Vesti
16.12.2019. 12:57
Natalija Ginić

RADIKALNO DRUGAČIJE: Peter Handke i rušenje stereotipa o Srbima

1.jpg

Kritičkim jezikom, lišenim atributa i kitnjastih ulepšavanja, Peter Handke je zadužio svetsku književnost. Austrijski pisac i jedan od najčitanijih književnika nemačkog govornog područja dobio je Nobelovu nagradu za književnost, priznanje koje su pokušali da mu ospore zbog podrške Jugoslaviji i Slobodanu Miloševiću, dok se on branio da je podržao jedinstvo države, a ne jednog državnika.
Sav Handkeov književni opus pao je u senku putopisnog eseja iz 1996. pod nazivom "Jedno zimsko putovanje prema Dunavu, Savi, Moravi i Drini - ili pravda za Srbiju", i još četiri knjige sličnog tonaliteta. Kao nijedan pisac dosad, Handke je zbog Srbije i Miloševića osporavan u međunarodnoj javnosti.

Podelio je svet na one koji misle da se jedna književna veličina ne meri političkim stavovima i na one koji veruju da su oni neumitni deo svega što pisac jeste i što je stvorio. Pa da li onda "Handkea čoveka" treba odvojiti od "Handkea pisca"? Da li su u pravu oni koji kažu da je Nobelova nagrada i sama dodela tog priznanja politički čin? I ako jeste tako, da li je time što je dobio nagradu, Handke konačno izvojevao "pravdu za Srbiju", ili barem onaj njen deo koji uvažava sve žrtve krvavog rata? Bez ikakve namere da se negira i sopstvena krivica i odgovornost.

 EPA-EFE/Jonas Ekstromer / POOL SWEDEN OUT EPA-EFE/Jonas Ekstromer / POOL SWEDEN OUT

Pisac Mateja Bećković ističe za "Ekspres" da se u slučaju Handkea "Istok premestio na Zapad".

"Ono što je nekada jedino bilo moguće na Istoku, u Sovjetskom Savezu, sad se pojavljuje u takozvanom slobodnom svetu. Kada su kamenovali Solženjicina, Pasternaka, onda se ceo svet čudio. Sada se nadam kada kamenuju Handkea, čudiće se na Istoku. Šta im je? A Pasternak, kada je bio nagnan da se odrekne Nobelove nagrade, napisao je stihove: Šta učini ti, podlače, ti, ubico, kog se boje? Ja naterah svet da plače nad lepotom zemlje moje. Verovatno je i Peter Handke nekog naterao da plače nad lepotom naše zemlje", podvlači Bećković.

Neki novi talas

Sam Handke je govoreći o promenama u Švedskoj kraljevskoj akademiji, odnosno navodima da dodela nagrade predstavlja prekretnicu u Akademiji, rekao da ne zna da li se nešto promenilo, ali da oseća novu energiju. Istakao je da je to priznanje došlo u pravo vreme i pokušao da objasni šta je zapravo sve vreme bila njegova ideja.

"Voleo bih da sretnem jednu majku s jedne i jednu s druge strane. Jednu majku iz Kravice, gde je bio početak svih masakara, i jednu majku iz okoline Srebrenice. To je bila moja ideja, ali mislim da je bila pomalo naivna. Mislim da u ovom trenutku tu ideju ne mogu da realizujem", izjavio je Handke.

EPA-EFE/GEORG HOCHMUTH EPA-EFE/GEORG HOCHMUTH

Pojedinci su u ovim rečima prepoznali ono čemu je težio i jedan drugi nobelovac. Poput Handkea, Ivo Andrić je provlačio srpsko pitanje, ali ne iz nacionalističkog osećanja, već osećaja neravnoteže. Taj nesklad Handke je primetio još osamdesetih godina putujući kroz Jugoslaviju. Tada je zabeležio rađanje ratnog, dezintegrišućeg poriva i stasao u jedinog evropskog intelektualca koji je u to vreme branio jedinstvenu Jugoslaviju. Kada se građanski rat zahuktao, Handke je ponovo posumnjao da je propaganda glavno oružje sukoba na Balkanu. Kako ističe Bećković, niko nije mogao diskretnije da izdvoji svoje mišljenje od gigantske propagande protiv srpskog naroda.

Povezane vesti - PETER HANDKE – Pravda za Srbiju (EPILOG)

"On je samo najdiskretnije rekao: Možda nije tako. Možda to nije sve istina. Ali kada se laže, moraju da lažu svi. Ako se nađe jedan koji ne pristane, onda se cela ta velelepna građevina ruši. Tako da ne mogu da izdrže čak ni takav jedan lirski glas, koji ne može biti tiši i diskretniji. Utoliko veća sreća za poeziju, za umetnost i to je velika pobeda. Nije čudo da su se izdvojili sada, recimo u Stokholmu, ovih nekoliko država sa Balkana, a da ovi koji su sve to zakuvali ipak su prisustvovali, jer je sigurno da na sve to gledaju kao na naše ljudi i običaje i da je to ovde normalno, što u celom svetu nije. Da je nagrada dodeljivana za političku korektnost, za tu vladajuću priču, sigurno priznanje ne bi dobio Handke. Ali se desilo nešto što je ponovo vratilo poverenje u umetnost i vratio se značaj pojedinca kao što je nekada bio Emil Zola, ili kao što je bio Tolstoj. Tako da nisu mogli da mu učine veću uslugu nego što su se sad i javili za reč. Nisu baš svesni kako mu pišu žitije. Samo što nije rekao kao onaj: "Oprosti im, bože, ne znaju šta čine"", navodi Matija Bećković za "Ekspres".

Izazivački ton Handkea, koji s blagim prezirom brani svoje stavove, još više je isprovocirao javnost, smatra istoričarka Latinka Perović. Reakcije na pisca, napominje ona, ne mogu biti drugačije.

EPA-EFE/JULIEN DE ROSA EPA-EFE/JULIEN DE ROSA

"Handke je rekao kako prezire novinare koji od toga prave temu. Pa znate šta, vaš je život književnost, ali i vaš odnos prema onome što se događa u vašem vremenu i ne možete tražiti da savremenici to razumeju. Teško je očekivati da savremenici koji su to sve doživeli mogu da imaju razumevanja i oproštaj za njega i njegov angažman, posle svega što je, o tom strašnom ratu koji se ovde dogodio, rekao u javnosti. U isto vreme teško je izgubiti iz vida da je Nobel pokazao izvesnu relativizaciju tih ponašanja. Posebno se to događa u trenutku kada imamo jednu obnovu nacističkih i profašističkih ideja. Zato mislim da je sada na Handkea posebno uperena pažnja", ističe Perovićeva za "Ekspres", dodajući da je javnost reagovala na njegov politički angažman, na njegov odnos prema Srbiji devedesetih godina, Slobodanu Miloševiću, Srebrenici...

"To je neizbežno. U isto vreme on je pisac kome književni kritičari, teoretičari, odaju veliko priznanje. On nije prva ličnost gde se mora razdvojiti delo od političkog i dnevnog ponašanja. Setimo se Knuta Hamsuna koji je dobio Nobelovu nagradu, a bio je nacista. Norvežani su pokušali da razdvoje ličnost od dela i da to delo sačuvaju za norvešku kulturu. Taj problem stvaraoca i politike je značajan problem i za našu kulturu i za našu književnost. Ja sam se mnogo bavila Perom Todorovićem koji je u 19. veku bio jedan od naših najplodnijih pisaca, začetnik moderne književnosti. Pisao je romane, putopise, memoare. U isto vreme kada se razdvojio od radikala, čiju je stranku stvarao, on je postao jedan od najponižavanijih pisaca, ako mogu tako da kažem. Trebalo je mnogo vremena da prođe kako bismo na kraju 20. i početkom 21. veka valorizovali njegovo književno delo."

 EPA-EFE/JULIEN DE ROSA EPA-EFE/JULIEN DE ROSA

Ona navodi da Nobelov komitet prilikom odlučivanja razdvaja autorov politički stav od njegovog doprinosa, za razliku od javnosti koja izjednačava te dve stvari.

"Posle svega što je svet doživeo u 20. veku, javnost očekuje od intelektualca da je koherentan u svojim pogledima na svet, na život, naročito na vrednosti poput prava i slobode pojedinca. Svetu je dosta nasilja. Ljudi gube iz vida da je malo onih koji poznaju Handkeovo književno delo, ali zato znaju sve njegove izjave. To je za njegove savremenike neoprostivo. Oni teško razdvajaju njegov politički angažman od njegovog dela", uverena je istoričarka.

Povezane vesti - "ANTI – HANDKE LUDILO": Kako smo došli do Kristijan Amanpur i Samante Pauer

U znak protesta povodom dodele Nobela Handkeu, švedska doktorka i novinarka Kristin Doktar, koja je izveštavala o zločinima na Balkanu devedesetih godina, vratila je prestižno priznanje koje je za mir dobila 1988. kao članica mirovnih snaga UN. Dok je držala medalju u ruci u Stokholmu, okupljeni su joj glasno aplaudirali i uzvikivali njeno ime. Njoj su se u kritikama pridružile i novinarka američkog CNN Kristijan Amanpur, poznata po antisrpskoj retorici tokom izveštavanja iz rata u BiH i bivša američka ambasadorka pri UN Samanta Pauer, koja je takođe za američke medije izveštavala o sukobu na ovim prostorima.

Advokat za mir

Ovim pojedinačnim protestnim glasovima pridružile su se i Albanija, Kosovo, Severna Makedonija, BiH, Turska i Hrvatska. Sve ove države odbile su da prisustvuju ceremoniji dodele. Pored toga, više od 38.000 ljudi potpisalo je peticiju kojom su zahtevali da se Handkeu oduzme Nobelova nagrada, a Humanitarna organizacija "Remembering Srebrenica" istakla je da ovaj izbor "podstiče etničku i religijsku mržnju, srpski nacionalizam i poricanje genocida".

Uprkos kritikama, članovi Nobelovog odbora za književnost, Henrik Peterson i Rebeka Karde koji su procenjivali nominacije i predlagali ih Akademiji, odlučno su branili svoj stav.

1

"Handke je antinacionalistički advokat za mir. Za 50 godina... Peter Handke, kao i Beket, biće jedan od najočiglednijih izbora Švedske akademije ikad načinjenih. U to sam siguran", napisao je Petersen za švedske novine "Svenska Daglbet", napomenuvši da je Handke "radikalno apolitičan" u svom pisanju i da je njegova podrška Srbima pogrešno shvaćena. Peterson i Kardeova su dodali da Handkeov argument leži u činjenici da srpsko stanovište izostaje iz nemačkih i austrijskih medija.

Povezane vesti - HANDKE: Nemam šanse protiv njih, ali ni oni protiv mene

Za kim zvona zvone

S ovakvim stavom ne slaže se književnik Muharem Bazdulj, koji ocenjuje da su Handkeu jednostavno „zakačili zvono oko vrata koje, u suštini, nema prave veze sa njim", ali neki ljudi i dalje insistiraju na tome.

"Handkeov izdavač je u jednom trenutku objavio dokument u kojem, zapravo, pokazuje da je sve to za šta oni njega optužuju netačno i pogrešno, ali je to isto onako relativno „gluho prošlo". Sve se više bazira na interpretaciji nego na konkretnim njegovim delima. Niko da navede neki njegov konkretan citat i da kaže „taj citat je problematičan zbog toga i toga"", kaže Bazdulj za "Ekspres" i podseća da su, na primer, Dobricu Ćosića optuživali zbog konkretnog citata iz njegovog dnevnika u kojem je napisao da su Albanci talog Balkana.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
mist
12°C
23.10.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve