Vesti
30.09.2022. 15:05
Rade Jernić i Mihailo Paunović

Sporazum o normalizaciji

Pitanje Kosova: Stara slika, novi okvir

Kosovo, Priština
Izvor: Shutterstock

Drugi sporazum o normalizaciji odnosa mora biti potpisan 2023. godine, kojim Srbija faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali ga formalno ne priznaje. U kasnijoj fazi, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, dolazi do sporazuma o uzajamnom priznanju, kao preduslov za članstvo obe zemlje u Evropskoj uniji.

Može biti, ali ne mora da znači. Tako bismo u najkraćim crtama mogli da opišemo famozni novi okvir za dijalog Beograda i Prištine kojim se predviđa da Srbija "faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali ga formalno ne priznaje“.

Dokument koji je nedavno objavio "Albanijan post“ jeste privukao mnogo pažnje u domaćoj javnosti, ali ovaj put sa dozom opreza i skepse. Nije uzet toliko za ozbiljno. Imamo već iskustva sa sličnim dokumentima, non-pejperima, pismima... Više od dve decenije raznorazni stručnjaci iznosili su svoje planove i rešenja za naš problem. Godine su prošle, a mi smo sve dalje od potencijalnog rešenja. Sve se teže međusobno vidimo od deponije papira koju su izručili na nas.

Plan predstavljen u novom okviru za sporazum Kosova i Srbije predviđa da posle onoga iz 2013. godine, drugi sporazum o normalizaciji odnosa mora biti potpisan 2023. godine, kojim Srbija faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali ga formalno ne priznaje. U kasnijoj fazi, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, dolazi do sporazuma o uzajamnom priznanju, kao preduslov za članstvo obe zemlje u EU.

Uzaludno smo, dakle, pregovarali više od 10 godina. Ruku na srce, dosadašnji pregovori nisu bili preterano uspešni, naprotiv, a ni Briselski sporazum nikada nije ni sproveden do kraja, osim u onim delovima koji odgovaraju Albancima. Tako osim godina nismo izgubili ništa drugo. Kao da nije dovoljno…

Za početak, međutim, treba poći od toga da li "novi okvir“ za dijalog zaista postoji. Na verodostojnost dokumenta na početku razgovora za "Ekspres“ upozorava i beogradski analitičar Dragomir Anđelković.

"Dokument je za sada samo nešto što su albanski mediji preneli i to ’Albanijan post’ koji nije posebno kredibilan medij“, kaže Anđelković.

Da li dokument zaista postoji ne može da se zaključi ni na osnovu izjava briselskih zvaničnika.

"Kao opšte pravilo i principijelno ne komentarišemo navodna dokumenta koja su objavili mediji, ni u smislu autentičnosti, ni sadržaja“, rekao je portparol EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Peter Stano.

Uzdržan stav povodom ovog dokumenta imao je Kristofer Hil, američki ambasador u Srbiji:

"Čuo sam za to, ali sve što mogu da kažem jeste da mi snažno podržavamo EU u njenim naporima da reši ovaj problem koji je prisutan duže vreme. Mislim da je vreme za napredak i ohrabrujem ih da daju predloge pred obe strane, ali nije na meni da komentarišem sadržaj tih predloga.“

Sve, dakle, upućuje na to da je reč o još jednom probnom balonu, opipavanju pulsa… Sa ovim se slaže i Anđelković.

"To je svakako neka vrsta probnog balona. Kakvog, čijeg, to je sada već pitanje. Ali nesumnjivo je da se radi o probnom balonu. Međutim, to ne znači da se sutra nešto iz tog asortimana neće pojaviti u okviru neke nove ponude Evropske unije“, smatra sagovornik "Ekspresa“.

Ovaj probni balon od četiri tačke sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža "makroperspektivu“.

U prvoj tački se pre svega ističe da "do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa“.

Druga tačka pojašnjava poziciju Srbije:

"Kosovo i Srbija su dve odvojene pravne i političke realnosti koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. ’Sve strane’ su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU, što znači sve države EU, uključujući one koje ga nisu priznale).“ (…)

"Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo“, piše u dokumentu koji je objavio "Albanijan post“.

Dodaje se, takođe, da će "prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“.

Srbija, dakle, ne mora pravno da prizna Kosovo, ali ne može da se protivi njegovom pristupanju međunarodnim organizacijama. Već viđeno. Sve neodoljivo podseća na predlog koji je još 2007. godine predložio Volfgang Išinger. Prema njemu, kosovski čvor bi trebalo rešiti modelom dve Nemačke.

"To je u potpunosti Išingerov plan. On u svom planu ne govori o priznanju, već kaže da će verovatno doći do priznanja. U ovom dokumentu pominje se da će do priznanja doći u roku od 10 godina kada će doći i do prijema u Evropsku uniju“, kaže Anđelković.

Prema dokumentu, članstvo Kosova u međunarodne organizacije predviđeno je kroz četiri etape: Kosovo postaje članica Saveta Evrope, članstvo u Interpolu i Unesku, početak pregovora za pristupanje u NATO i aplikacija za članstvo u EU, članstvo u UN…

Time što se od Srbije ne traži odmah priznanje, već za 10 godina, kada bi pristupila Evropskoj uniji, šalje se još jedna poruka. Evropska unija u bliskoj budućnosti neće biti spremna za proširenje, a samim tim ni za Srbiju.

"Mislim da Evropska unija u novim geopolitičkim okolnostima ne računa ni na sebe u narednih 10 godina. Oni ne znaju šta će biti za 10 godina, a kamoli da prave neke srednjoročne planove za nas“, komentariše Anđelković.

Komentarišući dokument koji predviđa potpisivanje novog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine iduće godine, Aleksandar Vučić je naglasio da Beograd može da prihvati Kosovo kao realnost u smislu da postoje vlada i neke institucije u Prištini, ali ne i da to prihvati kao deo UN-a.

"Ako to prihvatimo, više nikada nećete moći izbaciti Prištinu iz UN-a. Ako je to mali problem, ne znam koji će biti veći. S druge strane, vidite da i Hrvati pišu o tome da, ako to ne prihvatimo, Vučić i Srbija budu izolovani. Ne mislim da će to biti lako i jednostavno, ali ne isključujem tu mogućnost“, rekao je Vučić.

Ovo nije prvi put da se Srbija poziva na "realnost“ kada je u pitanju Kosovo.

"Mislim da moramo zaboraviti narativ da je Kosovo Srbija i preći na onaj da su Kosovo i Srbija zapravo Evropa. Dakle, vi imate zajedničku budućnost. Ona se veoma brzo udaljava od problema devedesetih, a primiče se šansama koje nudi 21. vek“, rekao je pre nekoliko meseci Gabrijel Eskobar, specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan, za N1 odgovarajući na pitanje zašto bi Srbiji bilo u interesu da prizna Kosovo.

Eskobar je tom prilikom samo još jednom podsetio građane Srbije na to kakav je stav Amerike po pitanju Kosova i da se on nikakvom silom neće promeniti. Kosovo je za Ameriku, ali i Nemačku i Francusku, kao stubove Evrope, priča koja je završena još 1999. godine. Sada je samo potrebno naći model kojim će se staviti tačka.

Zbog toga i ne čudi što se u famoznom dokumentu kao posledica, ukoliko Srbija odbije predlog, navodi da sledi "ekonomska i finansijska izolacija“ i da će pet država koje ne priznaju Kosovo na kraju napustiti Srbiju i pridružiti se ostalim državama koje su priznale Kosovo.

S druge strane, ukoliko Srbija prihvati, dobiće značajnu finansijsku i ekonomsku pomoć i "biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“.

Kosovu, ukoliko ne prihvati predlog, preti potpuna izolacija Kurtijeve vlade.

Dragomir Anđelković nema sumnju u to kojoj strani će biti teže da prihvati navedene uslove iz novog okvira dijaloga, ukoliko se ispostavi da dokument zaista postoji.

"Isključivo beogradskoj. Priština ovim dobija sve. Dobija tretman kao da je faktički država, dobija otvorena vrata za ulazak u sve međunarodne institucije... Ujedno i u EU. Stvara se lažna slika da je ovo problem za Prištinu, to je za nju čist poklon.“

Ne treba, međutim, zaboraviti da je dokument objavljen u trenutku kada je Srbija, prema rečima Aleksandra Vučića, spremna da objavi imena i dokaze osam država koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova. Sagovornik "Ekspresa“ smatra da je ovo situacija koju Srbija mora da iskoristi.

"Ako predstavimo imena i dokaze država koje su povukle nezavisnost Kosova, onda to strašno jača našu poziciju. Ali ako ih ne predstavimo već budemo samo pričali o njima, onda će ispasti kako hrvatska štampa već sada piše, a to je da Srbija preti praznom puškom. Došao je trenutak da predstavimo tih osam država i mislim da je to onda pun efekat. Ukoliko to ne uradimo, onda pravimo sebi štetu... Što smo uopšte o tome pričali. Nema više šta da se čeka, sada je pravi momenat za to. Ukoliko to uradimo, mislim da jačamo svoju poziciju i smanjujemo šansu da nam drugi prete izolacijom i sankcijama jer time taj neko ima protiv sebe veliki broj država koje poštuju međunarodno pravo.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Vučić: Još jedna zemlja povukla priznanje nezavisnosti Kosova
Aleksadnar Vučić

Predsednik Srbije

20.09.2022. 20:56

Vučić: Još jedna zemlja povukla priznanje nezavisnosti Kosova

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je na jednom od sastanaka u Njujorku, gde učestvuje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, dobio još jednu notu o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova, kao i da će u narednih sedam do deset dana donositi "važne odluke za budućnost Srbije".
Close
Vremenska prognoza
clear sky
18°C
15.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve