Smena generacija

Smena generacija

Foto: Oksana Skendžić


Pre samo pet godina tadašnji predsednik Vlade Srbije objašnjavao je kako Srbija kupuje samo defanzivno, a ne ofanzivno naoružanje, “kao neki drugi”, jer nema nameru nikoga da napada. Bilo je to neposredno nakon najave Hrvatske da će od Nemačke da kupi 12 polovnih haubica PzH 2000 kalibra 155 milimetara, i pred početak razgovora Beograda i Moskve o kupovini ruskog naoružanja za Vojsku Srbije.

Danas se, međutim, spekuliše o nabavci lovaca-bombardera, odnosno jurišnih aviona za srpsko vazduhoplovstvo. A tu, teoretski gledano, nije reč o defanzivnom, već o ofanzivnom sredstvu. Jer jurišnici, za razliku od klasičnih lovaca čija je namena da brane nebo nad Srbijom, imaju ulogu da napadaju snage na kopnu.

Pitanje je, naravno, koga bi to Srbija napadala. Igrom slučaja, priča o nabavci jurišnika za Ratno vazduhoplovstvo Vojske Srbije koincidirala je sa, ispostavilo se lažnom vešću o tome kako će Nemačka da isporuči Kosovu tenkove “leopard 2”.

Povezane vestiU vazduhu je najsigurnije

Da je ta vest tačna, sigurno je da bi jurišnici, poput već spominjanih ruskih “Su-25” ili američkih A-10, bili jedna od opcija. Ali suština je, ipak, u nečem drugom. A to je da se, uprkos znatnom jačanju i obnavljanju u poslednjih par godina, srpsko vazduhoplovstvo i dalje suočava sa velikim problemima, pre svega u pogledu starosti letelica kojima raspolaže.

Konkretno, lovcima bombarderima tipa „orao“ resursi uskoro ističu i oni bi u narednih ne više od deset godina trebalo da izađu iz upotrebe. Drugi problem je i taj što, iako ih je na papiru nekoliko desetina, tek mali broj njih je operativan.

Slična je situacija i sa školskim avionima za naprednu obuku “G-4 galeb”.

I za „orlove“ i za „galebove“ bili su planirani projekti modernizacije – G-4M i „Orao 2.0“, ali oni nisu dovedeni do kraja, iako se, recimo, na projektu modernizacije “galeba” radi već dvadesetak godina.

Foto: Oksana Skendžić

Foto: Oksana Skendžić

Vojnopolitički analitičar Vlade Radulović odbacuje bilo kakvu povezanost priča o nabavci jurišnika za srpsko ratno vazduhoplovstvo sa onima o navodnom naoružavanju Kosova i ističe da je u pitanju reč o klasičnoj smeni generacija.

“Mi, jednostavno, moramo da nađemo zamenu za ono što već imamo. A to su pre svega jurišnik ’J-22 orao’ i školsko-borbeni ’G-4 galeb’, jer treba da zadržimo i tu komponentu školske avijacije. Ne idemo mi u neku konkretniju priču mimo toga. Imaćemo delom nešto što do sada nismo imali, ali suštinski ne dolazi do nekog bitnijeg pomaka, jer će samo jedno da zameni drugo”, kaže Radulović za “Ekspres”.

Ideja o nasledniku aviona tipa „orao“ i „galeb“, podseća sagovornik „Ekspresa“, postoji u oružanim snagama, najpre Jugoslavije, a danas Srbije, već poslednjih 15-20 godina. Pokušavano je nešto da se učini sa nekakvim međukorakom izvesnim varijantama modernizacije postojećih letelica, ugradnjom nove avionike i oružanih sistema.

„Galeb“ je tako trebalo da ponese oznaku G-4M. Ta varijanta bi, osim osnovne školske uloge za naprednu obuku, imala i povećane borbene mogućnosti, kao i potencijalni lovac bombarder.

Povezane vestiAVION KOJI JE TRI PUTA MENJAO SVOJ REP I KOJI SE VODIO KAO OBOREN: Ovo je priča o supergalebu V i PVO Republike Srpske

Sa druge strane, rađeno je i na modernizaciji „orla“ kroz projekat „Orao 2.0“. Problem je, međutim, što ni jedan ni drugi projekat još nisu završeni.

“Suštinski se, takođe, time ne bi dobilo ništa konkretno, jer mi ćemo već do 2030. godine biti u problemu šta da radimo sa tim platformama”, kaže Radulović.

A kada je reč o novim kupovinama za srpski RV i PVO, u medijima se moglo pročitati svašta, pa su se često mešale i babe i žabe. Kao mogući novi jurišnik, na primer, spominjan je američki T-7, iako je u pitanju klasičan školski avion za naprednu obuku.

“To je klasičan trenažni avion, ali je u isto vreme i velika nepoznanica. Tu letelicu još niko ne koristi. Amerikanci tek počinju sa njegovim uvođenjem. E sada, ’Boing’ ne bi bio to što jeste kada ne bi dodao još ponešto. Postoje, naime, koncepti u kojima bi on poneo neku vrstu naoružanja, ali to ne bi bilo ništa spektakularno”, kaže Radulović.

Školski avion tog tipa bi, svakako, dobro došao Vojsci Srbije, koja je za osnovnu obuku pilota obezbedila „laste“ domaće proizvodnje, ali su vremešni „galebovi“ za sada bez alternative u segmentu napredne obuke, odnosno obuke za prelazak na mlazne avione.

Prema Radulovićevim rečima, pogodne alternative u segmentu školske avijacije su i korejski T-50, koji rade sa Amerikancima, ali je njegova mana pre svega to što je prilično skup. Možda je ponajbolji u klasi ruski “Jak-130”, a nešto dobro da ponude imaju i italijanski “leonardo”, kao i češki “aero”.

Povezane vestiVAZDUHOPLOVNA INDUSTRIJA BIVŠE JUGOSLAVIJE: Galeb G-3 istorija jednog zaboravljenog projekta

Sa druge strane, kada je reč o jurišnicima, “prvi medijski pik” je ruski “Su-25”, moglo bi se reći veteran još iz doba rata u Avganistanu, koji je zlatno doba doživeo u ratovima u Čečeniji i u sukobu između Rusije i Gruzije, dok ga je od bivših jugoslovenskih republika kratko vreme imala samo Makedonija.

“To je klasičan jurišnik. Ne znam zašto povlače paralelu sa T-7 jer je to potpuno drugačija koncepcija. To nije čak ni frontovski bombarder, nego jurišnik koji leti nisko i pobriše sve pred sobom – utvrđenja, fortifikacije, oklopne jedinice… On je sa te strane dobra zamena za ’orao’, ali je problem što je to prilično star avion”, kaže Radulović.

Lično je, dodaje, više za opciju nabavke jednog drugog oldtajmera, koji dolazi sa Zapada, američkog A-10, naravno, ukoliko bi Vašington to odobrio. Taj avion dobro je poznat na ovim prostorima, ne po dobru, još iz vremena NATO agresije, jer je upravo on izbacivao municiju sa osiromašenim uranijumom.

“Naravno, ako bismo ga nabavljali, to bi bilo bez osiromašenog uranijuma. Gledano sa strane, taj se avion dobro pokazao. Toliko je žilav da su primerci koje je Vojska Jugoslavije pogađala ’strelom’ i otkidala im motore uspevali da slete na aerodrome u Makedoniji ili Bosni. Pilot je zaštićen titanijumskim oklopom. Žilav je to i učinkovit avion. Pa, ako se ide na stariju varijantu, pre bih razmišljao o A-10 nego o ’Su-25’”, kaže Radulović.

To opet ne bi predstavljalo dugoročne rešenje, već samo privremenu varijantu na 10, 15 godina.

“Moramo naći dugoročnu varijantu za segment jurišnika. U slučaju da ostanemo bez tog segmenta, zavisićemo isključivo od helikoptera, gde osim starih naoružanih ’gazela’ i ovih pet skoro nabavljenih ’Mi-35’, nemamo mnogo opcija. Čak i da uvežemo sve H-145M, i one policijske i tri naoružane ’Mi-17’, nemamo više od 50 komada”, kaže naš sagovornik.

Osim toga, već za 10-15 godina biće potrebno tražiti zamenu i za lovačku komponentu, koja je trenutno popunjena lovcima “mig-29” dobijenim iz Rusije i Belorusije.

Novac će, naravno, diktirati sve – i tipove aviona i tempo nabavke… Dobra stvar je jedino to što kada se govori o nabavci jurišnika nije reč o nečemu što će se desiti danas, sutra, već je u pitanju dugoročni projekat.

“Kada bude došlo vreme da izbacimo iz upotrebe ovo što sad imamo, dobićemo nešto drugo, tako da se tu neće nešto mnogo menjati u pogledu broja tipova letelica, što je važno i zbog logistike, infrastrukture, održavanja, ali i zbog obuke pilota sa kojima i inače kuburimo.”

t-7T-7

Zemlja porekla: SAD

Prvi let: 2016.

Posada: 2

Najveća brzina: 1.300 km/h

Dolet: 1.839 km

Naoružanje: nema

Cena:  /

 

t-50T-50

Zemlja porekla: Koreja/SAD

Prvi let: 2002.

Posada: 2

Najveća brzina: 1.836 km/h

Dolet: 1.851 km

Naoružanje: trocevni top 20 mm, 7 podvesnih tačaka nosivosti 3.740 kg

Cena: 21 milion USD

 

su-25Su-25

Zemlja porekla: Rusija

Prvi let: 1975.

Posada: 1

Najveća brzina: 975 km/h

Dolet: 1.000 km

Naoružanje: dvocevni top 30 mm, 11 podvesnih tačaka nosivosti 4.400 kg

Cena: 11 miliona USD

 

a-10A-10

Zemlja porekla: SAD

Prvi let: 1972.

Posada: 1

Najveća brzina: 706 km/h

Dolet: 4.150 km

Naoružanje: sedmocevni rotacioni top 30 mm, 11 podvesnih tačaka nosivosti 7.260 kg

Cena: 46,3 miliona USD

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar