Patrijarh iz senke

Patrijarh iz senke

Foto: EPA/SRDJAN SUKI


Sveti arhijerejski sabor u četvrtak, 18. februara bira novog 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve. Tog datuma navršavaju se tri meseca od upokojenja patrijarha Irineja. Posle tromesečnog žalovanja, po Ustavu SPC bira se novi patrijarh.

Pravo da budu birani za poglavara Srpske pravoslavne crkve, kako tvrde u Patrijaršiji SPC, imaju 34 arhijereja, od njih 43 koji su članovi Sabora. Nezvanično, u Patrijaršiji se može čuti da petnaest arhijereja ima ambiciju da stavi belu panu na glavu.

Mimo svih spekulacija, izbor za novog patrijarha koji se bira u Svetom arhijerejskom saboru je apsolutno demokratski. Svako od članova Sabora predlaže trojicu kandidata za novog patrijarha. Zatim se pristupa tajnom glasanju. Da bi arhijerej ušao u najuži izbor od tri kandidata, mora dobiti natpolovičnu većinu glasova. Zato postoje najmanje dva kruga glasanja. Tako u dokumentima SPC u Patrijaršiji piše da je patrijarh Pavle kao treći kandidat bio izglasan u devetom krugu.

Prvi među jednakima

Kad Sabor dobije tri kandidata, njihova imena ispisuju se na papir i stavljaju se u posebne koverte. Koverte se stavljaju u Jevanđelje, iz kojeg jedan od igumana, specijalno pozvan za tu priliku, izvlači jedan koverat i predaje ga predsedavajućem Sabora, koji vadi papir iz koverte i čita ime. Tako se izglasava patrijarh, poglavar SPC do kraja svoga života, po svetosavskom učenju prvi među jednakima.

Zasedanje Sabora se ne prekida dok se ne izabere patrijarh. Izbor patrijarha oglašavaju zvona na Sabornoj crkvi.

Povezane vestiDržavni posao u SPC

Izbor novog patrijarha u srpskoj javnosti oduvek je bio praćen sa velikom radoznalošću. Međutim, izbor 46. poglavara zasigurno može se porediti sa iščekivanjem koje je bilo prisutno prilikom izbora patrijarha Germana 1958. godine. Komunistička Brozova vlast je ovom pitanju prilazila krajnje ozbiljno, jer „sin svih naroda i narodnosti“ je do kraja života zazirao od srpskog duhovnog bića. Jesu mnogi sveštenici streljani kao narodni neprijatelji, samo u Crnoj Gori posle rata streljano je 126 sveštenika, mnoge bogomolje su porušene, jesu Srbi masovno prihvatali komunističku ideologiju, ali za ozbiljne sumnje bilo je razloga.

Brozovi poletni komunisti su svakako znali da je Srpska pravoslavna crkva imala kontinuiran život, ne samo duhovni, od 1219. godine, kada je Sveti Sava isposlovao autokefalnost Srpske crkve, do njihovog dolaska na vlast. Čak i u teškim vremenima kad srpska država nije postojala, SPC je na sebe preuzimala duhovnu i državnu brigu. Ona je na kraju odbranila srpski nacion od svih tiranija, do prve velike bune pod Karađorđem.

Komunističke vlasti su sa čuđenjem, beleže hroničari, primile vest da se patrijarh Gavrilo (1937-1950) iz egzila vratio 1946. godine i nastavio svoj posao. Da li su komunisti umešali prste u nerazjašnjenu smrt Gavrilovog naslednika patrijarha Vikentija II 1958. godine? Zbog toga su Ranković i bratija odlučili da izaberu svog patrijarha. Odabran je arhijerej Hranislav Đorić, poznatiji kao patrijarh German.

Tadašnja „tajna služba“ klasnih neprijatelja je tvrdila da su patrijarha Germana izabrali Aleksandar Ranković i Dobrica Ćosić. Sa tom pričom komunicira i činjenica da je patrijarh rođen u Velikoj Drenovi, odakle je i Ćosić. A koliko je patrijarh German zaista služio Brozovoj oligarhiji veliko je pitanje. Jer, SPC je tada prevashodno bilo važno da sačuva jedinstvo i duh opstanka, čekajući bolje dane.

Foto: TANJUG / OKSANA TOSKIC

Foto: TANJUG / OKSANA TOSKIC

Poređenje slučaja patrijarha Vikentija i izbor 46. patrijarha SPC nije baš jednoznačno. Nedelje koje su prethodile zasedanju Svetog arhijerejskog sabora obeležile su skoro političke kampanje protiv određenih arhijereja, što u najmanju ruku nije uobičajeno za ukupan odnos javnosti prema SPC. Pride, uz upokojenje patrijarha Irineja bilo je primetno gostovanje arhijereja bliskih episkopu bačkom Irineju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Verski analitičari ističu ovu novinu, jer arhijereji ne dolaze rado u medije, a tek na TV. Ili je sve to neki novi odnos episkopata prema javnom životu u Srbiji. U tom kontekstu u Patrijaršiji pominju se i indikativne činjenice da je episkop bački Irinej bio u dobrim odnosima sa patrijarhom Pavlom, ali i da se u vreme patrijarha Irineja za mnoge važne odluke pitao episkop Irinej, kao dominantan arhijerej iz senke.

Pitanje ko će biti prvi arhijerej među jednakima u SPC ima još veću težinu ako se imaju na umu sva iskušenja koja čekaju i SPC i državu Srbiju.

U javnosti se ovih dana učestalo postavlja pitanje koliko će novi patrijarh biti blizak vlastima, imajući na umu deklarativno izjašnjavanje arhijereja iz vrha SPC o južnoj pokrajini da je, ne samo priznanje KiM nego čak i promena granica čista izdaja! Sa tim u vezi često se provlači ime episkopa bačkog, koji je „bio blizak sa svim vlastima“?!

„U crkvenoj javnosti je izbor novog patrijarha uvek bio važan i tako je i danas. U široj javnosti je to pitanje imalo različitu dinamiku. Od izbora patrijarha Pavla 1990. godine, zahvaljujući dolasku slobode posle jednopartijske vladavine, povratku naroda Crkvi i bitno izmenjenom položaju SPC u društvu i državi, to pitanje dobija širi značaj. Iznenađuju, zaista, tenzije, ali mislim da one nemaju suštinskog uticaja na to pitanje“, kaže za „Ekspres“ protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.

Povezane vestiPatrijarh u doba podela

Poslednjih nekoliko decenija u vrhu SPC dominirali su „pitomci“ škole Justina Popovića. U crkvenim kalendarima upisan je crvenim slovom kao Sveti Justin Ćelijski. Ava Justin Popović je odabrao jereje Artemija Radosavljevića, Irineja Bulovića, Amfilohija Radovića i Atanasija Jeftića. Ova četiri arhijereja imali su dominantnu ulogu u životu SPC, određivali su njen unutrašnji i spoljni život, branili svetosavsku sabornost i jedinstvo države i Crkve. Svako od njih posedovao je izuzetnu energiju, karmu i poštovanje kod vernika.

Upokojili su se Artemije i Amfilohije, Atanasije se penzionisao zbog narušenog zdravlja. Niko od njih trojice nije bio na čelu Crkve. Zapravo 1999. godine kad je izabran za patrijarha vladika niški Irinej, većina vernika, pa i arhijereja verovali su da će Amfilohije staviti na glavu belu panu. Verski analitičari su posle tvrdili da je Sveti duh harizmatičnog mitropolita crnogorsko-primorskog ostavio u Podgorici da završi grandiozan posao, gde je osmislio litije, odbranio SPC i na kraju veru i Crkvu opet vazdigao na svetosavski tron.

„Sveti ava Justin Popović je bio neverovatna ličnost – sveštenik na oltaru nauke. Oštrog jezika i uma, a blagog i čistog srca. Ove darove su imali i mitropolit Amfilohije i naravno episkop Atanasije. Svakako sva četvorica justinijanaca su velike ličnosti, mnogo toga su učinili i čine za srpski narod, Srpsku crkvu i teološku nauku. Kada kažem činili, mislim na već sada upokojene, a kada kažem čine, mislim na ostale žive episkope. Kako god, mitropolit Amfilohije, iako se upokojio, i dalje živi u srcima srpskog naroda, on i dalje živi kroz njegova gorštačka dela. Dela njegove žive i odišu njegovom ličnošću. Njegova dela govore o njegovoj ličnosti, a to je cilj svakog od nas, da delamo na korist drugih, da služimo narodu“, kaže za „Ekspres“ Miljan Lazović iz Instituta za evropske studije i doktorand na Teološkom i Pravnom fakultetu BU.

Na naše pitanje da li će poslednji aktivni Justinov pitomac postati poglavar SPC, Miljan Lazović kaže da je SPC potrebno da na njeno čelo dođe čovek sredovečnih godina koji će imati fizičke i duhovne snage da ponese breme vremena i naroda, nepokolebljivog duha, arhijerej od integriteta, koji će voditi Crkvu i uzimati mlade i školovane ljudi koji su željni da stvaraju i rade na korist naroda.

„Ali moramo imati na umu da je vladika Irinej izuzetna ličnost i kao episkop i kao naučnik, doktor nauka i poliglota – ključna figura sastava SPC. Istina je da je blizak vlastima, ali u tome nema ništa loše, jer država i Crkva treba da sarađuju zarad opšteg dobra svih. Vladika Irinej ima nepokolebljiv stav povodom pitanja KiM i drugih važnih pitanja, i mislim da bi bio odličan patrijarh jer je on neko ko ulaže u mlade ljude, neko ko je odličan saradnik koji na sve stvari misli i ima stvaralački duh. Vladika Irinej i ne mora da bude patrijarh, treba nam mlađi čovek koji će na duhovna pleća poneti teret teških i kompleksnih vremena koja dolaze, a da vladika Irinej sa svojim znanjem i iskustvom potpomogne mladosti da krst svoj časno nosi, da čuva identitet i veru, da vole svoju Crkvu i državu“, kaže Lazović.

Foto: TANJUG / NEMANJA JOVANOVIC

Foto: TANJUG / NEMANJA JOVANOVIC

Simbolična ovlašćenja

Moguće je da verski analitičari ne pominju slučajno mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija Perića, koji je duhovno čedo vladike Irineja Bulovića, i kojeg on forsira kao budućeg poglavara SPC.

Dr Zoran Čvorović sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, autor studije „Pravo i pravoslavlje“, ocenio je nedavno za „Istinomer“ da bi, s obzirom na to da su ustavna ovlašćenja patrijarha skoro simbolična, bilo važno da budući poglavar SPC ima snažnu, odmerenu i razboritu ličnost, da na taj način postane autoritet kao što je to bio patrijarh Pavle. On ističe da će se pred državom i Crkvom snagom međunarodne zajednice postaviti pitanje rešenja statusa KiM, gde SPC ima isključiv stav.

„Odustajanje od toga je za SPC neprihvatljivo i mislim da ne postoji mogućnost da se taj stav ublaži”, ocenio je on.

Dr Velibor Džomić ističe da je „Srpska crkva jedna, jedinstvena i saborna, a patrijarh srpski je prvi među jednakima“.

„Bez obzira na to koji je episkop izabran za patrijarha, ipak on nije iznad Svetog arhijerejskog sabora. Od prvoga uvek zavisi mnogo, ali ne zavisi sve od njega i samo od njega. U tom pogledu, očuvanje temeljnih evanđelskih istina i načela, jedinstva Crkve, crkvenog poretka i, posebno, stav o Kosovu i Metohiji, ne mogu da se menjaju“, kaže Džomić.

Mišljenje dr Čvorovića podržava Miljan Lazović, koji kaže: “Ustoličenje patrijarha u Pećkoj patrijaršiji je akt koji po sebi ima integritet i važnost i u tradicionalnom duhu održava kontinuitet sa srpskom identitetskom prošlošću koja je realnost srpskog naroda. Ambijent KiM za ustoličenje patrijarha je de fakto i de jure dokaz da su Kosovo i Metohija kolevka srpske države. Ovaj akt nema samo važnost za crkvene interese, nego se akt ustoličenja srpskog patrijarha u Pećkoj patrijaršiji reflektuje i na striktno državne interese potvrđujući proklamaciju u preambuli Ustava Republike Srbije ,,da su Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije… Član 13 Ustava Srpske pravoslavne crkve kaže da patrijarh srpski jeste mitropolit beogradsko-karlovački, ali i arhiepiskop pećki.”

U tom kontekstu u javnosti se postavlja pitanje u kojoj meri će budući patrijarh biti blizak sa vrhom vlasti u Srbiji?

Povezane vestiINTERVJU DRAŠKO ĐENOVIĆ: Crkvu treba podmladiti

Dr Velibor Džomić ovo pitanje sagledava u dinamičnijem duhovno-političkom kontekstu: „Mnogo toga se može, treba i mora činiti kada je u pitanju KiM. Ne može SPC da se svede na zaštitu nekoliko istorijski važnih manastira na Kosovu i Metohiji. Sigurno je da se prvenstveno moraju zaštititi i nesebično pomagati naši div junaci – njih oko 120.000 – koji su u najtežim uslovima ostali na Kosovu i Metohiji. Vidi se da je ključno statusno pitanje i Srbija jeste pod velikim pritiskom. Crkveno pitanje je najvažnije za očuvanje KiM. Crkvu ne čine samo hramovi i sveštenici, nego i verni narod i to mora da se shvati. Nijedan od do sada iznetih predloga u vezi sa crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji nije adekvatan. Ko još može da veruje da će Albanci izmeniti stav prema Srbiji, Srbima i SPC čak i kada bi se, ne daj Bože, priznala tzv. Republika Kosovo. Pogledajte samo šta rade sa prekrajanjem istorije i svojatanjem našeg duhovnog, nacionalnog i kulturnog nasleđa“.

Sagovornici „Ekspresa“ smatraju da je pitanje saradnje SPC i srpske države davno definisano i stavljano je na iskušenje toliko puta tako da se ono danas prenaglašava.

Dr Velibor Džomić kaže: „Simfoniju ili saglasje svetovne i duhovne vlasti je kod nas ustrojio Sveti Sava. Nije uvek kroz istoriju bilo simfonije, ali je za Crkvu i državu uvek dobro i važno da sarađuju na pitanjima od opšteg značaja i zajedničkog interesa. Najbolji model je onaj koji je dao Hristos – Bogu Božje, a caru carevo.“

Pa ipak, verski analitičar Draško Đenović ocenjuje da je bitno hoće li novi patrijarh biti poput Irineja Niškog, ili će više da liči na Amfilohija, koji nije bio sklon pravljenju kompromisa kakve je pravio Irinej. On, međutim, ne može da kaže ko bi od potencijalnih kandidata naginjao na koju stranu. Ističe takođe da uopšte nema potrebe da dolazi do otvorenog sukoba ili razmimoilaženja između SPC i države Srbije, što svakako nije dobro.

„Nije, međutim, dobro ni kada svi sviraju u iste diple. Dobro je da to budu dva tega koji neće uvek na istu stranu pretezati“, kaže Đenović za „Ekspres“.

Strane diplomate bi da „pomognu“

Svetska diplomatija izboru novog patrijarha pridaje veliki značaj, što se u crkvenim krugovima tumači kao strano mešanje u unutrašnja pitanja Crkve i države. Čak i u Nemačkoj, u Kelnu, mediji se bave izborom novog poglavara SPC. „To pitanje jeste novijeg datuma i posebno je izašlo na videlo u depešama Vikiliksa. Nedopustivo je da se u unutrašnja crkvena pitanja mešaju svetovne vlasti – domaće ili inostrane. Dobro je što su naši arhijereji, i pored razlike u mišljenjima, uvek dolazili do sabornih rešenja. Kanoni su jasni – ako nema jednomišlja, onda važi glas većine“, kaže dr Velibor Džomić.

Mongoli i Pećka patrijaršija

Istražujući istoriju SPC posle smrti Svetog Save, Miljan Lazović došao je do zanimljivih i malo poznatih saznanja.

„Posle napada Mongola 1242. razoren je manastir Žiča, sedište Arhiepiskopije SPC, posle čega je Arsenije Sremac I arhiepiskopiju 1252. preselio u Peć. Srpska arhiepiskopija je proglašena za patrijaršiju 1346. godine. Od tada je Pećka patrijaršija postala tradicionalno sedište u koje su vekovima bili ustoličavani srpski patrijarsi. Tako je i danas“, kaže Miljan Lazović.

Nije kladionica, ali…

Sagovornici „Ekspresa“ nisu bili radi da licitiraju ko od arhijereja ima najveće šanse da sedne na tron SPC. Oni kažu da sa prognozama valja biti oprezan, jer se toliko puta pokazalo da Sveti arhijerejski sabor ima mudru logiku koja se ne vidi na prvi pogled.

Ipak, između redova, raspoznali smo sadašnje pozicije i uticaje u Crkvi. Najviše šanse daje se episkopu Irineju Buloviću, zatim mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju Periću. Na trećem mestu je vladika budimljansko-nikšićki Joanikije, kojeg je mitropolit Amfilohije Radović pre smrti video kao svog zamenika. Spominje se, takođe, i mitropolit Hrizostom, koji je trenutno i episkop koji vrši dužnost patrijarha.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar