Rukopis našeg oca, obelodaniće mnoge istine

Rukopis našeg oca, obelodaniće mnoge istine

Foto: Porodična arhiva


Tek na sahrani se vidi mnogo šta, vidi se celina pokojnikovog veka. Iz brojnosti koja je došla da oda poštu pokojniku, iz ukupnog pijeteta koji se iskazuje, a posebno po brojnosti onih sa kojima je pokojnik delio najteže trenutke… Što bi montanjari rekli: „Tek mrtvom vuku rep se meri!”

“To se apsolutno videlo na sahrani moga oca. Došli su svi ugledni Srbi iz Buenos Ajresa, ali i iz drugih krajeva Argentine. Svi njegovi poznanici, saradnici, komšije, venci su stigli i od Srpske pravoslavne crkve iz Srbije. Tu su naravno bili preživeli članovi čvrstog zavereničkog jezgra koji su organizovali atentat na ustaškog poglavnika Antu Pavelića”, priča Karina Jovanović, najmlađa ćerka Blagoja Jovovića, sagovornica „Ekspresa”.

Karina Jovović posebno apostrofira gospođu Milevu Gaćešu Pićan, koja je, kako kaže, „tati dala pištolj iz kojeg je pucao na Pavelića”. Sahrani nije prisustvovao Radojica Popović, paroh crkve Svetog Save, jedan od šestoro članova zavere. „Otac Radojica Popović je ranije poginuo u saobraćajnoj nesreći”, objašnjava Karina.

Povezane vesti – TAJNE PAPINOG ARHIVA

Sveštenik Radojica Popović je petnaest godina ranije stradao. Pod nerazjašnjenim okolnostima pao je pod voz, stoji u dokumentima srpske crkve u Buenos Ajresu.

Foto: Porodična arhiva

Foto: Porodična arhiva

Gospođa Mileva Gaćeša Pićan pričala je posle sahrane Blagoja Jovovića kako je došlo do organizovanja atentata na Antu Pavelića. Ona je takođe bila migrant, Ličanka ispod Velebita, ponela je iz svog kraja krvave uspomene na ustaške pokolje iz 1941. i 1942. godine. „Ustaše bi banule u selo, pokupili sve muškarce, čak i decu, i odvodili ih u kasarnu u Ogulinu. Nikad nismo saznali njihovu sudbinu”, pričala je gospođa Gaćeša.

“Članovi najužeg jezgra zavere su bili: ja, Mileva Gaćeša Pićan, moj muž, moj brat, sveštenik Radojica Popović, Milo Krivokapić i naravno Blagoje Jovović.

A zbog čega smo odlučili da ubijemo Pavelića? Zbog velikog bola i mržnje prema njemu, jer se on mirno ovde šetao, a grobovi naših mučenika se i ne znaju”, govorila je gospođa Mileva.

Povezane vesti – PAVELIĆ SE NE VRAĆA U ZAGREB

Pričamo sa Karinom Jovović o posebnom odnosu njenog oca sa Radojicom Popovićem, parohom crkve Svetog Save u Buenos Ajresu.

“Moj otac je dobro poznavao sveštenika Radojicu Popovića, takođe rodom iz Bjelopavlića, koji je dugo bio jedini sveštenik naše Crkve u Argentini. Blagoje je i u porodici o svešteniku Popoviću govorio da je on dostojan paroh Srpske pravoslavne crkve i da je pravi patriota, borac, bez obzira na to što nosi mantiju. Kasnije smo saznali da je Blagoje poverio svoje namere njemu i da je imao blagoslov od njega za to delo. Takođe su za tu nameru znali još neki ljudi iz naše srpske emigracije, gospođa Mileva Gaćeša Pićan i još nekolicina ljudi. Gospođa Mileva je dala mom ocu pištolj kojim je izvršen atentat”, pripoveda Karina.

Kad se januara 1999. vratio iz Crne Gore, koju je posetio posle 53 godine, kapetan Kraljeve vojske u otadžbini Blagoje Jovović je zatvorio krug. Posetio je rodne Kosiće, Danilovgrad, video rođake i prijatelje, družio se i sa onima protiv kojih je ratovao. Prisustvovao parastosu rođenom bratu i ispovedio se Amfilohiju Radoviću, vladici crnogorsko- primorskom, gde je javno saopštio svoj „greh“ da je on taj koji je pucao u Antu Pavelića.

Foto: Porodična arhiva

Foto: Porodična arhiva

Zatvorio je krug i tako što je osnovao veliku porodicu, četvoro dece, svi su živi i zdravi, žive u porodičnoj harmoniji, tada su se vi školovali, rasli sa ambicijama.

“Preminuo je nekoliko meseci nakon povratka sa putovanja. Bio je to ispraćaj i oproštaj u krugu porodice i velikog broja sunarodnika. Sećam se da su sunarodnici doneli 12 cvetnih venaca i jedan od njih je bio od crkve Svetog Save iz Buenos Ajresa. Njegov grob su posetili i uzneli molitve Bogu mnogi sveštenici Srpske pravoslavne crkve, među njima i mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije”, priča Karina Jovović.

Nastavljajući priču o svom ocu i velikoj tajni koju je čuvao sve dok nije otišao u Crnu Goru 1998, Karina objašnjava da Blagoje svoju tajnu nije poverio čak ni svojoj supruzi uprkos tome što je sa njom izrodio četvoro dece.

“Otac nam nije pričao poverljive detalje iz života, verujem iz želje da sačuva ne samo sebe, nego i porodicu. Da nas sačuva od stvari koje mi u tom uzrastu nismo mogli ni da shvatimo. Tek pred svoju smrt, što je već poznato, posetio je još jednom svoju rodnu grudu, Danilovgrad i naravno manastir Ostrog, i tamo se sreo sa sadašnjim mitropolitom crnogorsko- primorskim Amfilohijem, kome je i poverio to svoje delo.

Tako smo svi posle toga saznali za taj njegov herojski čin. Naravno da smo svi bili ponosni na njegovu hrabrost, predanost svojoj domovini i svom srpskom narodu, simpatiju i ljubav prema žrtvama iz našeg naroda koje su postradale za vreme strahovlade ustaške države”, govori Karina.

Povezane vesti – TAJNA ČUVANA SKORO 50 GODINA: Ćerka Blagoja Jovovića prvi put o životu svog oca

Čak i posle toga kad je Blagoje Jovović u Ostrogu objavio tajnu koju je čuvao 51 godinu, ta tajna nije bila za
svakoga. Deca Blagoja Jovovića o tome su pričala isključivo među porodičnim i svojim prijateljima koji su naravno odobravali podvig Blagoja. Sa hrvatskom emigracijom nemamo bliskih veza, kažu sestre Jovović.

U probranim crkvenim krugovima prepričavalo se o herojstvu i odvažnosti kapetana Blagoja Jovovića. O tome svedoči i beogradski novinar Milomir Marić.

“U Čikagu desetak godina pre nego što je Blagoje Jovović svoju tajnu poverio mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju pričao sam sa četničkim vojvodom, popom Momčilom Đujićem. On mi je ispričao da je na Pavelića pucao kapetan Jovović. Pitao sam ga ‘da to nije onaj Jakov Jovović, mornarički oficir koji je u ime kralja Petra Drugog 27. marta 1941. godine pročitao odluku da preuzima vlast od Namesništva?’

‘Ne, atentat je izvršio kapetan Blagoje Jovović, a Jakov mu je stariji brat’, rekao mi je pop Momčilo Đujić.“

Brozova Udba je sa ozbiljnim zakašnjenjem saznala da je kapetan Jovović pucao na Pavelića. O tome nisu govorili javno, jer je čin Blagoja Jovovića bio žestok šamar tajnoj Brozovoj policiji, a tek sa takvom reputacijom.

U pokušaju da saznamo nešto više na temu Pavelića i Titove bezbednosne službe, pričali smo kratko i više neformalno sa profesorom Milom Boškovićem, nekad visokim funkcionerom Udbe, danas profesorom bezbednosti na Novosadskom univerzitetu.

Profesor Bošković objašnjava da takva dokumenta, ako postoje, nisu u Arhivu Jugoslavije, niti u vojnim arhivima. Mogu biti samo u arhivu Ministarstva spoljnih poslova. Ali ako su tamo – pitanje je jesu li sačuvana. Na naš pitanje kad ste čuli da je atentat na Pavelića izvršio kapetan Kraljevske vojske Blagoje Jovović, profesor Bošković je upitao:

“Da li je to onaj baštovan, radio je kao baštovan kod Pavelića, pa pucao u njega?”

Social Network Post 2000x20003 (11)

O “baštovanu” Blagoju Jovoviću nema pomena u dokumentima, niti u javnom govoru. Da ravnogorski kapetan generala Draže Mihailovića, pa još Srbin bude Pavelićev baštovan?!

Jeste maštovito, ali iracionalno. Naravno, reč je o glasini koju je Udba plasirala ispod žita da bi diskreditovala čin Blagoja Jovovića. Sve pomenuto, naravno, ne isključuje mogućnost da je neko od agenata Udbe baš zbog toga što Broz nije učinio ništa da likvidira ili kidnapuje Antu Pavelića i da mu sudi u Jugoslaviji, sasvim namerno i krišom ubacio u arhiv dokument koji bi uneo novo svetlo u misteriju Brozova Jugoslavija i Ante Pavelić.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar