RECIKLAŽA 90-IH: Šta pokušava Milo Đukanović?

Spoljni je neprijatelj vazda bio najbolji prijatelj vlastodržaca nespremnih da menjaju svoju unutrašnju politiku kojom mnogi građani nisu zadovoljni. Pronalaženjem ili označavanjem nekoga za spoljnog neprijatelja, bez obzira na to da li je taj neprijatelj stvaran, izmišljen ili je plod nekakvog dogovora, postiže se donekle homogenost nacije. A to je naročito zgodno u vremenima pred izbore, ali i da se pred saveznicima u svetu pokaže kako te neko ugrožava.

Istovremeno, otkrivanje spoljnog neprijatelja pruža vlastodršcu i njegovim saradnicima da svakog kritičara njihove politike obeleže kao saradnika spoljnog neprijatelja. Zato i ne čudi što se često protivnici režima povlače ne želeći da zarade etiketu „domaćeg izdajnika“ ili „stranog plaćenika“.

Ima, naravno, i onih kojima to ne smeta, možda iz razloga što ih za tu vrstu etiketiranja nije briga, a možda zbog toga što su to i zaslužili.

Činjenica je da je to pronalaženje spoljnih neprijatelja politički manir koji je, moglo bi se reći, duboko ukorenjen na ovim prostorima. Pojedinci ga, manje ili više uspešno, redovno koriste. A jedan od onih koji spada u grupu uspešnih svakako je i crnogorski predsednik Milo Đukanović koji je dobrano zagazio u četvrtu deceniju kako ne silazi sa vlasti.

EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Sa vremenima se i spoljni neprijatelji menjaju, ali je u poslednjih 20 godina, sa kraćim prekidima, za zvaničnu Podgoricu to uglavnom zvanični Beograd.

Potvrdio je to nedavno u parlamentu i aktuelni crnogorski premijer Duško Marković, naglasivši i da će biti sankcionisani svi nasrtaji i pokušaji ugrožavanja mira, stabilnosti, a posebno nezavisnosti Crne Gore, ocenivši da su ti pokušaji uzaludni.

„Uzaludni su nasrtaji, namerno kažem nasrtaji, ne pokušaji, jer su pokušaji blaga reč za sve ono s čim smo se suočavali 1997. i 1998, 1999. i 2000, pa 2006. i 2016. Godine“, kazao je Marković.

Ono vreme od pre 1997. godine, kada su Podgorica i Beograd zajednički nastupali, Marković ne spominje.

On je, inače, to rekao odgovarajući na pitanje poslanika DPS Dragutina Papovića o odgovoru Vlade na „sve češće pokušaje spoljnih i unutrašnjih političkih činilaca da ugroze mir, stabilnost, nezavisnost, demokratiju i građansko društvo Crne Gore“.

Pročitajte još: Crna Gora proširila list - Građani sa Kosova mogu u zemlju

Marković je dodao da ti pokušaji nisu češći sada, ali su vidljiviji jer su, kako je ocenio, odraz panike, nervoze pred „uspehom crnogorske politike koji leži u razvoju i demokratskim standardima, čemu su oni odavno okrenuli leđa“, a vidljiviji su i „jer Crna Gora na globalnoj sceni nije više sama niti sama sebi prepuštena“.

„Svaki pokušaj destrukcije i destabilizacije biće sankcionisan u skladu sa Ustavom i zakonom - odlučno i efikasno, jer Crna Gora nije ono što je bila pre deset ili 20 godina“, kazao je Marković i dodao da odluke Vlade nisu odluke ni protiv koga, što nije ni odluka o otvaranju granica.

Crna Gora je, inače, odlučila da od 1. juna otvori granice za državljane devet članica Evropske unije i Albaniju, jer je u njima broj obolelih od koronavirusa manji od 25 na 100.000 stanovnika. A taj kriterijum eliminiše Srbiju.

Drugo pitanje koje Crna Gora već mesecima pokušava da iskoristi kao temu za obračun sa Beogradom, a preko Srpske pravoslavne crkve, jeste sporni Zakon o slobodi veroispovesti, koji, praktično, dozvoljava mogućnost da Crna Gora preuzme mnoga crkvena zadanja koja pripadaju SPC u Crnoj Gori.

EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Crnogorski predsednik Milo Đukanović poručuje da će, ako Srpska pravoslavna crkva bude insistirala na crkvi nacionalnih Srba, morati da se stvori i crkva nacionalnih Crnogoraca.

„Mi smo se opredelili da ovo pitanje rešavamo pre svega kroz ponudu dijaloga Srpskoj pravoslavnoj crkvi, logično, jer ona je danas sa svojim eparhijama prisutna u Crnoj Gori, pokušava da održi monopol nad pravoslavljem u Crnoj Gori, radi to dosta nevešto, dakle, taj monopol se zapravo pretvara ne samo u verski monopol, nego se pretvara u čisto političko velikosrpstvo“, rekao je Đukanović.

I upravo to pozivanje na velikosrpstvo, zapravo, kao da priziva aveti prošlosti, iz ratnih 90-ih kada je, kako ocenjuje i beogradski analitičar Dejan Vuk Stanković, sporan bio samo srpski nacionalizam.

„Ovde je, zapravo, reč o reciklaži 90-ih kad govorimo o odnosima među narodima na prostorima bivše Jugoslavije. Svakome je dodeljena neka uloga. Uloga loših momaka dodeljena je Srbima, a svima ostalima je pripala uloga dobrih momaka. Paralelno sa tom ideološkom identifikacijom, vrši se kontinuiran pritisak na Srbiju i srpski narod koji treba da rezultira time da Srbija prihvati nepovoljne političke aranžmane, kao posledicu ratnih poraza iz 90-ih i pogrešne politike koja je tada vođena“, kaže Dejan Vuk Stanković za „Ekspres“.

A Đukanović, istovremeno, utisak je, priču o velikosrpstvu koristi i kao način da osigura dodatnu podršku Zapada i da se predstavi kao jedina opcija na koju u Crnoj Gori može da se igra.

Pročitajte još: Intervju Darko Tanasković - Sukobi u Crnoj Gori ni verski ni religijski

Dejan Vuk Stanković, doduše, tu ima i malo drugačije tumačenje, a to je da zapravo Đukanović predstavlja samo izvršioca radova.

„Mislim da sve ovo što se dešava ide u prilog samo onome ko je to naručio. A mislim da naručilac nije isključivo na Cetinju, odnosno na mestu predsednika Crne Gore, nego je naručilac i među zapadnim centrima moći koji preko crnogorskog nacionalizma, koji pomalo divljački nastupa, vrše pritisak na Srbiju. Srbi i Crnogorci se uzajamno udaljavaju, svađaju se i podižu tenzije, a u suštini je reč o široj operaciji koja podrazumeva direktan pritisak na Srbiju po pitanju Kosova, a istovremeno i pritisak na Srbiju koji se može poistovetiti sa eliminacijom političkih partnera Srbije, oličenih u Kini i Rusiji“, kaže sagovornik „Ekspresa“.

Srbiju, kako ocenjuje Dejan Vuk Stanković, pritiskaju kako bi konačno prihvatila u potpunosti i bezuslovno zapadnu logiku rešavanja kosovskog pitanja, što onda podrazumeva i neku vrstu distanciranja od Kine i Rusije.

„Taj poludivlji crnogorski nacionalizam, koji sada bukti i ima razne primitivne manifestacije, zapravo nije ništa suštinsko, supstancijalno. To je samo sredstvo u rukama onih koji bi, u suštini po nekom modelu iz 90-ih, politički da zaokruže odnose među narodima u ovom delu sveta“, kaže Vuk Stanković.

Na dnevnopolitičkoj ravni, prema njegovoj oceni, zaoštravanje u Podgorici u suštini može da dovede do određene homogenizacije biračkog tela DPS-a, koje bezuslovno podržava Đukanovića. Isto tako, međutim, zaoštravanje po srpskom pitanju može da bude i vrlo opasno po njega, jer je ono započelo pričom o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a nastavlja se pričom o zabrani slobode kretanja za građane Srbije.

EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

„To nužno ne deluje pozitivno na sve birače DPS-a, jer mnogi Crnogorci osećaju Srpsku pravoslavnu crkvu kao svoju, a mnogi birači DPS-a imaju rođačke i druge odnose sa Srbijom. Radikalno zaoštravanje po pitanju verskog identiteta i neke svakodnevice može te ljude, ako ne da okrene na opozicionu stranu, onda bar da ih pasivizira u odnosu na neke druge moguće izbore“ kaže Vuk Stanković.

Više pročitajte u novom broju nedeljnika Ekspres