Podaci PISA testa za 2022 - nada ili poslednji voz za promene?

"Kada smo imali probni prijemni iz srpskog jezika i književnosti, većina nije dobro uradila jer su pitanja bila predugačka i mrzelo ih je da čitaju sve to“, rekla je za "Ekspres“ učenica iz Užica, koja je u trenutku kada smo i obrađivali temu rezultata prijemnih ispita pohađala treći razred srednje škole.

Naši đaci nisu imali čak ni dovoljno volje da pročitaju pitanje, a o davanju odgovora ne moramo ni da diskutujemo. Zbog čega bi se petnaestogodišnjaci u velikoj meri razlikovali? Pa, i oni će uskoro raditi prijemni. Ponovo ćemo morati da pišemo o tome da su rezultati istih poražavajući? Dokle?

PISA program sistemski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnjaci u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Srbija je 2003. godine prvi put učestvovala u ovom programu, a do sada je to činila pet puta. U istraživanju koje je sprovedeno 2022. godine učestvovalo je 6.413 učenika iz Srbije, iz 183 škole.

Kako pokazuju najnoviji podaci PISA testa za 2022. godinu, veliki broj učenika iz Srbije je ispod nivoa funkcionalne pismenosti – iz matematike čak 43 odsto, a nešto više od trećine iz čitalačke i naučne pismenosti. Prosečno dostignuće učenika iz Srbije na skali matematičke i čitalačke pismenosti iznosi 440, dok na skali naučne pismenosti iznosi 447 bodova. Prosek učenika iz zemalja OECD je:  472 iz matematike, 476 iz čitanja i 485 poena iz nauke.

"Manji procenat učenika iz Srbije bio je najbolji (5. ili 6. nivo) iz najmanje jednog predmeta, u poređenju sa prosekom u zemljama OECD-a. Istovremeno, manji procenat učenika nego u proseku u zemljama OECD-a postigao je minimalni nivo znanja (nivo 2 ili viši) iz sva tri predmeta“, navodi se u izveštaju koji je objavljen na sajtu OECD.

U izveštaju piše i to da su "u matematici, oni sa visokim uspehom postali slabiji, dok se učinak nije znatno promenio među onima sa slabim postignućima. U poređenju sa 2012. godinom, procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se znatno promenio u matematici, čitanju i nauci“.

Sto stipendija za učenike i studente sa KiM

Srpska pravoslavna crkva

Srpska pravoslavna crkva

Vesti 13.12.2023. 19:20

Sto stipendija za učenike i studente sa KiM

Što se tiče razumevanja teksta, oko 64 odsto učenika iz Srbije dostiglo je nivo 2, ili viši, u čitanju (u zemljama OECD-a prosek je 74 odsto). Šta to znači? Učenici sa ovim nivoom znanja mogu da identifikuju glavnu ideju u tekstu umerene dužine (zbog toga smo i naveli izjavu učenice iz Užica), da pronađu informacije zasnovane na eksplicitnim kriterijumima i razmišljaju o svrsi i obliku tekstova. Najviši nivo u čitanju postiglo je svega dva odsto učenika iz Srbije, dok je u zemljama OECD prosek sedam odsto.

Kompetencije učenika iz Srbije u odnosu na one iz OECD zemalja su: niže za 36 poena iz čitalačke pismenosti, niže za 32 poena iz matematičke pismenosti i niže za 38 poena iz naučne pismenosti. U prevodu, njima je potrebno godinu, do godinu i po dana, dodatnog školovanja kako bi tu razliku nadomestili.

Međutim, rezultati Srbije za nijansu su bolji u odnosu na one iz 2018. godine. Što se tiče čitanja i nauke, Srbija je na 40. mestu, a u matematici na 42. Ukoliko se osvrnemo na rangiranje 2018. godine, to je bilo ovako: u nauci i matematici bili smo na 46. mestu, dok smo u čitanju bili na 45. mestu.

Bez proslave Nove godine u školama, evo zašto...

Preporuka ministartsva

Preporuka ministartsva

Vesti 15.12.2023. 14:35

Bez proslave Nove godine u školama, evo zašto...

Iako ovaj napredak nije značajan, neko je ipak uvideo nadu u svemu tome – Vlada Srbije, koja je prvi put otkako Srbija učestvuje u PISA programu izdala zvanično saopštenje.

"Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici. Prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici. U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018. godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja“, piše u saopštenju Vlade Srbije.

Na rang listi smo bolji u odnosu na 2018. godinu, ali nekadašnja PISA koordinatorka u Srbiji, Dragica Pavlović Babić, smatra da "mesto zemlje na rang listi nije i rang“.

"Ako pogledate međunarodni izveštaj, videćete da oni nikad ne stavljaju redne brojeve pored imena država jer pozicija na listi nije rang. Na primer, prosečna postignuća zemalja mogu da se razlikuju za jedan ili dva poena, ali ako ta razlika nije statistički značajna, to nam govori da među njima nema razlike u pogledu kvaliteta postignuća, pa takve zemlje imaju isti rang, a različite pozicije na listi. Ali, čak i da pozicija na listi jeste rang, to je opet najpogrešniji mogući način da čitate PISA rezultate“, rekla je Dragica Pavlović Babić za "Danas“.

Ono što je ohrabrujuće jeste to da korona, karantin i onlajn nastava nisu poremetili naše petnaestogodišnjake. Dakle, sudeći po rezultatima, šteta kad je o tome reč nije načinjena i ovog puta ne možemo kriviti kovid.

KOGA OKRIVITI

"U vreme kovida škole na celoj planeti radile su u drugačijim uslovima i to je bila zajednička vanredna okolnost. Države i obrazovni sistemi su se snalazili oko nastave i obrazovanja tokom kovida na različite načine, ali to je ipak zajednički eksterni faktor i zbog toga je predikcija na nivou OECD-a bila da će postignuća biti manja za oko 15 poena, što se i pokazalo, s tim da su razlike među zemljama velike i u njima možemo da uočimo neke dobre pouke ili razloge zbog čega se to desilo“, rekla je Dragica Pavlović Babić, za „Danas“.

Što se tiče rezultata Srbije, Dragica je dodala to da "kad ste u zoni niskih rezultata nije nemoguće, ali nije ni za očekivati da ćete dodatno pasti, jer kad ste već nisko, nemate gde da padnete. To je jedan razlog zašto korona nije uticala na postignuća učenika iz Srbije“.

Ne možemo okriviti koronu, a ne možemo ni petnaestogodišnjake. Ko kaže da je voleo školu i učenje, taj sigurno laže. Koga onda okriviti?

„Drugi razlog je priroda znanja, odnosno tipovi zadataka koji se rade u PISA testiranju. To je nešto što i pored svih ovih godina otkako u učestvujemo u PISA, nije ušlo u naše škole u velikoj meri. Ne mislim samo na zadatke, nego na tip znanja koji se tu traži. To su razumevanje, povezivanje, zaključivanje, analiza, kritičko mišljenje. Toga u našim školama nema i kada škola na tim znanjima nije radila ni pre, a ni za vreme pandemije kovida, nema ni razloga da bude razlike u rezultatima. Jer škola se time nije bavila, bez obzira na ove promenjene uslove“, rekla je Dragica Pavlović Babić za „Danas“.

On dodaje i to da  je "PISA koncept pismenosti i dalje daleko od naših škola. Iako u našem zakonu pišu i kompetencije i kritičko mišljenje i rešavanje problema, u školi toga ipak nema dovoljno. Kad kažem škola, mislim na planove nastave i učenja, na udžbenike, na nastavne metode, na obrazovanje nastavnika. Dakle, po svim aspektima još smo daleko od ovog koncepta škole“.

KO JE NA VRHU LISTE

Na vrhu tabele ponovo su se našli učenici iz Azije −  Singapura, Kine, Tajvana i Japana. Čisto sumnjamo da je to zato što njihovi petnaestogodišnjaci vole školu, a u slobodno vreme samo uče. Jedina opcija jeste to da su države u Aziji posvećenije samom obrazovanju.

"To što je Singapur bogat jeste jedna stvar, ali je mnogo važnije što investiraju u školstvo, jer im je obrazovanje prioritet. U Singapuru je to bitna delatnost u društvu i svi su posvećeni kvalitetu obrazovanja“, rekla je Pavlović Babić za BBC na srpskom.

"Takođe je dodala da u tim zemljama ljudi imaju svest o tome da je obrazovanje investicija u budućnost jer će jednog dana upravo ti mladi upravljati državom. Međutim, kako ona kaže: „Srbija to hronično nema.“

"O tome svedoči i koliko su potcenjeni prosvetni radnici u Srbiji. U prva tri istraživanja (2000, 2003. i 2006. godine) Finska je bila na prvom mestu. Nastavnički fakulteti u Finskoj su najprestižniji i traženiji su od arhitekture ili psihologije. To samo govori koliko je njima stalo do obrazovanja i kakva je motivacija mladih da budu nastavnici“, ističe Pavlović Babić za BBC na srpskom.

O izmenama sistema obrazovanja u Srbiji govori se decenijama. Iako Vlada Srbije vidi nadu u najnovijim rezultatima PISA testa, možda je ipak sada poslednji voz za stvarne promene. Krajnje je vreme da zaista shvatimo da ona rečenica „na mladima svet ostaje“ nije samo neka narodna poslovica, već činjenica.

"Vas u školi nisu učili da čitate, vama su to nametali, i to je problem“, rekla mi je jednom prilikom osoba koja me je zapravo naučila kako da zavolim čitanje. A u tom trenutku ja sam već uveliko bila bivša učenica srednje škole. I to je sasvim dovoljno za zaključak ovog teksta.