Pandemija ante portas

Pandemija ante portas


Svetska zdravstvena organizacija u najnovijoj globalnoj strategiji za grip za sledeću deceniju upozorava da se više ne postavlja pitanje da li će svet biti suočen s novom pandemijom, već ističe da je samo pitanje kada će se ona dogoditi. Dok država na ova upozorenja u javnosti ne reaguje, eminentni domaći epidemiolozi za “Ekspres” kažu da nam je najveći problem nabavka vakcina i lekova

 

Malo ljudi danas zna da je tokom Velikog rata više ljudi umrlo od gripa nego što ih je poginulo u oružanim sukobima. Iako je civilizacija te davne 1918. godine odavno bila upoznata sa gripom ili influencom, niko nije mogao da pretpostavi da će se novim virusom, poznatijim kao španska groznica, zaraziti oko 500 miliona ljudi, dok je od posledica zaraze umrlo između 50 i 100 miliona ljudi, koliko iznose neke najnovije procene. Žrtava oružanih sukoba u četvorogodišnjem ratu bilo je između 17 i 20 miliona. Posebno je zanimljivo da je španski grip (tipa A/H1N1), za razliku od sezonskih, najpogubniji bio za mlade ljude, starosti između 20 i 40 godina.
Isti virus gripa, popularno nazvan svinjski grip, harao je svetom i u pandemijskom talasu 2009. godine, kada je u svetu od komplikacija zaraze umrlo oko 14.000 ljudi, a u Srbiji čak 137 osoba. Isto tako malo ljudi zna da se isti taj svinjski virus, tačnije rep te pandemije, od tada među nama odomaćio i da je, nakon što smo na njega razvili imunitet, on postao samo sezonski virus. Barem sve do sada…

Naime, ovogodišnja sezona gripa (u Srbiji je bio najzastupljeniji upravo virus tipa A) pokazala je da se stvari menjaju i da je virus gripa očigledno ponovo počeo da mutira. Rezultat je zabrinjavajući budući da su ove sezone, prema zvaničnim podacima, od posledica zaraze gripom A/H1N1 do sada umrle čak 63 osobe, a obolelo 153.000 ljudi. Podaci nisu ništa optimističniji ni u Evropi, kao ni u zemljama regiona gde su tokom zime bile proglašene i epidemije, koje nastaju usled manjih promena u samom virusu. S obzirom na to da je mutacija virusa sve očiglednija, to može da znači samo jedno – svet je na pragu nove pandemije gripa koja nastaje kada velika većina čovečanstva nema nikakve zaštite imunosti zato što je virus naglo mutirao.

Da u pitanju nije samo paušalni zaključak, pre nekoliko dana potvrdila je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), najautoritativnije telo za konsultacije o nekoj javno zdravstvenoj pretnji, koja je na zvaničnom sajtu izdala upozorenje u kojem se navodi da nije pitanje da li će biti nove pandemije gripa, već kada će se ona pojaviti! Ovaj zaključak objavljen je u najnovijoj globalnoj strategiji za grip za sledeću deceniju (od 2019. do 2030. godine), čiji je osnovni cilj sprečavanje sezonskog gripa, kontrola širenja virusa gripa sa životinja na ljude i priprema za sledeću pandemiju ovog virusa.
– Pretnja pandemijskog gripa je uvek prisutna. Stalni rizik od novog virusa gripa koji se prenosi sa životinja na ljude i potencijalno izaziva pandemiju je stvaran. Pitanje nije da li ćemo imati još jednu pandemiju, nego kada. Moramo biti oprezni i pripremljeni – troškovi velike epidemije gripa daleko će nadmašiti cenu prevencije – rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus.

U najnovijoj strategiji navodi se i da grip ostaje jedan od najvećih izazova javnog zdravlja u svetu, kao i da svake godine širom sveta postoji oko milijardu slučajeva, od kojih je od tri do pet miliona teških, što rezultira sa 290.000 do 650.000 smrtnih slučajeva u vezi sa respiratornim bolestima. U novoj strategiji, do sada najobuhvatnijoj koju je SZO napravila, ovo telo preporučuje niz najučinkovitijh načina za sprečavanje gripa, gde se najveći akcenat stavlja upravo na vakcinaciju kao pripremu za pandemiju. Prevazilaženje strahova od vakcina i dezinformacija u vezi s njima biće ključno za sprečavanje sledeće globalne pandemije gripa i minimiziranje štete kada se dogodi.

Dva najvažnija cilja su, kako se navodi: “Treba izgraditi snažnije kapacitete država za nadzor i odgovor na bolesti, prevenciju i kontrolu i pripremljenost. Da bi se to postiglo, pozivamo svaku zemlju da ima program prilagođen gripu koji doprinosi nacionalnoj i globalnoj spremnosti i zdravstvenoj sigurnosti. Drugo, treba razviti bolje instrumente za sprečavanje, otkrivanje, kontrolu i lečenje gripa, kao što su efikasnije vakcine, antivirusna sredstva i tretmani, sa ciljem da se one učine dostupnim za sve zemlje”.
– Sa partnerstvima i radom koji je specifično prilagođen za svaku zemlju, koje smo radili tokom godina, svet je pripremljeniji više nego ikada za sledeću veliku epidemiju, ali još uvek nismo dovoljno spremni. Cilj ove strategije je da nas dovede do te tačke. U osnovi, radi se o pripremi zdravstvenih sistema za upravljanje šokovima, a to se dešava samo kada su zdravstveni sistemi jaki i zdravi – kaže Tedros.

Nije dovoljno…
Da bi se ova strategija uspešno implementirala, kako navode iz SZO, neophodno je delotvorno i efikasno partnerstvo sa državama. SZO će proširiti partnerstva kako bi se povećao i obim istraživanja, inovacije i dostupnost novih i poboljšanih globalnih alata za grip u korist svih zemalja. Istovremeno, kako kažu, SZO će blisko sarađivati sa zemljama u cilju poboljšanja njihovih kapaciteta za sprečavanje i kontrolu gripa.

Uprkos pokušajima da stupimo u kontakt sa Ministarstvom zdravlja kako bismo dobili odgovore na pitanja da li će država Srbija postupiti po preporukama SZO, šta su do sada uočeni nedostaci kada je reč o sistemskom otkrivanju i prevenciji gripa, odgovore na pitanja nismo dobili do zaključenja ovog broja “Ekspresa”. A kada je reč o Ministarstvu zdravlja, to je postalo pravilo.

Međutim, u razgovoru za “Ekspres” jedan od najeminentnijih epidemiologa Predrag Kon objašnjava da je priprema za pandemiju trajan i kompleksan zadatak, kome se mora pristupiti vrlo ozbiljno, sistemski i organizovano.
– Lično ne očekujem da će se ikada više u istoriji čovečanstva ponoviti situacija kao sa španskom groznicom iz 1918. Svet danas mnogo bolje reaguje i SZO zna gde se javljaju virusi. Ipak, treba znati da rep pandemije vučemo još iz 1968. godine. Dakle, kada se pojavi novi virus, on se u početku masovno širi i to se zove pandemija. Taj isti virus ostaje i dalje prisutan i zovemo ga sezonski grip. Sada se radi o istom virusu koji se s vremenom menja, ali zadržava osnovna svojstva. Zato država treba da ima dobar plan odbrane. Tokom pandemije 2009. uspeli smo da uspostavimo nadzor koji do tada nije postojao, a koji se primenjuje i danas. On omogućava da se uz pomoć određenih lekara, tzv. stražara, na vreme otkriju smrtni slučajevi koji su povezani sa gripom. Međutim, to i dalje nije dovoljno, jer je nadzor prava mala nauka. Nadzor se i dalje primenjuje, ali neravnomerno u svim delovima države. Istovremeno uspostavili smo i nadzor koji je podrazumevao da svi oni sa teškom akutnom respiratornom infekcijom, koji su primani u bolnice, bivaju ispitivani na grip. To se radi i danas. Zahvaljujući svemu tome, nakon epidemije iz 2009, u mnogo većoj meri otkrivamo epidemije gripa u bolničkim uslovima. Kakva je situacija danas, zaista ne mogu da kažem budući da sam sa funkcije predsednika Radne grupe Ministarstva zdravlja za praćenje pandemije razrešen 2010. godine – objašnjava Kon.

On, ipak, dodaje da sve to ni izbliza nije dovoljno budući da su kasnija istraživanja pokazala da građani kod lekara odlaze samo kad moraju, zbog čega sistem ne može da ih registruje.
– Tako ispada da imamo daleko manje obolelih nego što je to faktičko stanje. Istraživanje iz 2010. pokazalo je da je čak četvrtina stanovništva bila zaražena od gripa, a da je sistem zabeležio praktično svakog sedmog stanovnika. Dakle, bilo je sedam puta više zaraženih nego što je sistem zabeležio. To znači da smo pre deset godina imali oko dva miliona zaraženih u Srbiji, a sistem je registrovao sedam puta manje.

Da država Srbija dobro radi posao nadzora slaže se i epidemiolog Zoran Radovanović, koji ipak ističe da je naš najveći problem nabavka vakcina koje godinama sami ne proizvodimo.
– Izuzetno je teško predvideti kada će se dogoditi nova pandemija, jer mogućnost uvek postoji. Ipak, niko ne zna kada će se to desiti, jer se pandemija javlja u nepravilnim razmacima. Međutim, mere koje država preduzima su dobre. Postoji nadzor nad pacijentima za koje se sumnja da boluju od gripa, s tim što je u Vojvodini on bolje regulisan nego u ostatku Srbije. To znači da kod nas postoji sistem predostrožnosti. Ipak, tu postoje i problemi budući da godinama “Torlak” nije u stanju da proizvede vakcinu protiv gripa. Kada bismo imali proizvodnju vakcina, mi bismo uzorke soja virusa za koji se pretpostavlja da će biti dominantan u sledećoj sezoni dobili i na vreme bismo krenuli u njihovu proizvodnju. Tada ne bismo morali da kukamo po svetu za vakcine, ne bismo zavisili ni od koga, jer kada je gusto, mi ne možemo ni da dođemo do nove količine vakcina jer su one već obećane drugim zemljama. Za vakcine se unapred prave aranžmani. Iako bi naša proizvodnja vakcina bila ograničena na određeni broj, to bi pokrilo potrebe za vakcinom za našu populaciju. Pored vakcina, problem je i u lekovima kojih nemamo dovoljno u slučaju pandemije. Lek koji je predviđen za svinjski grip je “tamiflu”, košta oko 50 evra. Bolnice imaju neke zalihe ovog leka, ali problem nastaje ukoliko ga ne nabave na vreme a dođe do pandemije, a rok trajanje mu je tri godine. Pomenutog leka jedva imamo da pregrmimo sezonsku pojavu gripa, a kada bi došlo do pandemije, ne bi ga bilo dovoljno. Ista stvar je i sa vakcinama, mi napravimo unapred aranžman od 200.000 vakcina, ali ukoliko izbije pandemija, ta količina nije dovoljna i treba nam barem četiri ili pet puta više. Dodatni problem je što bi u slučaju pandemijskog soja postojeća vakcina bila neupotrebljiva, jer bi naknadno trebalo napraviti novu vakcinu – ističe Radovanović.

Afere i vakcine
Iako je, prema rečima stručnjaka, priprema u vreme pandemije pre deset godina određena do tančina, na celokupnu pripremu mrlju je bacila afera oko nabavke vakcina u vreme ministrovanja Tomice Milosavljevića. Tada je uvezeno više od 850.000, a potrošeno svega 200.000 doza, dok je ostatak od planirana tri miliona doza vakcina otkazan. To je naravno koštalo državu. Afera se pokazala kao pogodno tlo za rađanje antivakcinaškog lobija, koji je jak i dan-danas. Upravo to je jedan od razloga što je nivo vakcinisanih protiv sezonskog gripa u Srbiji zabrinjavajući.
Dok se, recimo, u susednoj Hrvatskoj vakciniše od 10 do 15 odsto stanovništva, što takođe ondašnje vlasti smatraju zabrinjavajućim trendom, u Srbiji se vakciniše svega oko tri odsto ljudi.
– Afera oko vakcina je važno iskustvo koje je potrebno naglašavati i učiti na njemu. Treba na skupštinskom nivou odlučiti kako se vakcina nabavlja u takvim situacijama, kako u budućnosti ne bi bilo prozivki i optužbi koje utiču na poverenje. Sreća pa je pandemija tada bila blaga, jer ključna činjenica iz prethodnog perioda je da smo vakcine nabavili kasno. I kada je stigla, strogo smo poštovali propise i čekali sertifikat ALIMS-a pre nego što je vakcina puštena u upotrebu. Problem je što se uvek bogatije i najrazvijenije zemlje izbore da budu prve na listi čekanja vakcina. I tadašnji plan SZO i čitavo čovečanstvo pali su na pandemiji pre svega jer proizvodnja vakcina nije ravnomerno raspodeljena u svetu, a SZO svojim autoritetom nije uspela da nametne to da cene budu ravnomerne kako bi se izbegla tržišna bitka. Tome u prilog ide i to da je najveći broj umrlih bio u Africi, a o tome se ne zna. Jedna od krucijalnih stvari, ukoliko želimo da budemo pripremljeni za pandemiju, jeste da imamo sopstvenu proizvodnju. Torlak je objavio da za sledeću sezonu ima vakcinu, ali oni to najavljuju desetak godina. To je strašno – ističe Kon.

Da antivakcinaški lobi nije samo bolest Srbije pokazalo se već nakon pandemije 2009. godine, tačnije godinu dana kasnije. Činjenica je da su farmaceutske kompanije tada zaradile više od sedam milijardi evra samo na zalihama lekova za lečenje gripa i da je Evropi ostalo 88 miliona neiskorišćenih vakcina, ali i da je novi grip odneo 18.000 života, a u Srbiji 137. Sumnje da je priča o pandemiji velika prevara podgrejao je izveštaj Zdravstvenog komiteta Saveta Evrope, u kome je ocenjeno da je na odluke Svetske zdravstvene organizacije o epidemiji mogla da utiče i farmaceutska industrija i to naročito kada se uzme u obzir otkriće britanskih medija da su čelnici SZO uzimali novac od farmaceutskih kompanija i zauzvrat preuveličali ozbiljnost situacije. Kuriozitet, stav SZO u Srbiji tada je najglasnije branio upravo Tomica Milosavljević.

 

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar