SASLUŠANJE KUČANA: Priznao i secesiju i teške ratne zločine

SASLUŠANJE KUČANA: Priznao i secesiju i teške ratne zločine

EPA PHOTO EPA/ANTONIO BAT/ab


U javnom dnevnopolitičkom govoru Slovenija se ni za jotu ne razlikuje od Hrvatske ili Sarajeva. U slovenačkim udžbenicima istorije o desetodnevnom ratu protiv “srbočetničke JNA” i “srpske okupacije” od 27. juna do 7. jula 1941. piše da je izvojevana herojska pobeda i osvojena sloboda od omraženih srpskih oružanih snaga. Takođe piše da su Slovenci izvojevali slobodu i samostalnost države (prvi put u istoriji) uz sva poštovanja domaćeg i svetskog demokratskog građanskog prava.

Međutim, transkript sa suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu i unakrsnog ispitivanja Milana Kučana, svedoka Haškog tužilaštva, od 21. maja 2003. godine razotkrivaju pozadinu istorijskog tajnog dila Hrvata i Slovenaca, gde je dokazano da su ove dve YU republike svim sredstvima i uz pomoć Nemačke i Austrije inicirale rat i počele rasturanje SFRJ. Ovaj deo naše skorašnje istorije aktualizovao je beogradski advokat Dušan Bratić, koji je podneo tužbu našem Tužilaštvu za ratne zločine protiv Milana Kučana, bivšeg predsednika Slovenije, i još četvorice Slovenaca da su u leto 1991. počinili teške ratne zločine.

Transkript smo preuzeli od Fonda za humanitarno pravo. Saslušanje Milana Kučana vodio je tužilac Džefri Najs, uz povremeno uplitanje sudije Ričarda Meja.

Povezane vesti – OVAKO JE POČELO: Kučan odgovoran za prvi zločin

Pre nego što je Milan Kučan “uručen” Slobodanu Miloševiću na unakrsno ispitivanje u Haškom tužilaštvu, tužilac Džefri Najs i Milan Kučan vodili su dosta opuštene razgovore, u kojima je Kučan objašnjavao da su se Slovenci zalagali za demokratizaciju SFRJ, ali da to nije bilo moguće, pa su se otcepili od Jugoslavije, što je gospodin Najs onako džentlmenski prihvatao. Istini za volju, svedok Milan Kučan okrivljenog  Miloševića nije lično teretio za neka ozbiljna krivična dela.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pomenuli ste rat u Sloveniji, upotrebili ste tri izraza – sukob, agresija, rat. Da li je Srbija imala ikakve veze sa tim ratom u Sloveniji koji je, kako Vi kažete, trajao 10 dana?

KUČAN: Ja sam koristio izraz ”rat u Sloveniji”, odnosno, izvinjavam se, “rat protiv Slovenije”. Slovenija je bila suočena sa JNA, tačnije JNA se konfrontirala Sloveniji, a ko je uticao da JNA dejstvuje, ovaj Sud sada može da proceni na bazi svih dokumenata koja ima na raspolaganju.

MILOŠEVIĆ: A dobro, bilo vam je i tada, a nadam se i sada, poznato da mi čak nismo ni znali u Srbiji za tu intervenciju kad je ona počela. Pogotovu nismo mogli znati unapred kad nismo znali ni kad je počela.

KUČAN: Časni Sude, mi Slovenci smo se obratili saveznim organima verujući da savezni organi kontrolišu Jugoslovensku narodnu armiju, i da je federacija jedina druga strana u ovom dijalogu.

MILOŠEVIĆ: Pa dobro, da li to onda znači da Srbija onda nema veze sa tim ratom?

KUČAN: Ja ne znam. Dokumenti govore o tome, kao i knjige koje su potom napisane. Moj zaključak danas, na osnovu činjenica koje sada znam, a tada nisam znao…

MILOŠEVIĆ: Šta je zaključak?

SUDIJA MEJ: Znate šta, bilo bi mnogo lakše i produktivnije da ga pitate šta je on sam znao i šta je govorio o tome, a sada kaže da u to vreme nije znao da li je Srbija u to umešana jer je on razgovarao sa saveznim vlastima.

MILOŠEVIĆ: Ja ga i ne pitam o njegovim zaključcima nego ga pitam o njegovim saznanjima. Ja ovde imam stenogram sa sednice Predsedništva SFRJ od 21. avgusta 1991. Pročitaću samo prvu rečenicu i jednu posle. Milan Kučan: “Neću ja odgovarati predsedniku Vlade koji očito želi sada kada je izgubio rat dobiti sve to” i tako dalje. A onda govoreći o tome da neće da se vrate ova dvojica članova SIV-a koji su napustili, kažete: ”Ne moram vas ubeđivati da nećete naći u Sloveniji čoveka, uključivši i ovu dvojicu, koji će se vratiti u SIV i raditi u SIV-u. To je SIV za koji se u Sloveniji zna da je otpočeo rat u Sloveniji”… Jesam li Vas tačno citirao?

AP Photo/Fred Ernst

AP Photo/Fred Ernst

KUČAN: Jeste. Jasno je da je Slovenija tako postupila, i to je bio moj stav.

MILOŠEVIĆ: Ova konstatacija svedoka vrlo jasno govori šta je tada uradio. Ali sada da se pozabavimo tim malo ozbiljnije. Dakle, da li je bilo jasno da su savezni organi, kako kažete, preduzeli pojedine mere da bi se onemogućilo narušavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SFRJ? To je bilo tada objašnjenje koje je dato.

KUČAN: Slovenija nije narušavala teritorijalni integritet SFRJ. Ona je samo na zakonit način koristila svoje pravo na samoopredeljenje.

MILOŠEVIĆ: Je li tačno da ste sutradan posle proglašenja samostalnosti Slovenije 25. juna, već 26. juna preuzeli kontrolu na granici, skinuli granične table sa oznakama Jugoslavije, preuzeli carinarnice, carinsku kontrolu i tako dalje?

KUČAN: U skladu sa odlukama Skupštine Republike koja je proglasila nezavisnost, Republika je zaista preuzela vlast na granicama i izvršila ono o čemu je upravo govorio optuženi i podigla granične table sa
nazivom “Republika Slovenija”.

MILOŠEVIĆ: Dakle, aktivnost koja je preduzeta od strane Savezne vlade bila je reakcija na to šta se dogodilo, je li tako?

KUČAN: Šest meseci posle referenduma i posle objave da će odluka sa referenduma biti realizovana u roku od šest meseci, nije bilo nikakvih drugih reagovanja kojima bismo mi mogli da rešimo situaciju posle nezavisnosti Slovenije.

MILOŠEVIĆ: Da li se sećate izjava američkog državnog sekretara za inostrane poslove poslednji put 12. januara 1995. godine u američkom Senatu, da je rat počela Slovenija? Da li vam je poznata ta izjava?

KUČAN: Znam i za neke druge slične izjave i ja nikom ne poričem pravo da ima sopstveno mišljenje o tome šta se dešavalo u Jugoslaviji. Ali ja naravno imam pravo na svoje mišljenje i ja sam ga na ovom Sudu izneo.

MILOŠEVIĆ: Ja ne govorim samo o mišljenju, već i o činjenicama. A da li se sećate, napisao je to Voren Cimerman, poslednji američki ambasador u SFRJ, u časopisu ”Forin afers” za mart-april 1991. godine pod naslovom ”Sećanje na katastrofu Jugoslavije”? On piše: ”Suprotno opštem mišljenju, Slovenci su započeli rat. Njihova Deklaracija o nezavisnosti kojoj nije prethodio čak ni najmanji napor da se pregovara, stvarno je stavila pod njihovu kontrolu sve granične i carinske postaje između Slovenije i njena dva suseda Italije i Austrije. To je značilo da je Slovenija jedini međunarodni prolaz između zapada i Jugoslavije jednostrano prisvojila, a time i pravo na dobra namenjena drugim republikama, kao i prihod od carine procenjen na oko 75 odsto saveznog budžeta. Čak i jedna manje primitivna armija nego što je to bila JNA bi na to reagovala. Najgore od svega, razumljiva želja Slovenaca da budu nezavisni, osuđivala je ostali deo Jugoslavije za rat…”

KUČAN: To je stav bivšeg ambasadora SAD Cimermana koji mi je poznat. Ima, međutim, i drugih, različitih mišljenja. Ne stoji tvrdnja, naravno, da Slovenija nije ništa učinila da se ovo odvija na uređen i miran način. Već u januaru 1991. tačno posle tog sastanka, kada se ispostavilo da neće moći da se postigne sporazum o preuređenju Jugoslavije, naša skupština je u februaru 1991. godine usvojila Deklaraciju o sporazumnom otcepljenju u kojoj je bio sadržan i predlog o tome kako da se obezbedi ostvarivanje slovenačkog prava na samoopredeljenje. Međutim, rečeno je takođe da ona to ne želi da učini drugačije nego sporazumno, u sporazumu sa drugim republikama. Ova deklaracija poslata je zatim skupštinama svih republika i pokrajina. Jedini odgovor koji smo dobili bio je od Skupštine Hrvatske, niko drugi nam
nije odgovorio.

Povezane vesti – Milošević tražio da nas prime u NATO da izbegnemo rat

MILOŠEVIĆ: Gospodine Kučan, da li je nesporno da niko u Jugoslaviji nije sporio pravo Slovenije na samoopredeljenje?

KUČAN: To nije tačno. Postojala je razlika između principijelnih i praktičnih stavova. Ovo pravo može da se ostvari sve do prava na secesiju, ali da o tome odluče savezna tela. U saveznim telima se odlučivalo većinom, znamo kako je to izgledalo, znamo kakav je bio XIV kongres u januaru 1991. godine kada je Slovenija došla sa svojim legitimnim i pravičnim predlozima i kada je bila vrlo brutalno nadglasana.

KUČAN: Jedna od odluka Skupštine Slovenije je bila da se preuzme carina, carina koja se ubirala na teritoriji Republike Slovenije. Taj prihod bi išao u poseban fond, a odluka u vezi sa tim fondom trebalo je da bude donesena za vreme pregovora koji su imali da se u budućnosti održe. Brionskih sporazuma, u aneksu broj 1, u julu 1991. godine…

MILOŠEVIĆ: Juli 1991. godine. Brionski sporazum je bio posle rata, a ovde se govori o ratu. Recite mi, pošto ste mogli i imali mogućnost da izađete iz Jugoslavije na način na koji je to, recimo, učinila Slovačka, a opredelili ste se za nasilje, a pri tome vi imali presudnu ulogu i, naravno, Nemačka, Austrija, političari sa kojima ste o tome razgovarali, zašto ste se opredelili za rat kad ste mogli mirno da izađete? Zašto ste napali JNA u Sloveniji?

KUČAN: Odluka o carini i sudbini carinske službe usvojena je od strane jugoslovenske skupštine 25. juna. Što se tiče političara iz drugih zemalja, ja ne mogu o njima da govorim kad je reč o slovenačkoj odluci. Mi smo tu odluku doneli, niko na nas nije uticao, mi smo preuzeli taj rizik.

MILOŠEVIĆ: Pomenuli ste sada da niste mogli da idete na federalne organe da ne bi bili nadglasani. Poznato vam je da u Saveznoj skupštini po saveznom Ustavu niko nije mogao da bude nadglasan, i gde je bilo Savezno veće i Veće republika i pokrajina, dakle, da nije Slovenija mogla da bude nadglasana u takvom jednom pitanju, već da se nudio konsenzus. Dakle, imajući to u vidu, zašto ste napali JNA na svojoj teritoriji, koja je išla da…

KUČAN: Zakon o otcepljenju koji je bio predložen, trebalo je da bude usvojen u Saveznom veću, ne u Veću republika i pokrajina, jer je bio potreban konsenzus. Dakle, Savezno veće je bilo to koje je trebalo da odluči, a tamo je prevladavao većinski glas. Srpsko rukovodstvo, kada govorimo o većoj efikasnosti saveznih tela, oni su insistirali na principu jedan građanin – jedan glas, šta je značilo da bi manji narodi bili nadglasani. Tako da ta tvrdnja o konsenzusu ne stoji.

MILOŠEVIĆ: Pa, upravo činjenica da taj zakon nije usvojen zbog nedostatka konsenzusa potvrđuje da ta tvrdnja upravo stoji, jer taj zakon nije ni usvojen, jer nije se našao konsenzus. Zašto onda nije donet taj zakon ako smo mi imali većinu u Skupštini, ove druge četiri republike, pa mogli su u Saveznom veću da donesu tom većinom? Nije usvojen, jer nije bio konsenzus. Niste Vi dozvolili da se usvoji i da izađete mirno.

KUČAN: Časni Sude, kao pripadniku jedne male nacije, meni bi bilo teško bilo šta da diktiram većini. U pitanju je bila druga stvar, dakle slovenačka odluka o otcepljenju ili pitanje razilaženja unutar Jugoslavije… i zato smo mi upravo predložili taj koncept razdruživanja na Republičkoj skupštini u februaru 1991. godine…

MILOŠEVIĆ: Pa ja vas upravo i pitam, jer ste maločas rekli, pravo na samoopredeljenje koje pripada svim narodima da ne može da se ostvaruje na račun istih takvih jednakih prava drugih. Da li je bar to jasno?

KUČAN: Kad je reč o činjenici da svaki narod ima pravo na samoodređenje, da. Ali nije posredi apstraktna kategorija, to je jedno realno, stvarno pitanje i vezuje se za republike i pitanje granica. Granice među republikama bile su prave granice, one nisu mogle da se promene bez sporazuma, odobrenja od strane zainteresiranih republika. Prema tome, odluka o samoopredeljenju je bila vezana, fiksirana za teritoriju i nije implicirala promenu granica…

MILOŠEVIĆ: Pa, intervencija Savezne vlade i nije bila na međurepubličkim granicama nego je bila na spoljnim granicama Jugoslavije, što je bilo njeno ustavno pravo. A vi ste napali vojsku na svojoj teritoriji. JNA, jedinu legitimnu vojsku u SFRJ tada, napali ste na svojoj teritoriji, koja je zauzela pozicije na spoljnim granicama Jugoslavije?

KUČAN: Dugi niz godina ja sam imao neugodnu dužnost da vodim političku debatu o tome šta je Jugoslavija i kakva bi trebalo da bude. Spoljne granice Jugoslavije su u isto vreme bile u određenim delovima i granice Slovenije. Kada je Slovenija odlučila da proglasi nezavisnost, te su granice postale međunarodne granice… Prema tome, nije bilo potrebno da se brane jugoslovenske granice, u najmanju ruku ne tamo gde je bila Slovenija.

MILOŠEVIĆ: Očigledno menjamo tezu, ja sam citirao Cimermana koji ovde tačno govori i razloge zbog kojih ste to uradili. Ali da budemo praktični, da idemo dalje. Molim vas, da li se sećate svog učešća na televiziji NTV, vašoj, jednoj od privatnih televizija, 1990. godine u novembru, zajedno sa Mesićem, Tomcem, Špegeljom u kontakt emisiji? Da li se sećate te kontakt emisije?

Povezane vesti – Hag mu je nudio slobodu

KUČAN: Morao bih da pogledam emisiju. Snimak. Bilo je čitav niz takvih emisija, ne znam na koju mislite.

MILOŠEVIĆ: Evo, mislim na emisiju od 8. novembra 1990. Na privatnoj televiziji NTV zajedno sa Stipom Mesićem koji je tada bio na čelu Stranke hrvatskih nezavisnih demokrata, i tu je bio Špegelj, Tomac i drugi. Bila je kontakt emisija… Sećate se valjda te emisije?

KUČAN: Ja se sećam te konkretne emisije, ne sećam se datuma. Međutim, moje pamćenje opet nije toliko dobro da se setim tih tehničkih konkretnih detalja. Sećam se da sam učestvovao u njoj.

MILOŠEVIĆ: … Da li se sećate da je u toj emisiji Mesić, Vi ste bili prisutni, izjavio da su bivši ministar inostranih poslova Nemačke Hans Ditrih Genšer i papa Jovan Pavle II svojom neposrednom saglasnošću i podrškom koja je bila namenjena razbijanju prethodne Jugoslavije praktično najviše doprineli da se do toga dođe? Da li se sećate tih njegovih stavova i objašnjenja?

EPA PHOTO EPA / ANTONIO BAT

EPA PHOTO EPA / ANTONIO BAT

KUČAN: To su bili stavovi gospodina Mesića. Već sam ranije spomenuo da strani državnici nisu trebali da budu angažovani, odnosno da nisu ni na koji način u ovoj priči o nezavisnosti Slovenije, takođe ni u vezi sa konkretnim imenom.

MILOŠEVIĆ: Ali ja Vas pitam da li je Mesić ovako rekao?

SUDIJA MEJ: Složio se.

MILOŠEVIĆ: Vrlo dobro.

KUČAN: Ne znam šta želite od mene?

MILOŠEVIĆ: Gospodine Kučan, Vi ovde svedočite, između ostalog, pola svog svedočenja o knjizi Borisava Jovića, a ja Vas pitam sad, na primer, o izjavi Stipe Mesića, pred Vama u kontakt emisiji u kojoj zajedno učestvujete. Ovde ste rekli da možete da potvrdite ono šta je rekao Jović na sastancima sa Vama. Ja Vas pitam možete li ovo što je Mesić rekao u kontakt emisiji sa Vama…

SUDIJA MEJ: Da, da, idemo dalje, gospodine Miloševiću. On se složio sa tim.

MILOŠEVIĆ: Da preciziramo još nešto. Da li se sećate da je tada Mesić rekao da je došao u Beograd na najvišu funkciju u Federaciji da bi, posredstvom tadašnje jugoslovenske
diplomatije, stupio u vezu sa najuticajnijim međunarodnim faktorima i uverio ih kako je opstanak Jugoslavije čista besmislica? Imam ovde jedan njegov citat, kaže: ”Ideju o razbijanju Jugoslavije želeo sam da prenesem onima koji su imali najjači uticaj na njenu sudbinu – Genšeru i papi. Sa Genšerom sam se sastao čak tri puta. On mi je i omogućio kontakt sa Svetom stolicom. Papa i Genšer složili su se sa potpunim razbijanjem SFRJ”. Je li tako bilo? Jesu li to njegove reči?

KUČAN: Ova emisija u kojoj sam ja učestvovao zajedno sa gospodinom Mesićem, to mogu da potvrdim. Ali da bih mogao da potvrdim svaku konkretnu reč, za to bi mi trebalo još nešto, bilo snimka ili stenogram, transkript, to su reči koji imaju veliku težinu…

MILOŠEVIĆ: A dobro, da li se sećate da je Tomac tada podsetio da su Slovenija i Hrvatska još 1990. godine stvorile snažan tandem na projektu rušenja Jugoslavije koji su  sačinjavali Franjo Tuđman i Milan Kučan?

KUČAN: Ja, niti bilo ko drugi iz rukovodstva Slovenije nismo radili na konceptu raspada Jugoslavije. Mi smo jedino zajedno radili na reorganizaciji i prestrukturiranju Jugoslavije. Ja sam spomenuo sednicu Predsedništva u leto 1990. godine kada je dogovoreno da će Slovenija i Hrvatska pripremiti nacrt koncepta federacije. Takođe je iznesen predlog za konfederalni sporazum, ali ga druge republike nisu prihvatile.

MILOŠEVIĆ: Četiri republike ga, kao što ste i sami rekli, nisu prihvatile. Da se vratimo, dakle, pošto sam Vam postavio pitanje zašto ste napali JNA kad ona nikoga tamo nije ugrožavala, pitam Vas sada da li je tačno da su tokom sukoba u Sloveniji poginula 44 pripadnika JNA, 184 teško ranjena?

KUČAN: Moram da odbacim tvrdnju da je Slovenija napala JNA. Nije slovenačka vojska izašla iz kasarni da bi napala

JNA, već je to bila JNA, koja je prema našem sudu na osnovu nelegalne, neustavne odluke Savezne vlade izašla iz kasarni i to ne samo u Sloveniji, već i na teritoriji Republike Hrvatske.

MILOŠEVIĆ: Da li se sećate da ste na pet pograničnih karaula doveli maloletnu decu oficira i pod pretnjom smrti prisiljavali da pozovu očeve na predaju?

KUČAN: Ne. To nismo radili.

MILOŠEVIĆ: Da li se sećate da su naoružani civili hapsili pripadnike JNA po ulicama gradova, a potom u zatvorima bili podvrgnuti raznoj torturi, zakazivanjem streljanja…?

KUČAN: Ne.

MILOŠEVIĆ: Da li se sećate da ste proterivali iz stanova porodice oficira uz pretnje fizičkom likvidacijom ukoliko do određenog roka ne napuste Sloveniju? Da ili ne?

KUČAN: Ne.

MILOŠEVIĆ: A da li se sećate povreda međunarodnog prava prema civilnom stanovništvu, ranjenicima, bolesnicima, mrtvim licima, sanitetskom osoblju? Evo, ovde imam 19 nabrojanih dokaza nepoštovanja, izostanka medicinske pomoći, nepoštovanja sanitetskog osoblja, nedopustivi napadi na sanitetske jedinice, nepoštovanje znaka Crvenog krsta i tako dalje.

KUČAN: Ove tvrdnje i optužbe, tačnije, ta vrsta optužbi koje iznosi optuženi su nešto šta ja moram najodlučnije da odbijem i da poreknem… Slovenija je obavila istragu u vezi sa ovim optužbama koje pominje optuženi, ta istraga je bila pred istražnim sudijom u Sloveniji, u tome je učestvovao i sudski medicinski ekspert forenzičar…

MILOŠEVIĆ: Dobro, gospodine Mej, ovo nećete da prihvatite, je li tako?

SUDIJA MEJ: Ne.

 

 

Pretnje, ranjenici, struja, voda

MILOŠEVIĆ: A dobro, da li se sećate da su vojna bolnica, dakle, vojna bolnica u Ljubljani i rehabilitacioni centar u Rimskim Toplicama bili blokirani, a i njima su bili uskraćeni struja i voda, dovoz hrane, na ulazu postavljeni kamioni i cisterne napunjene benzinom i vozila sa plinskim bocama? Da ili ne?

KUČAN: Da li su bili dovoženi neki kamioni sa plinskim bocama, to ja ne znam. Međutim, znam da su neki civili povređeni i da su odvođeni u bolnice.

MILOŠEVIĆ: Da li se sećate da je upravo u ovim ustanovama, znači vojnoj bolnici i vojnom rehabilitacionom centru, saopšteno da će biti razoreni zajedno sa pacijentima ukoliko JNA bude preuzela bilo kakve vojne akcije u Republici Sloveniji?

KUČAN: Za to ne znam, međutim znam da je JNA koristila helikoptere radi prevoza ranjenih i da su oni nosili oznake Crvenog krsta.

MILOŠEVIĆ: A znate li da je pružanje pomoći ranjenim vojnicima bilo onemogućeno? Čak i usled napada na sanitetska vozila, blokade ulica, civilna medicinska služba je odbijala da pruži prvu pomoć vojnicima i oficirima JNA, usled čega su neki vrlo mladi vojnici umirali od rana koje nisu bile smrtonosne?

Zaista streljani

MILOŠEVIĆ: Ja ovde imam dokumenta  gde piše, na primer: ”V vednost”, što će reći ”na uvid”, Ured predsednika Republike Slovenije, gospodina Milana Kučana i tako dalje. To su dokumenta Okružnog suda u Kopru, Helsinškog monitora (Helsinki Monitor) Slovenije i tako dalje. Potpisana je predsednica Neva Miklavčič Predan, predsednik Helsinškog odbora Slovenije. Imam dokumenta Veća državnog tužilaštva u Mariboru i tako dalje, Vama takođe dostavljeno na uvid. A pitanje glasi, da li ste obavešteni o poznatom slučaju kad su tri zarobljena pripadnika JNA streljana, dakle tri zarobljena pripadnika JNA od strane slovenačkih policajaca na prelazu Holmec 28. juna 1991. godine? Da li se toga sećate?

KUČAN: Slučaj Holmec i svi ostali slučajevi koji su pomenuti u beloj knjizi su ispitani. Kao što sam već rekao, postoji izveštaj o svemu i ovaj Sud može da ga traži i da ga dobije. Nema reči o tome da su
civili ili ratni zarobljenici bili streljani.

MILOŠEVIĆ: Dakle, ova tri pripadnika JNA nisu streljana?

SUDIJA MEJ: To je on i rekao.

MILOŠEVIĆ: Ja imam ovde čak i obdukcione zapisnike za tri pripadnika JNA koji su streljani, imam pisma ovog Helsinškog odbora i druga dokumenta, pa molim da se bar ovo uključi kao dokazni predmet. Ovde ima i podatak…

SUDIJA MEJ: Dajte prvo svedoku da ih pogleda, možda on ima neki komentar na to.

MILOŠEVIĆ: Neka pogleda, samo da nađem još jednu stvar koja je ovde, da, to je Tužilaštvo… Evo, ceo ovaj dokazni predmet koji želim da se priloži, neka ga pogleda. Ja imam podatak i o tome da je i ova strana preko puta o tome dobila ta dokumenta, gospodine Mej.

SUDIJA MEJ: Možete li da nam pomognete u vezi sa tim, gospodine Kučan?

KUČAN: Šta ovo dokazuje? To samo dokazuje da je Slovenija čak i u situaciji rata bila i ponašala se kao pravna država, da je tužilaštvo Slovenije obavilo svoju istragu i ta istraga je dala rezultate. Bio je uključen i jedan posmatrač iz Helsinškog odbora. Ja sam tvrdio da ti vojnici i civili nisu bili streljani kao ratni zarobljenici. Međutim, nažalost, bili su… Vojnici su zaista streljani.

 

Nastaviće se…

2 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    Мр Радомир Шћепановић

    Србија је прешла преко убијених српских војника! Словенцима је Југославија служила само као тржиште! . Од тада никада више нисам купи што је из Словеније или Хрватске!

+ Ostavite komentar