Vesti
10.10.2022. 10:24
Vesti
18.10.2022. 15:15
Vojislav Tufegdžić
Ima li njima pomoći?
Razgovarali smo sa advokatom koji zastupa silovatelje
Stariji beogradski advokat koji se kroz karijeru više puta sretao sa pozivom da zastupa silovatelja, a s razlogom ne želi da bude imenovan, kaže da je trenutno angažovan na jednom takvom predmetu. Objašnjava da aktuelni slučaj u kojem postupa, bez obzira na težinu krivice, ne može da se podvede pod kategoriju najtežih zločina ove vrste s kojima smo se u Srbiji suočavali, ali da su silovatelji svakako "specifične osobe“ s kojima se sretao
Na pitanje u kom smislu ih definiše na takav način, kaže da ih ne može opisati kao bolesne, kako se između redova pa i javno većina izjašnjava, nego da su "drugačiji na više načina“, o čemu bi sud trebalo da daju stručnjaci.
Na drugo postavljeno pitanje – da li njegove kolege izbegavaju da zastupaju višestruke silovatelje – odgovor je konkretniji i opširniji:
"Po pravilu im se dodeljuju branioci po službenoj dužnosti jer apsolutno niko od advokata ne želi dobrovoljno da ih zastupa. Nekoliko je razloga. Prvo, lično ne mogu da pokažu bilo kakvo razumevanje za njihove postupke, samim tim ni da se zdušno potrude da budu oslobođeni krivice ili im se pronađu olakšavajuće okolnosti, jer to podrazumeva da težinu čina prebacuju na samu žrtvu. To u ovakvim slučajevima niko ne želi. Drugo, zastupanje takvih optuženika ni na koji način ne može da ide naruku ugledu bilo kom advokatu ili kancelariji koja bi preuzela odbranu. Treće, javnost, a pogotovo mediji, nemilosrdni su u takvim slučajevima, pa bi i u drugim predmetima advokata koji bi se prihvatio odbrane višestrukog silovatelja tražili klicu sumnje u njegova moralna i profesionalna načela. Na kraju, što nije nevažno, iako advokati naravno ne žele da to javno navode kao bitan razlog, jeste da su ovakvi silovatelji gotovo bez izuzetka iz kategorije socijalno ugroženih lica koja sebi ne mogu ni da priušte znanog, iskusnog i skupog branioca.“
"To nisu ljudi koji nemaju uvid u realnost, vrlo su svesni. Vrlo dobro znaju šta rade. Nikako ne smemo da ih amnestiramo i mislimo da je to toliko jače od njih da nikako ne bi trebalo da snose odgovornost. Naprotiv. Recidivisti su hronični, to je kategorija ljudi koja nikako ne sme da se meša sa psihozama i duševnim oboljenjima. To jeste devijacija, ali nije duševni poremećaj u smislu gubitka osećaja sa realnošću, da nisu svesni toga što čine. To su ljudi koji se nalaze između zdravih i bolesnih, koji savršeno znaju šta rade, odlični su manipulatori. Među silovateljima ima i onih koji su ispod prosečnih intelektualnih sposobnosti, ali najveći procenat je onih koji su očuvanih sposobnosti, razumevanja i čak funkcionišu u svim sferama, ali biraju da ispoljavaju svoje impulse kako žele“, u slobodnoj interpretaciji tvrdi učesnica u više istraživanja o silovateljima kojoj profesionalna obaveza ne dopušta da na ovako eksplicitan način govori o svojim zaključcima.
"Tri udarca“
Prema podacima kaznene evidencije Apelacionog suda u Beogradu, u periodu od 2016. do 2020. godine donete su pravnosnažne presude za 36 krivičnih dela silovanja. Od toga je u osam slučajeva izrečena oslobađajuća ili odbijajuća presuda, u jednom slučaju kazna kućnog zatvora. Za ukupno 15 silovanja odmerena je kazna u rasponu od jedne do pet godina, za devet slučajeva od pet do 10 godina, dvojica silovatelja osuđena su od 10 do 15 godina i samo jedan na više od 15 godina zatvora.
Tokom 2021. godine podneto je 498 prijava za krivična dela protiv polne slobode, odnosno za neku vrstu seksualnog nasilja, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Od ovog broja optuženo je 277 ljudi, a osuđeno 271 lice.
Zakonsko rešenje za, moglo bi se tako reći, trajno uklanjanje ovih nasilnika sa ulica postoji, a pravosuđe od pre tri godine poseduje sve potrebne elemente da tako nešto sprovede u delo. U osudi, polemici o etici i smislu nedavno objavljenog razgovora sa više puta osuđenim nasilnikom, nijednog trenutka nije pomenuta zakonska odredba poznata u svetu pod nazivom "tri udarca“, uvedena izmenama Krivičnog zakonika, a u primeni je od 1. decembra 2019. godine. Ova odredba se podjednako odnosi na sve počinioce tri krivična dela izvršena sa umišljajem. Naravno, i na silovatelje.
Vesti
08.10.2022. 12:02
Vučić o spornom intervjuu "Informera"
U najkraćem, prema institutu "tri udarca“, onaj ko prvi put počini krivično delo može da se nada blažoj presudi ukoliko za to postoje olakšavajuće okolnosti. Ko drugi put prekrši zakon, bilo o kom krivičnom delu da se radi, ni na koji način ne može očekivati ublažavanje kazne. U praksi to znači da nijedan sudija ne sme da mu, bez obzira na okolnosti, izrekne presudu koja je niža od donje granice zakonom propisane kazne. Onima koji i po treći put naprave krivično delo sudija je u obavezi da izrekne najmanje polovinu od maksimalno propisane kazne, što u praksi znači što bliže zakonskom maksimumu.
"Usvojene izmene Krivičnog zakonika sada obavezuju sud da strože kažnjava povratnike. Ponovo učinjeno krivično delo nije više samo otežavajuća okolnost kojoj sud može dati veću težinu prilikom odmeravanja kazne, već će direktno uticati da kazna za povratnika u startu bude veća nego za onog ko je učinio krivično delo prvi put“, rekla je uoči usvajanja ove zakonske odredbe 2019. godine dr Ivana Bodrožić sa Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu.
Advokat Miloš Stefanović kaže da se odredbe tog zakona primenjuju u praksi, mada javnost s tim nije previše upoznata. Na konstataciju da se i u takvim primerima kazne "relativizuju“, odnosno da sudovi ipak naginju da presude budu bliže donjoj granici, odgovara da to jednostavno nije tačno:
"Poznato je da advokati i sudije vrlo često nisu u ’ljubavi’ i da se ne ustežu da javno osuđuju međusobne postupke, ali na osnovu dosadašnjeg iskustva, na osnovu donetih presuda u takvim slučajevima, mogu da tvrdim da su izrečene kazne neuporedivo bliže gornjoj granici predviđene kazne nego takozvanoj zlatnoj sredini. Kada su u pitanju predmeti koji spadaju u kategoriju ’tri udarca’, sudije nemaju nijedan razlog, niti se na njih može vršiti pritisak, da pokažu ’razumevanje’ i malo progledaju kroz prste optuženima. Uostalom, kada bi postupili drugačije, mimo onoga što im je zakonski ’na izvolite’, jednostavno bi sebe i svoj posao doveli u veliki rizik.“
Ova vrsta zakonske odredbe izvorno je nastala u Americi, a pokrenuta je u Kaliforniji gde se već decenijama predviđa pooštravanje od 50 odsto vremenske kazne za ponovljeno krivično delo, odnosno drugi put, dok je za treće delo podrazumevajuća kazna u trajanju od 25 godina do doživotnog zatvora.
Hronika
30.09.2022. 16:00
Uhapšen Igor Milošević
Izlečenja nema
Kao i u Srbiji odnedavno kada je kazna doživotnog zatvora uvedena posle inicijative povodom ubistva devojčice Tijane Jurić, tako je i u SAD kaznena politika pooštrena posle ubistva devojke Dijane Balasiotes 1988. godine, koju je usmrtio ranije osuđivani silovatelj.
"Reč je o krivičnopravnom reagovanju na povratnike, koje nije rezultat neefikasnosti krivičnog pravosuđa, nego nedovoljnog uticaja prethodno izdržane kazne kada je očigledno da se tom kaznom nije ništa postiglo, jer se prethodno kažnjavani učinilac ponovo odlučuje za izvršenje tog krivičnog dela“, navela je dr Bodrožić.
Institut "tri udarca” primenjuje se i na Novom Zelandu, u Nemačkoj i Mađarskoj, ali samo za određena krivična dela. U Srbiji je ovo pravilo postavljeno drugačije – važi za sva krivična dela podjednako, a ne samo za najteže zločine, jer su povratnici generalno spremni na različite vrste kriminala, nebitno da li se ponavlja isto ili slično delo.
"Prevencija je moguća, ali ne daje neke značajne rezultate. Silovanje je sve drugo, najmanje seksualni čin. Postoji sedam ili osam vrsta silovatelja, ali su samo jedan ili dva tipa vezana za seks, sve drugo je pokazivanje nadmoći, pokazivanje osvete, nešto sasvim deseto. Zbog toga je prevencija jako komplikovana jer ne znamo kom će tipu pripasti. Raditi široku prevenciju za sve tipove, to je kao da ništa ne radite... Od svega postojećeg najbolje rezultate daje kada je silovatelj drastično kažnjen dugom kaznom zatvora. Silovanje je 100 odsto povratna radnja. Svako silovanje je problem unutrašnjih poremećaja ličnosti i zato mora da se desi ponovo. Može da se odloži radnja za neki period, ali ne može da se iskoreni. Dugačke kazne zatvora smanjuju verovatnoću ponovnog napada. To je oblik prevencije koji daje najbolji rezultat“, odavno je sasvim jasno ukazao profesor Dobrivoje Radovanović.
Pretpostavke su drugačije, ali realnost nikako ne daje za pravo uverenima da Evropa u zaštiti prava žena i osudi silovatelja prednjači spram sveta. Zakonski, u većini evropskih zemalja da bi se krivično delo smatralo silovanjem podrazumeva se upotreba sile, pretnja silom ili nemogućnost odbrane. Samo u 12 evropskih zemalja silovanje se definiše kao seks bez pristanka, što je ogromna razlika.
Doživotna kazna
Poseban deo priče o silovateljima odnosi se na registar seksualnih prestupnika i silovatelja, o čijoj dostupnosti se u našoj zemlji godinama vodi polemika. Jedni su za to da bude svima dostupan, drugi kažu da bi time bili obeleženi za čitav život i samim tim "nikada ne bi izdržali izrečenu kaznu“.
Vesti
07.10.2022. 22:58
"Bes na ulice! Pravda za žene i devojčice"
Brojne države u svetu imaju zvanične registre seksualnih prestupnika. Među njima su Argentina, Australija, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Jamajka, Maldivi, Malta, Južnoafrička Republika, SAD, Južna Koreja, Tajvan… Mere ograničenja u dostupnosti podataka razlikuju se između svake države. Posle puštanja iz zatvora seksualni prestupnici u Nemačkoj su pod nadzorom pet godina ili čak i doživotno, ukoliko poverenik koji kontroliše osuđenika tako odluči. Nadzor se prekida ukoliko stručnjak proceni da oslobođeni neće ponavljati prekršaje. Ali, to su retki slučajevi.
Seksualni prestupnici u Kanadi ne mogu da uđu u ustanove u kojima su prisutna deca kao što su škole, parkovi, bazeni, igrališta i vrtići. Ne mogu ni da rade ili volontiraju sa decom. Ne smeju ni da imaju kontakt sa decom bez nadzora suda, a u nekim slučajevima im je zabranjeno da koriste pojedine sadržaje na internetu. Osuđenici za seksualne zločine u ovoj državi ostaju upisani u registru silovatelja doživotno.
Sjedinjene Američke Države su među onima u kojima su podaci seksualnih prestupnika javno dostupni. U registru na portalu tamošnjeg Ministarstva pravde ne može da se vidi ceo spisak osuđenika, ali je pretraga moguća po imenu i prezimenu, adresi, gradu ili saveznoj državi. Ovaj portal omogućava i pretragu po lokaciji, pa tako korisnici mogu da vide da li u prečniku od nekoliko kilometara žive silovatelji i seksualni prestupnici.
Na kraju, kazne za silovatelje su, uprkos predrasudama, za mnoge pomalo i neočekivane. Države u kojima takav čin podrazumeva smrtnu kaznu jesu Indija, Pakistan, Iran, Saudijska Arabija, Kina, Severna Koreja, Avganistan, Egipat… ali i Japan i SAD, u zavisnosti od okolnosti i posledica tog čina.
Komentari
