Predizborno prebrojavanje

Ko su pobednici, a ko gubitnici nedavno održanog referenduma? Uspeh ili krah? Domaća javnost danima ne prestaje da razglaba o ovim i sličnim pitanjima... Čini se da se ne držimo teme, pogrešan nam je fokus. Deliti uloge pobednika i gubitnika između Aleksandra Vučića i opozicije podjednako je pogrešno kao i sama atmosfera koja je stvorena pred samo glasanje na referendumu.

Deo političke scene Srbije politizovao je izjašnjavanje na referendumu i promenu najvišeg pravnog akta predstavio kao izjašnjavanje "za", odnosno "protiv" Aleksandra Vučića. Pogrešno. Jedino ispravno stanovište je da su građani Srbije, tako je makar trebalo da bude, odlučivali o tome da li su za ili protiv promene Ustava u oblasti pravosuđa. I glasali su, većinski za. Podršku izmenama dalo je 59,73 odsto, dok je protiv bilo 39,24 odsto glasača.

Međutim, ukoliko pristanemo da nedavno održani referendum posmatramo kroz prizmu odmeravanja snaga pozicije i opozicije, odnosno kao finale pred finala, kakvu su poruku glasači poslali političarima? Prvo što bode oči jeste mala izlaznost. Od 6.510.323 ljudi koji su imali pravo glasa na referendum je izašlo tek nešto više od 30 odsto, odnosno 1.960.010 glasača.

Druga važna poruka bi mogla da se izvlači iz činjenice da su u Beogradu, Nišu i Novom Sadu građani većinski glasali protiv ustavnih promena. Konkretno, protiv izmene Ustava bilo je 54,8 odsto Beograđana, dok je podršku promenama dalo 44,36 odsto. I u Nišu je većina izašlih građana na referendumu rekla „ne“ ustavnim promenama – nešto više od 53 odsto glasača, dok je "za" zaokružilo 45,98 odsto Nišlija. U Novom Sadu je takođe bilo više onih koji su zaokružili „ne“ – oko 53 odsto, dok je za promene glasalo 46 odsto. Gledano kroz brojeve, 56.774 Novosađana zaokružilo je opciju "ne", dok je 48.715 njih zaokružilo opciju "da".

U Nišu je od 60.161 građanina, koliko je izašlo na referendum, "da" zaokružilo 27.663 glasača, dok je protiv promene Ustava Republike Srbije glasalo ukupno 32.055 ljudi. U glavnom gradu Srbije o ustavnim promenama izjasnilo se oko 433.000 građana od kojih je oko 238.000 bilo protiv, dok je za promene bilo oko 194.000 birača.

Ukoliko krenemo od male izlaznosti, postavlja se pitanje da li ona oslikava nezainteresovanost građana za temu, odnosno pitanje koje bilo postavljeno na referendumu, ili predstavlja interesovanje građana Srbije prema politici.  

"Promena se plaše i u opoziciji i u vlasti"

Dr Vladan Petrov

Dr Vladan Petrov

Vesti 16.01.2022. 13:05

"Promena se plaše i u opoziciji i u vlasti"

Zoran Stojiljković, profesor političkih nauka, na početku razgovora za "Ekspres" izlaznost karakteriše kao „relativno malu“, ukoliko uzmemo u obzir pandemijsku situaciju i relativno malu atraktivnost pitanja na referendumu, sa stanovišta većine biračkog tela.

"Imajući u vidu karakteristike i kvalitet političke kulture i kompetentnosti biračkog tela, nije ovo nešto što je njima najjasnije. To je prosto tačno. Druga stvar, rasprave je istina bilo, ali one su bile ograničene na uzak krug političke publike i onoga što je dostupno široj javnosti. Prema tome da je izlaznost bila ispod 30 odsto, odnosno da se zadržala na 15, 20 odsto, onda bismo mogli da govorimo o tome da je reč o jasnom porazu onih koji su vodili promene", kaže Stojiljković u razgovoru za naš list.

Sagovornik "Ekspresa" skreće pažnju na to da su motivi građana za glasanje "za" i "protiv" bili različiti.

"Videli ste i sami. Postoji određeni broj ljudi koji je nesporno opoziciono orijentisan, ali su podržali ’za’ jer je ovo kakva-takva promena nabolje, pogotovo na predstojeće stanje. S druge strane, bilo je onih koji su bili protiv onoga što predstavlja okvir tih promena iz različitih razloga. Dakle, i u ’za’ i ’protiv’ ima različitih motiva. Kao što je i jedan broj ljudi prosto u takvom sukobu motiva odlučio da ostane kod kuće."

 

 Baš zbog tih koji su ostali kod kuće, a koji čine veliku većinu građana koji imaju pravo glasa, teško je baviti se predviđanjima i izvoditi zaključke kako bi mogao da izgleda odnos snaga na predstojećim redovnim predsedničkim i beogradskim, kao i vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu ove godine.

Pretpostavka je da će oni privući veći broj glasača u odnosu na referendumsko pitanje i da će procenat izašlih građana biti veći bar za 20 odsto. Isto tako činjenica je da će građani Srbije do aprila tek kalkulisati i meriti različite kriterijume, kao i da nam prava politička kampanja tek predstoji.

Međutim, za Zorana Stojiljkovića ovo kako se glasalo i gde se glasalo većinski "za" i "protiv" indikativno je za potencijalnu snagu jednih i drugih, odnosno vlasti i opozicije. On smatra da je to što su Beograd i veći gradovi većinski glasali "protiv" značajno zbog toga što je deo opozicije pozvao na izlaženje i glasanje protiv.

"To jeste neka vrsta indikacije pred naredne izbore i može da bude značajna. Za očekivati je da Aleksandar Vučić pobedi na predsedničkim izborima, ali i da će raspored snaga u parlamentu biti daleko izjednačeniji nego što je sada. Da li će to biti trećina ili više opozicionih poslanika, to zavisi od više stvari. Takođe, postoje realni izgledi da vlast izgubi Beograd", smatra Stojiljković.

 

Referendum je definitivno, na manje od tri meseca pred izbore, poslužio političkim partijama kao opipavanje pulsa birača. Predizborna trka tek predstoji, a građani će tek meriti i seći. Ono što je sigurno jeste da bi stranke postigle željene rezultate biće im neophodno jedinstvo kako unutar partija tako i unutar koalicija.