Samit u Kišinjevu
Sa kim je sve razgovarao Vučić i zašto nije sa delegacijom iz Prištine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je tokom samita Evropske političke zajednice u Kišinjevu imao mnogo razgovora, ali ne i sa delegacijom Prištine.
Vučić je rekao da delegacija iz Prištine nije želela nikakav susret s delegacijom Srbije na samitu Evropske političke zajednice i da to nije naišlo na odobravanje drugih lidera.
"Situacija na Kosovu je, uz Ukrajinu, postala glavna tema samita Evropske političke zajednice. Govorili smo i ja i Vjosa Osmani, oni nisu želeli nikakav susret sa srpskom delegacijom, mislim da to nije naišlo na odobravanje bilo koga", rekao je Vučić na kraju samita novinarima iz Srbije.
Vučić je kazao da "Srbija uvek želi razgovore", ali da mu se čini da je "sve jasnije ko je odgovoran za nasilje na Kosovu i Metohiji".
"Uvek pažljivo tumačim stavove velikih sila, ali mislim da sada stvari postaju sve očiglednije i jasnije i za one ljude koji nisu uvek saglasni sa nama", naveo je Vučić.
Rekao je da je imao "otvoren razgovor" sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom o "kompleksnoj situaciji" na Kosovu i o "posledicama neodgovornog ponašanja" institucija u Prištini.
"Ponovio sam da smo od početka odgovorno, savesno i ozbiljno pristupali rešavanju svih otvorenih pitanja tokom dijaloga sa Prištinom i naglasio da smo strpljivo i smireno odgovarali na sve jednostrane poteze i provokacije", napisao je Vučić na Instagramu.
Naveo je da je za Srbiju "bezbednost srpske zajednice na Kosovu i Metohiji oduvek predstavljala priritet uz očuvanje mira i stabilnosti".
"Istakao sam da je formiranje Zajednice srpskih opština osnovna obaveza iz Briselskog sporazuma, a posebno sam naglasio da je od prioritetne važnosti da institucije u Prištini prestanu sa nasiljem i vrate se dijalogu", dodao je Vučić.
Vučić je istakao da je u Kišinjevu imao "puno važnih" bilateralnih sastanaka na marginama samita, i naveo da je dugo odvojeno razgovarao sa premijerima Poljske i Holandije, Mateušom Moravjeckim i Markom Ruteom.
Naveo je da očekuje da u narednih mesec u posetu Beogradu dođu i Moravjecki i Rute, ali i premijeri Belgije i Luksemburga, Aleksander de Kro i Gzavije Betel.
On je kazao da je imao odvojene sastanke sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, i da će njih trojica imati i zajednički sastanak.
"Sa Šolcom i Makronom ću pre svega razgovarati o tome kako da deeskaliramo situaciju, a zatim kako da izbegnemo dalje provokacije i jednostrane poteze, šta će biti istinke garancije za to. Ali i o tome da treba da se foksuiramo na formiranje Zajednice srpskih opština, i o onome što mi treba da ispunimo", kazao je Vučić.
Vučić je naveo da je kratko razgovarao i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, ali nije želeo da odgovori da li mu je on zamerio što Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
"Upoznao nas je premijer Luksemburga Gzavije Betel, imao sam priliku da kratko razgovaram sa Zelenskim. Imali smo kratak i korektan razgovor, ali odluku o sankcijama Rusiji donose građani Srbije preko svog rukovodstva. Mi smo svoju odluku doneli u martu 2022. i nikada ne možete jednim razgovorom da menjate nečiju poziciju", kazao je Vučić.
Na ponovljeno pitanje da li mu je Zelenski zamerio što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Vučić je rekao da "ne želi da govori o takvim stvarima" i dodao da je sve što može da kaže to da su imali "korektan razgovor".
"Srbija poštuje Ukrajinu, ali ima i svoje interese i nastaviće da vodi politiku u skladu sa sopstvenim interesima", dodao je Vučić.
Vučić je rekao i da je sa premijerima Albanije i Severne Makedonije, Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim, zatražio povećanje fondova EU koji se usmeravaju na Zapadni Balkan.
"Rekao sam i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da je enormno velika razlika između sredstava koje dobijaju članice EU i zemlje Zapadnog Balkana i da ona treba da bude smanjena", naveo je on.
Predsednik Srbije je kazao i da je na samitu uputio poziv svim prisutnim zemljama i Evropskoj uniji da jedan od narednih sastanaka Evropske političke zajednice, za godinu i po dana ili dve, bude održan u Beogradu.