Potpuni oporavak pre 2022. godine samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj

Samo Srbija, Litvanija i Turska će pre 2022. godine uspeti da vrate ekonomsku aktivnost na predpandemijski nivo iz 2019, dok će oporavak ostalih ekonomija centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) biti spor, ocenjuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u novim projekcijama.

Privredni oporavak tog regiona će, ističe WIIW, zavisiti od uspeha u suzbijanju epidemije korona virusa bez pribegavanja dužem zatvaranju, kao i od nastavka državnih mera podrške.

U analizi se konstatuje da je većina zemalja CESEE izdržala prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali da mnoge ekonomije u regionu i dalje teško trpe, posebno one koje se oslanjaju na turizam, poput Hrvatske i Crne Gore, i one koje su visoko zavisne od spoljne trgovine, kao što su manje zemlje Višegradske grupe i Slovenija.

Istorijski obimne državne intervencije širom regiona pomogle su da se delimično neutrališu najgore ekonomske i socijalne posledice pandemije, napominje WIIW

Ubrzani drugi talas pandemije, dodaje se dalje, rezultirao je ponovnim uvođenjem strogih mera ograničenja, koje bi mogle da se pooštre u narednim mesecima, što ponovni pad ekonomske aktivnosti čini gotovo izvesnim.

Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni, upozorava WIIW, koji prognozira da će region CESEE ove godine zabeležiti privredni pad 4,5 procenata.

Povezane vesti - DAN POSLE KRIZE: Mere za spas srpske ekonomije

U osnovnom scenariju ovog instituta, u kojem se pretpostavlja da će efikasna vakcina za Kovid-19 zauzdati pandemiju bez potrebe za dugotrajnim zaključavanjem, predviđa se da će ekonomije CESEE rasti u proseku za 3,1 posto 2021. godine i za 3,3 procenta 2022.

"Čak i u ovom benignom scenariju, nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. godine u zemljama CESEE neće biti dostignut pre 2022. godine, osim u Litvaniji, Srbiji i Turskoj, dok će Belorusija zabeležiti još jednu godinu recesije usped pada zbog aktuelne političke krize", piše u izveštaju o ekonomskim projekcijama WIIW-a.

Bečki institut smatra da postoje negatini rizici po ove prognoze, kako u kratkom, tako i u srednjoročnom periodu.

Pored potencijalnog pooštravanja mera ograničenja u zimskim mesecima, pandemija će, kako se navodi, ostaviti trajne posledice u vidu depresivne tražnje za mnogim uslugama, kao što su usluge vazduhoplovstva, ugostiteljstva i rekreacije.

"Značajna dalja državna podrška će verovatno biti potrebna u celom regionu. To trebalo da bude uglavnom izvodljivo u zemljama CIE članicama EU, ali bi moglo da bude problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u, ili koje su u velikoj meri zavisne od spoljne pomoći", zaključuje Bečki institut.