prepoznajemo nasilje, zlostavljanje, eksploataciju? Koliko prepoznajemo psihološko nasilje?
"Nažalost, naše društvo je izuzetno tolerantno na nasilje. Naše društvo još razmatra da li decu smemo ili ne smemo da udaramo. Nisu retke situacije da vidimo da okolina ne reaguje na nasilje koje se dešava u našoj neposrednoj blizini, nego okreće glavu. Prema anketama koje smo prošle godine uradili sa decom srednjoškolskog uzrasta, jedino se fizičko nasilje jasno prepoznaje, svi ostali oblici, kao što su psihološko, emocionalno, finansijsko nasilje, često prolaze ispod radara. Tako se društvo kao žaba u vrućoj vodi privikava na nasilje kao na nešto ’normalno’, što je svakako opasno. Rešenje bi bilo da se uvede nulta tolerancija na nasilje u svim segmentima društva, da se od najranijeg uzrasta sa decom otvoreno priča, ukazuje i kažnjava nasilno ponašanje, a nagrađuje empatija, solidarnost i podrška.“
Vesti
11.12.2025. 00:03
"Nasilje prema ženama duboko ukorenjeno u društvenim normama"
Da li ste upoznati sa ocenama iz poslednjeg izveštaja CEDAW komiteta koji je, ako se ne varam, objavljen 2023. godine?
"’Astra’ od 2004. godine redovno izveštava pred mnogim međunarodnim telima, pa tako i pred Komitetima Ujedinjenih nacija, uključujući i Komitet o pravima deteta. Dobar broj preporuka koje ovaj komitet daje Republici Srbiji podudara se sa našim predlozima, kako bi se prava dece žrtava trgovine ljudima poboljšala u praksi. Komitet ukazuje da je krivičnim zakonikom, pored trgovine decom, neophodno regulisati i prodaju dece, a često ukazuje na važnost specijalizacije usluga namenjenih deci kao što su skloništa i posebni programi reintegracije. Naročitu pažnju treba posvetiti deci iz posebno ugroženih i diskriminisanih kategorija stanovništva.“
Često slušamo i priče o "elitnoj“, "estradnoj“, "turbo“ prostituciji, ali uprkos svemu tome nema sudskih slučajeva, a kamoli presuda koje to i potvrđuju. Osim, ako se ne varam, jednog slučaja osuđenog makroa, koji je čak objavio i knjigu o svojim "poslovima“. Da li to znači da neko štiti ovu "elitnu“ granu prostitucije?
"Nijedan oblik organizovanog kriminala ne može da postoji bez korupcije i zaštite onih koji na neki način imaju vlast i moć, što dodatno otežava dokazivanje ovog krivičnog dela. Kada je reč o tzv. elitnoj ili estradnoj prostituciji, važno je napraviti jasnu razliku između medijskih narativa i pravno dokazanih činjenica. U javnom prostoru često se koriste senzacionalistički termini, ali sudska praksa počiva isključivo na dokazima. U Srbiji je posredovanje u vršenju prostitucije krivično delo, propisano članom 184. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Međutim, ovo delo je znatno ’lakše’ od dela trgovine ljudima i to je upravo momenat koji odbrana koristi. Više od 50 odsto predmeta u kojima je podignuta optužnica za trgovinu ljudima doživi prekvalifikaciju na ovo blaže krivično delo, nakon čega se sklapa sporazum o priznanju krivice. Žrtve ne dobijaju pravdu, a trgovci ljudima prolaze sa blagim kaznama. Ovo je svakako praksa koju treba iskoreniti, a to može samo nezavisno tužilaštvo.“
Imamo li mi našeg Epstina ili Epstine?
"Nijedna zemlja nije imuna na ovakve slučajeve. Pitanje je samo kako institucije koje imaju nadležnost reaguju kada za slučaj saznaju. Negde ih tolerišu, negde veličaju, a negde vlade padaju zbog njih.“
U Srbiji od 2015. godine postoji posebna evidencija osoba osuđenih za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima (kolokvijalno – registar pedofila). A da li postoji registar seksualnih prestupnika?
"U Srbiji ne postoji javno dostupan registar svih seksualnih prestupnika kao što ga imaju neke zemlje (npr. SAD, Velika Britanija i sl.). Međutim, postoje zvanične evidencije koje vode nadležni organi: posebna evidencija osoba osuđenih za seksualna dela protiv maloletnika uvedena je i vodi se na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima (takozvani Marijin zakon). To nije javni registar za sve seksualne prestupnike (npr. one koji su seksualno napali odrasle), već se fokusira isključivo na počinioce teških seksualnih krivičnih dela nad maloletnima.“
Ako se radi na tome, u kojoj je fazi?
"Trenutno je u primeni samo registar koji obuhvata seksualne prestupnike nad maloletnim licima – ništa slično sveobuhvatnom registru svih seksualnih prestupnika (npr. nasilnici nad odraslima) nije zvanično uvedeno ili javno najavljeno kao zakon koji se usvaja. U nekim diskusijama i predlozima za izmene zakona isticalo se da bi podaci mogli biti dostupniji javnosti ili prošireni, ali nema usvojenog zakona koji bi to realizovao do sada.“
Šta su preduslovi da bude formiran takav registar?
"Da bi Srbija imala registar svih seksualnih prestupnika (ne samo nad maloletnicima), bilo bi potrebno: zakonsko uređenje – novi zakon ili dopune Krivičnog zakonika / zakona o posebnim merama koji bi definisao obavezu vođenja registra za širi krug krivičnih dela, precizno definisanje obuhvata dela – šta se tačno evidentira (npr. silovanje, seksualno zlostavljanje odraslih, uznemiravanje, itd.), javni pristup / pravila pristupa – da li bi registar bio javno dostupan ili samo organima i mehanizmi praćenja nakon kazne – da osujećuje povratak u kriminal (npr. obaveza javljanja policiji, zabrana kontakta sa određenim licima/okolnostima). Takvi predlozi moraju biti formalno usvojeni kroz skupštinu i sistem organa vlasti da bi postali pravno obavezujući.“
Vesti
18.10.2022. 15:15
Razgovarali smo sa advokatom koji zastupa silovatelje
Da li postoji bilo kakva evidencija o tome koliko ima dokazanih/osuđenih seksualnih prestupnika? Zna li se koliko je njih na slobodi, a koliko je još na izdržavanju kazne?
"Da. Postoji posebna evidencija samo za one koji su pravosnažno osuđeni za seksualna krivična dela nad maloletnicima, tj. registar koji vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Trenutni podaci govore da je u tom registru oko 770+ osoba upisano zaključno sa poslednjim dostupnim informacijama. Ti podaci nisu javno dostupni širokoj javnosti, već su dostupni isključivo nadležnim organima, sudovima, tužilaštvu i policiji, kao i pravnim licima koja rade sa decom uz obrazložen zahtev. Iz dostupnih javnih izvora nije moguće tačno reći koliko je od registrovanih potpuno odslužilo kaznu, a koliko je trenutno u zatvoru jer takvi podaci nisu redovno objavljivani javno. Međutim, registar beleži i pravosnažno osuđene osobe bez obzira na to da li su izdržale kaznu ili ne.“
Na koji način se oni prate nakon odsluženja kazne? Imali smo primere da su osuđeni prestupnici čak davali i intervjue u medijima, da bi posle nekog vremena ponovili krivično delo?
"Zakon predviđa mere praćenja, ali javni podaci o tome koliko je tačno registrovanih osoba ponovo počinilo novo seksualno krivično delo nakon izlaska iz zatvora nisu dostupni u sistemskim statističkim podacima. U realnoj praksi, kada se dogodi recidiv (ponavljanje krivičnog dela), tu se postupa po zakonu kao novo krivično delo. Ne postoji javna lista takvih slučajeva, ali pravosnažne presude se vode u sudskim i policijskim evidencijama. Nakon izdržane kazne, za osobe upisane u Registar primenjuju se posebne mere propisane Marijinim zakonom: obaveza redovnog javljanja policiji i organu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (najmanje jednom mesečno), zabrana prilaska i boravka na mestima gde se okupljaju deca (npr. vrtići, škole), obaveza javljanja o promeni prebivališta, radnog mesta ili putovanja u inostranstvo i obaveza pohađanja stručnog savetovanja i rada sa stručnjacima. Mere mogu trajati i do 20 godina posle izdržane kazne, pri čemu sud svake četiri godine odlučuje o njihovom produženju.“
Kada govorimo o seksualnom zlostavljanju, obično se misli na ona najteža krivična dela, ali nekako kao da "ispod radara“ prolaze slučajevi iz, recimo, javnog prevoza (neprimerenog dodirivanja, dahtanja i sl.). Na koji način se reaguje kada se tako nešto desi? Da li je bilo prijavljivanja takvih slučajeva?
"Kada govorimo o seksualnom zlostavljanju, važno je naglasiti da ono ne obuhvata samo najteža krivična dela. Svako neprimereno dodirivanje, seksualno uznemiravanje, dobacivanje, praćenje, dahtanje ili bilo koji oblik ponašanja koji kod osobe izaziva strah, nelagodu ili poniženje – predstavlja oblik seksualnog nasilja i ne sme se relativizovati.
Problem sa situacijama koje se dešavaju u javnom prevozu ili na drugim javnim mestima jeste to što često ostaju ’ispod radara’ – žrtve ih neretko ne prijavljuju, bilo zato što nisu sigurne da li će biti shvaćene ozbiljno, bilo zato što misle da ’nije dovoljno ozbiljno’, da im niko neće priteći u pomoć, da će biti ismejane, optužene da su ’provocirale’ ili se plaše sekundarne viktimizacije. Imali smo prilike da vidimo snimke zlostavljanja devojaka u javnom prevozu na koje niko od prisutnih putnika nije reagovao. Kada se takvo ponašanje prijavi, ono se može kvalifikovati kao krivično delo polnog uznemiravanja ili kao prekršaj protiv javnog reda i mira, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja. Institucije su dužne da postupe po prijavi, identifikuju počinioca i pokrenu odgovarajući postupak. Nažalost, broj prijavljenih slučajeva ove vrste je manji od realnog obima problema, što jasno ukazuje na potrebu da se dodatno radi na osnaživanju žrtava, podizanju svesti i ohrabrivanju građana da prijave svako neprihvatljivo ponašanje. Važno je poslati jasnu poruku: ne postoji ’malo’ seksualno nasilje. Svaki oblik zadiranja u tuđi telesni i lični integritet zahteva reakciju društva i institucija.“
Ukoliko neko posumnja na trafiking i seksualno zlostavljanje, kome to može da prijavi? Koji su koraci?
"U Srbiji već 25 godina postoji besplatna SOS linija 011-785-0000 ili 0800-101-201 za podršku žrtvama trgovine ljudima kojom koordinira ’Astra’, koja funkcioniše 24 sata, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini i gde se može prijaviti trgovac ljudima, sumnja na trgovinu ljudima, mesto gde se odvija trgovina ili zatražiti podrška žrtvi i njenoj porodici. Naravno, trgovina ljudima se može prijaviti i policiji, tužilaštvu i Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Žene koje su preživele nasilje uključujući i seksualno mogu se obratiti Autonomnom ženskom centru 0800-100-007 ili Mreži žena protiv nasilja 0800-300-339.“
Svet
20.09.2024. 02:00
OVA država planira da uvede "hemijsku kastraciju" za silovatelje i pedofile
Komentari
