Vesti
30.11.2021. 15:43
Vesti
05.12.2021. 22:45
Marko R. Petrović
Referendum 16. januara
Ustav na remontu
Izjašnjavanje građana o promeni Ustava raspisano je za 16. januar 2022. godine, a na glasačima je da kažu da li su za promene ili protiv promena u oblasti izbora sudija i tužilaca. I ne, preambula i Kosovo u njoj neće biti tema.
Posle 15 godina referendum je ponovo među Srbima. Poslednji put građani su se na referendumu izjašnjavali oktobra 2006. godine. Krajnje neuobičajeno, izjašnjavanje o potvrđivanju novog Ustava Srbije trajalo je dva dana – 28. i 29. oktobra.
Razlog tome bila je neophodnost da, prema tada važećem Zakonu o referendumu, za uspešnost narodnog izjašnjavanja na referendum izađe više od polovine upisanih birača. Građani Srbije tada očigledno nisu bili baš previše motivisani da izlaze na referendum pa je glasanje produženo, a glasači su i dodatno "motivisani“ slanjem SMS poruka i kampanjom u medijima da izađu i glasaju.
Ovog puta, međutim, cenzusa neće biti jer tako propisuje novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je usvojen 25. novembra. A prvi referendum koji će po njegovim odredbama biti održan raspisan je za 16. januar i tiče se, logično, promene Ustava.
"Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“, glasiće jednostavno pitanje na referendumskom listiću. Građani će, naravno, da zaokruže jednu od dve ponuđene opcije – "da“ ili "ne“.
Osnovno pitanje je, naime, znaju li građani o čemu će se izjašnjavati. Mada se, kada je reč o promeni Ustava, najpre prvo "posumnja“ na izmene u preambuli u kojoj piše da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije“, ovog puta nije reč o tome.
Ustav se, naime, menja u delu koji se tiče pravosuđa, odnosno načina izbora sudija i tužilaca. To je, inače, obaveza koju je Srbija, u skladu sa težnjom za punopravnim članstvom u Evropskoj uniji, trebalo da ispuni još do kraja 2017. godine, ali nije.
Ministarka pravde Maja Popović izjavila je u Skupštini Srbije da će, nakon ustavnih promena, sudije i predsednike sudova ubuduće birati isključivo Visoki savet sudstva, te da je cilj promene Ustava povećanje pravne sigurnosti građana "jer im samo nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo garantuju zaštitu prava u sudskim postupcima“.
Vesti
24.11.2021. 15:34
"Predlogom Zakona o referendumu građanima otet suverenitet"
Vesti
09.11.2021. 15:06
Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu
Aktom o promeni Ustava, naime, predviđeno je da sudije i predsednike sudova bira isključivo Visoki savet sudstva čiji sastav i način izbora se menja.
Visoki savet sudstva i dalje će imati 11 članova. Šest članova biraće sudije iz redova sudija. Četiri člana biće iz reda istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština, a na predlog nadležnog odbora, posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika. Jedanaesti član je predsednik Vrhovnog suda po položaju.
Predviđena je i promena sastava i načina izbora članova Državnog veća tužilaca, koje će se ubuduće zvati Visoki savet tužilaštva.
"Ovaj organ će biti nadležan za izbor glavnih javnih tužilaca, kako će se ubuduće zvati sadašnji javni tužioci, i javnih tužilaca, kako će se ubuduće zvati sadašnji zamenici javnih tužilaca. Predviđeno je da Visoki savet tužilaštva ubuduće ima 11 članova, i to: pet članova koje biraju glavni javni tužioci, četiri člana koje bira Narodna skupština, dok će vrhovni javni tužilac, kako će se zvati dosadašnji republički javni tužilac, kao i ministar nadležan za pravosuđe biti članovi VST-a po položaju“, navela je ministarka Popović.
Ministarka je objasnila i kako će se birati kadrovi kad nema dvotrećinske većine ili tropetinske većine i rekla da komisiju za izbor čine predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni tužilac i Zaštitnik građana.
Komentari
