Od Zajednice srpskih opština na Kosovu ostaće mrtvo slovo na papiru. Ako je verovati rečima Aljbina Kurtija, prištinskog premijera, oni nemaju nameru da ispune niti jedno slovo u vezi sa ZSO-om iz Briselskog sporazuma koji je potpisan pre skoro sedam godina. Ovaj vremenski kontinuum ispunjen je raznim, „dovijanjima“ Prištine, kako da izbegne ovu obavezu. Nekada su ta dovijanja bila maskirana iza navodnih usklađivanja ustavnopravnog sistema Kosova sa obavezama koje su preuzete u Briselu. Albanski političari, ali i njihov Ustavni sud, tvrdili su da je ova odredba Briselskog sporazuma u koliziji sa njihovim Ustavom.
Nakon paradoksalnih prištinskih izleta u konstitucionalizam danas imamo možda prvi put jasno i glasno izrečenu tvrdnju da ne postoji namera da se formira Zajednica srpskih opština, opet donekle to maskirajući nekakvom floskulom o jednonacionalnim zajednicama. Kurti je ovaj put bio prilično decidan i verovatno je za ovakvu svoju izjavu prethodno bio ohrabren sa raznih strana, ali posle njegovih istupa čitav pregovarački proces polako gubi smisao.
Za Dragomira Anđelkovića, izjava Aljbina Kurtija da na Kosovu ne može biti formirana jednonacionalna zajednica potpuno je besmislena. Beogradski analitičar u razgovoru za „Ekspres“ ističe da ako već govorimo o jednonacionalnim potezima onda je to svakako politika koju vodi Priština.
„Nju ne podržava ni srpska zajednica, ni većina drugih zajednica na Kosovu. Tako da ta njegova tvrdnja nema nikakvog smisla. Takođe, ova izjava neće imati nikakvog uticaja na pregovore jer i bez toga pregovori ne bi daleko odmakli. Očigledno je da neki na Zapadu misle da Srbija zauzvrat treba da prihvati lažnu kosovsku državu. Ne prihvataju činjenicu da Briselski sporazum ima neutralan status. Ovo jeste Kurtijev bezobrazluk, ali pregovori i bez toga ne bi daleko otišli. Zapad očito uslovljava Srbiju da ukoliko želi da se Zajednica srpskih opština formira mora da da dodatne ustupke, a to je za nas neprihvatljivo.“
Anđelković smatra da nije realno očekivati pritisak Evropske unije i SAD kako bi se Zajednica srpskih opština na kraju ipak formirala. Politički analitičar podseća da je Briselski sporazum potpisan pre sedam godina i da od tada Evropska unija i SAD nisu ništa uradile.
„Da su htele nešto da preduzmu, formirale bi Zajednicu srpskih opština odavno“, smatra sagovornik „Ekspresa“.
Anđelković se osvrnuo i na nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će reakcija Srbije na nepoštovanje sporazuma biti snažna. Anđelković samo jednu opciju vidi kao realnu ukoliko se Briselski sporazum ne ispoštuje.
„Ukoliko na kraju Briselski sporazum ne bude realizovan, a neće, onda Srbija treba da uspostavi sve institucije koje je imala na Severu Kosova. Od civilne zaštite do svih drugih institucija. Srbi, u tom slučaju, treba da izađu iz sistema kosovskih izbora, a Srbija da uspostavi organe Srbije. Mislim da je to jedino rešenje jer Albanci neće prihvatiti nikakav kompromis, u tom kontekstu bar da pod svoju kontrolu stavimo ono što možemo, a to je Sever Kosova“, zaključuje Anđelković.
Sa druge strane Beljulj Bećaj, politički analitičar i univerzitetski profesor, smatra da je Kurtijevo razmišljanje u suprotnosti sa onim što se dogodilo.
„Nigde se nije razgovaralo o tome da se stvori asocijacija etničkog karaktera. Sve vreme smo obavešteni da se radi o zajednici opština sa srpskom većinom. Dakle, ne radi se samo o jednom entitetu, već o srpskoj većini gde će biti i ostale nacionalnosti. U tom kontekstu mislim da je došlo do zamene teze u Kurtijevoj izjavi. Kurtijeva izjava nije u skladu sa onim kako stoji u sporazumu između Kosova i Srbije o stvaranju Zajednice srpskih opština. Zašto je on to protumačio na njemu svojstven način, to je njegov problem. Da budemo načisto, ja sam protiv formiranja jednoetničke zajednice, kao što sam protiv formiranja jednoetničkih država. Ne mislim da u multietničkom Kosovu možemo da stvaramo isključivo etničke asocijacije. Mislim da je to u suprotnosti jedno sa drugim. Mislim da naš multietnički karakter države treba da bude uklopljen sa multietničkim karakterom svih asocijacija, a u ovom slučaju sa asocijacijom opština sa srpskom većinom“, kaže Bećaj za „Ekspres“.
„Na osnovu simultanih delovanja SAD i EU, mislim da se stvorila jedna sinergija koja ide u pravcu realnih indikacija da će doći do sporazuma. U tom kontekstu, ukoliko dođe do sporazuma, mislim da je neminovno da će doći do implementacije opština sa srpskom većinom. Jer ukoliko se želi tragati za nekim drugim rešenjem, onda to znači da se ide na teritorijalnu podelu. Mislim da svako drugo rešenje u odnosu na implementaciju opština sa srpskom većinom jeste scenario koji će uzrokovati dalekosežne posledice i domino efekte u regionu. Prema tome, mislim da bi bilo glupo ukoliko se ne iskoristi ova situacija da se dođe do sporazuma u kontekstu realnih kompromisa strana koje će biti uključene u ovom procesu.“
