Poraz koji je Milošević dočekao u JUL-u

Samo dan nakon godišnjice čuvene Osme sednice, na kojoj se Slobodan Milošević figurativno i suštinski ustoličio, kalendarski i krajnje logično sledi godišnjica njegovog Poraza. Između, jedna decenija, ali i jedna izborna noć... Dan je 24. septembar, godina 2000. Celokupno rukovodstvo Socijalističke stranke Srbije okupilo se u stranačkim prostorijama na Studentskom trgu. Prate rezultate do tada (a verovatno i od tog vremena) najneizvesnijih izbora u novijoj srpskoj istoriji. Vojislav ili Slobodan? Narod ili nacija?

Dakle, svi su tu. Sam vrh partije. Viski, tompusi, Slobina slika na zidu. Samo eto, njega nema... Slobodan Milošević rezultate izbora, za koje će se pokazati da su najveća prekretnica u njegovom privatnom, političkom i državničkom životu i stažu, dočekuje na jednom drugom mestu. U centrali Jugoslovenske levice u ulici Đure Đakovića.

Ovu presedan političku tradiciju, za koju je rukovodstvo SPS odavno znalo, ali na koju nikad nije sviklo, Milošević je uveo dosta ranije. Kako za Ekspres tvrde svedoci vremena i događanja, na opšte iznenađenje svih socijalista Milošević je prvu izbornu noć u JUL-u proveo još na izborima 1996. Simbolično, kažu mnogi, to je i bio početak kraja SPS-a. Uz, naravno, sve potonje pogrešne poteze. A pogrešnih poteza je bilo toliko da, sve i da se tog 24. septembra 2000. birao direktor Kulturnog centra Barajevo, ti izbori bi bili presudni. Ljudi su hteli da pobede Miloševića.

U nizu njegovih poslednjih političkih grešaka, kažu izvori nekada vrlo bliski subjektu priče, bio je upravo ton i emocija kampanje za te predsedničke izbore. Milošević je faktički izbore proglasio borbom na život i smrt nacije. Radila je to i opozicija, ali istovremeno nudeći i kakvo-takvo svetlo na kraju tunela - zoru ispred netom oslobođene ili "oslobođenje" redakcije "Politike" 6. oktobra.

Dok je Srbija bila zahvaćena protestima i štrajkovima u noći između 4. i 5. oktobra, objavljeno je jedno konfuzno Tanjugovo saopštenje u kome se kaže da je Ustavni sud "jednoglasno" poništio delove izbornog procesa koji se odnose na glasanje, brojanje i utvrđivanje izbornog rezultata.

Pobednik na izborima Vojislav Koštunica izjavljuje: "Slobodan Milošević danas je slabiji nego što je ikada bio, što se vidi iz činjenice da mora da pribegava raznim trikovima da bi dobio u vremenu".

Zoran Đinđić saopštava: "DOS ne može tek tako da pristane na ovu novu prevaru. Ovo je vrhunac cinizma. Milošević je prvo hteo da objavi da je on pobedio, pa kad je video da tako ne ide, objavio je da vodi u prvom krugu, pa je objavio da vodi Koštunica, ali da ima drugog kruga. Posle toga je hteo da uvede vanredno stanje, pa kad je video da ni to ne može, onda je preko Ustavnog suda poništio izbore!" Već sutradan desilo se ono što je i pripremano: svim magistralnim pravcima ka Beogradu kretale su se kolone demonstranata.

Slobodan je zvanično poražen, a stranku je odlučio da povuče sa sobom. Uprkos savetima najbližih saradnika da se formalno povuče sa čela partije i da im ostavi nekakvu zaleđinu, Milošević je na Glavnom odboru oktobra 2000. poručio da ne odustaje od funkcije šefa stranke. Moja ili božija, reklo bi se...

U noći tokom održavanja Osme sednice, Mirjana Marković, kako opisuje u svojoj knjizi "Bilo je to ovako", napeta pravi sezonsko spremanje ormara. U noći 7. oktobra 2000. sedi sama u salonu vile "Mir" i sluša pesmu grupe Zana - "Otišli su drugovi..."