Vesti
09.05.2022. 09:15
Marko R. Petrović

Milan Krstić

"Stvaranje unitarne Bosne je nemoguće i nerealno"

Milan Krstić
Izvor: marko stevanović

Turbulentna vremena, periodi velikih kriza, nemira i ratova uvek su predstavljale situacije u kojima su pojedinci pokušavali da nešto ušićare zaklanjajući se iza tuđe nesreće, istovremeno pokušavajući i sebe da predstave kao nekakvu žrtvu nečijih interesa i nepostojećih podlih planova. Na to, naime, liče i poslednji nastupi Bakira Izetbegovića, predsednika Stranke demokratske akcije, koji koristi rat u Ukrajini da bi skrenuo pažnju na Bosnu i Hercegovinu, pokušavajući da predstavi tamošnje Bošnjake kao potencijalne žrtve nekakvih velikosrpskih interesa.

A sve to, zapravo, u kontekstu težnji da se izbornom reformom u BiH, praktično, poništi Dejton i stvori unitarna država BiH. Sličnog je razmišljanja i docent dr Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji u razgovoru za "Ekspres" ocenjuje da, zapravo, iza Izetbegovićevih reči stoji ideja da se Srbi i Republika Srpska predstave kao simpatizeri Vladimira Putina i balkanska ispostava Rusije.

"A u širem smislu to treba da doprinese mobilizaciji podrške Zapada za to da se izvrši apsolutni pritisak samo na srpsku stranu u Bosni i Hercegovini. Da bi se ona predstavila kao problematična time što bi se izjednačila sa Putinom i time što bi se sve srpske legitimne težnje u okviru Bosne i Hercegovine, koje su bazirane na legalnosti i legitimnosti Dejtonskog mirovnog sporazuma, predstavile kao agresivne. To nije izuzetak i to se ne dešava samo u Bosni i Hercegovini. Slično se pokušava i u Crnoj Gori.

Tamo određeni krugovi koji su tradicionalno skeptični, ne samo prema Srbiji nego i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, pokušavaju da sve što ima veze identitetski sa Srbima ili SPC predstave kao produženu ruku Rusije. Na taj način žele da dobiju neku vrstu legitimiteta za one pokušaje, koje prošli put nisu uspeli, da se SPC faktički satera u ćošak ili da se dobije podrška za neku vrstu reanimacije režima Mila Đukanovića koji je izgubio izbore 30. avgusta 2020. godine. Ali sada deluje da već kroz podršku ovoj manjinskoj vladi pokušava nekako da oživi, obećavajući stabilnost i čvrstu zapadnu orijentaciju protiv navodno putinofilnih Srba. Dakle, ideja i u jednom i u drugom slučaju jeste izjednačiti srpske interese sa ruskim i na taj način dobiti podršku Zapada", kaže Milan Krstić za "Ekspres".

Koliko to stavlja Beograd u prilično tešku poziciju da mora da se brani, da nije ruska ispostava, već da ima svoje legitimne interese?

"Ovo jeste jedan od izazova za Beograd i jedna od činjenica koju treba uzimati u obzir prilikom odluke kako se postavljati u perspektivi i u vezi sa odnosom prema Rusiji. Naravno, uvek je prisutno i kosovsko pitanje gde i u Prištini jedva čekaju da prikažu Srbe kao putinovce. Imali smo te izjave o Vučiću kao srpskom Putinu i, kada uzmemo sve to u obzir, u srpskom nacionalnom interesu je da se pokaže da Srbija i srpski narod nisu pod kontrolom Putina i da nisu ispostava ruskog uticaja ovde, i da se to demonstrira u narednom periodu. To je jedan od ključnih razloga zašto bi Srbija trebalo da se uskladi sa nekim elementima evropskih sankcija Rusiji. Naravno, ima i kontraargumenata šta bi izgubila s tim u vezi. Ali često se zapravo gubi iz vida ovaj element kada se govori o sankcijama. Uglavnom se govori o tome da bi to ubrzalo put ka Evropskoj uniji, govori se o tome šta bi bila šteta u pogledu gasa i u pogledu podrške Rusije u Savetu bezbednosti za Kosovo. Ali se često previđa ovaj element da bi se relaksirao pritisak na srpske interese u regionu time što bi se makar simbolično kroz uvođenje određenih sankcija poslala poruka da nismo produžena ruka Putina."

Utisak je da u konkretnom slučaju Izetbegović igra na tu kartu pritiska i na Beograd kako bi on ostvario neke interese u samoj Bosni, pre svega u pogledu ustavnih, odnosno izbornih reformi kako bi se išlo na daljnju unitarizaciju Bosne.

"Tako je, njegov cilj je unitarizacija Bosne i reforme koje bi dovele do faktički rušenja dejtonskog poretka. S druge strane, i zvaničnom dokumentom Strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije iz 2019. godine definisan je opstanak Republike Srpske kao jedan od nacionalnih interesa Republike Srbije, koja je ne samo država svih njenih građana, nego i država srpskog naroda. U tom kontekstu i kao garant Dejtonskog mirovnog sporazuma ima i prirodno interesovanje za odbranu dejtonskog poretka i zaštitu Republike Srpske, naravno uz uvažavanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine kao celine."

Beograd stalno ističe da on podržava teritorijalno celovitu Bosnu, ali i da podržava Dejtonski sporazum i da ne traži ništa više od toga.

"Tačno tako. Beograd uvek ističe i jedno i drugo. S tim što sistem u kome trenutno Bosna funkcioniše nije potpuno jednak izvornom Dejtonskom sistemu. U međuvremenu se, pre petnaestak godina Republika Srpska usaglasila da se mnoge nadležnosti prenesu na nivo Bosne i Hercegovine, a koje su po Dejtonu pripadale Republici Srpskoj, odnosno entitetima. Ali i dalje entiteti imaju visok stepen samostalnosti i zaista mislim da bi bilo kakvo drugo rešenje bilo potpuno neodrživo. Ključni problem u Bosni i Hercegovini trenutno jeste kako rešiti pitanje izbora u okviru federacije, dakle kako izbeći majorizaciju Hrvata koja trenutno postoji, jer Željko Komšić nije očigledno izbor većine Hrvata, nego su ga izglasali Bošnjaci. I drugi problem je kako implementirati presudu Sejdić–Finci, tako da ne mogu samo Srbi, Hrvati i Bošnjaci da budu članovi Predsedništva, nego da to mogu da budu i građani drugih nacionalnosti koji su državljani Bosne i Hercegovine. Već dugo ne uspeva da se napravi korak napred u tom pravcu. U Butmiru je 2009. godine bilo reči da smo nadomak toga, ali se ništa kasnije nije uradilo. Proces u Neumu takođe nije doveo do uspešnog rezultata. Amerikanci su probali prošle jeseni da izvuku diplomatsku inicijativu, izašli su sa ’non-pejperom’, dakle, neformalnim planom. Metju Palmer je tada kao specijalni izaslanik Stejt departmenta za reformu izbornog zakona u Bosni pokušavao da zajedno sa Eskobarom pritisne sve i da dođe do nekog rezultata, ali se nije uspelo u tome. Dakle, ta kvadratura kruga i dalje nije zaokružena i objašnjiva u Bosni."

Protiv unitarizacije je i Zagreb.

"Tako je. I deluje da je Zoran Milanović trenutno najveći saveznik Milorada Dodika u borbi protiv unitarizacije Bosne i Hercegovine." 

Koliko god to čudno zvučalo.

"Koliko god to čudno zvučalo, ali Srbi i Hrvati unutar Bosne i Hercegovine nekako su prirodni saveznici u ovom kontekstu. I to je normalno zato što se odupiru težnjama za unitarizaciju. A te težnje za unitarizaciju dolaze iz redova bošnjačkog naroda koji je po poslednjem popisu prešao 50 odsto stanovništva. Dakle, to su težnje koje bi njima išle u korist, ali koja druga dva konstitutivna naroda ne bi prihvatila. Tako da mislim da je bilo kakva dalja unitarizacija Bosne i Hercegovine zaista van opticaja. Moguće su ograničene reforme izbornog zakona po modelu onoga što je postignuto u Mostaru pre dve godine. Ali ništa drugo nije izvodljivo jer ne bi prihvatili ni Srbi ni Hrvati."

Koliko mislite da ove Izetbegovićeve ideje imaju ili mogu da dobiju podršku spolja, pre svega sa Zapada?

"Postoje određeni krugovi spolja koji su tradicionalno probošnjački nastrojeni i oni zagovaraju u javnom diskursu naročito u Americi ovakva rešenja. Oni se tu pozivaju na demokratske principe, potrebu za građanskom državom. Dakle, ne predstavljaju to samo kao bošnjački interes, nego kao da je to interes demokratije ukupne i da je to nešto što sledi iz liberalnih i demokratskih principa. Oni pokušavaju da pridobiju pažnju ključnih političkih aktera naročito u Americi, već duže vreme zapravo. Ali mislim da su svi akteri koji donose odluke svesni da bi ovakvo rešenje bilo neodrživo.

I zato mislim da kada Izetbegović ovo pominje on polazi sa maksimalističkom ambicijom, ali da je i on svestan da je takav ishod prilično nemoguć, i da bi bio zadovoljan kada bi dobio makar nešto malo više u tom pravcu. Bar neko ovlašćenje više, makar neku reformu u pravcu centralizacije u određenoj oblasti. Jer stvaranje unitarne države je zaista, mislim, potpuno nemoguće i nerealno.“

Kada smo govorili o potrebi da Beograd jasno pokaže da nije ispostava Putina na ovom terenu, šta mislite da bi bio dovoljan dokaz, ako sve što je do sada urađeno nije dovoljno? Šta bi bilo dovoljno da pokaže da Srbi nisu "mali Rusi“?

"Mislim da je već vrlo jasno da Srbi nisu ’mali Rusi’, ali da će Zapad sada očekivati više. Podigli su se ulozi. I kada se podignu ulozi onda se traži dodatno dokazivanje. U periodu pred izbore dovoljno je bilo da se podrži rezolucija u Ujedinjenim nacijama. U narednom periodu mislim da će rasti pritisci na vladu u Beogradu da uvede još neke mere, sankcije prema Rusiji, odnosno prema pojedincima i entitetima iz Ruske Federacije. Dakle, ne nužno sve, ali makar simbolično usklađivanje sa sankcijama, kao što se, recimo, kada je dolazila Analena Berbok, Srbija prvi put usaglasila sa merama protiv Viktora Janukoviča, koje su još 2014. godine uvedene.

Dakle, u pitanju su takvi i slični potezi kakvi će se očekivati. Biće onih koji će pričati da je Srbija ruska ispostava sve dok ne uvede sve sankcije, a bilo bi sigurno i onih koji bi pričali, kada bi Srbija odmah uvela sve sankcije, da je to taktička varka. Jednostavno, igrali bi i dalje ili bi pokušavali da igraju na tu kartu, ali bi te njihove tvrdnje gubile sve više legitimitet. Verujem da bi i sa nekim tako postepenim pristupom sa usvajanjem nekih ograničenih mera veći deo od njih na Zapadu bio spreman da to prihvati to kao signal. Druga stvar jeste, a koja je nevezana za Rusiju, a koju oni očekuju od Beograda, konstruktivnost u pogledu toga da ne ohrabruje Dodika da sarađuje sa Putinom u većoj meri i da podstiče Dodika da bude konstruktivan oko izborne reforme u Bosni i Hercegovini sa jedne strane. A sa druge strane je da se nastavi dijalog sa Prištinom.“

Postoji li opasnost da Dodik postane kolateralna žrtva cele ove priče?

"Mislim da je evidentno, iako naravno Beograd održava i dalje dobre veze sa Dodikom, da ipak u poslednje vreme postoji jedna vrsta balansiranja iz Beograda prema Banjaluci, tako da se jednako stavlja akcenat na saradnji sa Draškom Stanivukovićem, gradonačelnikom Banjaluke iz PDP-a, da se na neki način sugeriše bliskost i sa opozicijom Miloradu Dodiku u Republici Srpskoj.

Dodik je, inače, uvek održavao dobre veze sa Beogradom, nevezano da li je u Beogradu na vlasti Koštunica, Tadić ili Vučić. Iako ne postoji bitnija razlika oko nacionalnih pitanja između opozicije i Dodika u Republici Srpskoj, oko ključnih načela su usaglašeni, ipak deluje da je retorika Stanivukovića i opozicija oko određenih pitanja dosta blaža i da bi to više odgovaralo i Srbiji u ovom trenutku. Meni deluje da bi, ne direktno i ne formalno, ali nekako neformalno Beograd priželjkivao, možda neformalno malo i pomogao tranziciju vlasti u Republici Srpskoj.“

Bosnu čekaju izbori na jesen. Šta oni mogu doneti?

"Još uvek je rano prognozirati, naravno. Kao što vidimo, i u Srbiji su izbori počeli u jednom kontekstu, a onda su sa početkom rata u Ukrajini otišli u potpuno drugom pravcu, pa je čak i vladajuća partija SNS potpuno promenila svoje slogane i na kraju izašla sa kampanjom – ’Mir, stabilnost, Vučić’, koja je prilagođena datom kontekstu. Isto tako i u Bosni, vrlo je rano govoriti šta nas očekuje.

Ali definitivno najvažnija stvar za samu Republiku Srpsku će biti nadmetanje između Dodika i udružene opozicije naspram njega, imajući u vidu da je poslednji put izgubio Banjaluku. To jeste bio ozbiljan gubitak za SNSD i sada je više nego ikad moguće da dođe do nekakve tranzicije vlasti u Republici Srpskoj. Kada kažem više nego ikad, mislim više nego ikad u poslednjih 15 godina. Bilo je situacija u kojima SNSD nije uspevao da pobedi na svim nivoima. Sada je najvažnije kako će sve proći na izborima i ko će imati većinu u Skupštini Republike Srpske.“

Crna Gora je dobila novu vladu. Šta će nam ona doneti?

"Vrlo zanimljiva vlada. Mislim da ona nema načelni legitimitet, zato što zaista ne verujem da je bilo ko od građana koji su glasali 2020. godine, za bilo koju od tri liste koje su bile otvoreno opozicione (Za budućnost Crne Gore, Mir je naša nacija i Crno na bijelo), glasao za to da ministri u vladi budu Ranko Krivokapić i Raško Konjević koji su na neki način sinonimi vlasti DPS–SDP, dakle sinonimi koaliranja sa Demokratskom partijom socijalista sve do 2016. godine. Takođe sumnjam da je bilo ko od njih glasao za to da DPS podržava manjinsku vladu i da određeni kadrovi bliski DPS-u dobijaju neke važne funkcije.

S druge strane, u teoriji to ne bi morala da bude loša opcija za stabilnost države, da imate jednu centrističku građansku partiju kao što je URA, pa jednu nacionalnu, možda i nacionalističku u poslednje vreme crnogorsku partiju, to je SDP, iako su oni formalno socijaldemokrate, i sa druge strane SNP koji se isto predstavlja kao građanska partija, a zapravo je isto jasnije definisana srpska partija. I onda bi takva kombinacija zapravo možda mogla da bude dobra za stabilnost Crne Gore u teoriji.“

Nestabilna vlada za stabilniju državu.

"Da, možda bi mogla da bude u teoriji, ali je problem u tome što sve te stranke imaju malo poslanika, pa je vrlo upitno koliko imaju legitimiteta u svojim grupama. I one nisu birane na prošlim izborima da prave ovakve koalicije. Kada bi se napravili novi izbori i takve partije dobile legitimitet i napravile takvu koaliciju, to bi moglo da bude dobro za budućnost Crne Gore.

Naravno, mislim da bi bilo jako dobro da ta koalicija bude bez DPS-a. Ali u ovom kontekstu u teoriji takva vrsta spajanja različitih opcija koja bi mogla doprineti stabilnosti ne bi morala da bude loša, ali u praksi je, kažem, to dosta bez legitimiteta. Tako da mislim da bi mnogo bolje rešenje bilo da se išlo na nove izbore.“

Kakve odnose predviđate između buduće vlasti u Beogradu i nove vlasti u Podgorici?

"Mislim da će biti bolji nego što su bili odnosi sa prošlom crnogorskom vladom. Beograd je imao prilično oštar stav prema Zdravku Krivokapiću, koji je protekao od prvobitnog razilaženja Zdravka Krivokapića sa vođama Nove srpske demokratije i Demokratske narodne partije, odnosno sa Mandićem i Kneževićem, koji su bliski Beogradu. Od tada je postojala skepsa u odnosima prema Krivokapiću.

Mislim, nije Beograd odgovoran za rušenje vlasti, naravno, nego Dritan Abazović, ali mislim da je Beograd doprineo tome da teren bude sve vreme klizav za ovu vladu. S druge strane, deluje mi na osnovu nekih činjenica, poput dolaska u Beograd u Patrijaršiju, da je moguće da Dritan Abazović sada pruži ruku ka Beogradu kroz podršku ’Otvorenom Balkanu’, što je ključna inicijativa koju u regionalnom kontekstu zagovara Andrićev venac, i uopšteno srpskom narodu kroz potpisivanje temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. I ako bi on poslao takve dve poruke verujem da bi se odnosi dosta stabilizovali.

Ostaće tu neka nerešena pitanja, i dalje imamo problem sa ambasadorom, imamo problem oko nedefinisanih državnih granica, naravno imamo i problem iz našeg ugla što Crna Gora priznaje Kosovo itd. Ali sve to bilo bi u drugom planu ako bi Crna Gora napravila ova dva koraka. Verujem da bi onda odnosi sa Beogradom bili dosta bliži.“

Mislite li da je to moguće ukoliko ta vlada ima manjinsku podršku DPS-a?

"Mislim da jeste moguće. Vlada odlučuje o potpisivanju temeljnog ugovora, a rečeno je da će se odlučivati kvalifikovanom većinom. Nije precizirano šta znači kvalifikovana većina, ali suštinski ukoliko se dogovore oko toga URA, SNP i manjine, to može i bez DPS-a koji bi verovatno u vladi bio protiv. A što se tiče legitimizacije toga u širem kontekstu, DPS verovatno ne bi podržao, ali sumnjam da bi zbog toga oborio vladu u ovom trenutku. A sa druge strane to bi sigurno naišlo na podršku i Demokratskog fronta i Demokrata koje nemaju ništa protiv potpisivanja i otvoreno podržavaju potpisivanje temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Hoće li biti novog rata u BiH? Pitali smo običan svet
Sarajevo

Strah od sutrašnjice

29.03.2022. 07:10

Hoće li biti novog rata u BiH? Pitali smo običan svet

Bosna i Hercegovina je nesrećna zemlja, bez jasnog cilja kojem teži, bez dovoljno razuma da definiše svoj politički i civilizacijski oblik danas, i 27 godina posle građanskog rata živi u strahu od novog rata.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
26°C
16.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve