Srbi koji su OSTAVILI TRAG U SVETU, a mi ih zaboravljamo

Mirković nam je tom prilikom otkrio zanimljivo zapažanje: dok su gledaoci u inostranstvu otvoreno izražavali svoje emocije, u Srbiji je osećao određenu zadršku koju je on pripisao strahu od toga da bi izražavanje ponosa moglo biti protumačeno pogrešno ‒ kao oblik nacionalizma ili propagande.

"Mislim da se na promociji kvaliteta i uspeha pojedinaca ne radi dovoljno. Kada počne da se radi na promociji, ljudi ne znaju iz kog ugla da to čitaju. Da li taj ponos dolazi iz ugla nacionalizma, ili je propaganda... Nisu spremni. Nije se radilo na tome, ili ako se i radilo, radilo se pogrešno“, rekao je tom prilikom poznati reditelj za "Ekspres“.

Ovih njegovih reči setili smo se u trenutku kada je još jednom trebalo ispričati priču o Dejvidu Vujiću, jednom od junaka njegovog pomenutog filma, koji nas je nedavno napustio.  

Vujića (1935 – 2025) ćemo najviše pamtiti po tome što je učestvovao u svemirskoj misiji "Apolo“ koja je 1969. poslala čoveka na Mesec, nakon koje nastaje čuvena rečenica Nila Armstronga: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo.“

Dejvid Vujić rođen je u Pensilvaniji 1935. godine. Diplomirao je tehničke nauke u Midlendu, magistrirao je u Vašingtonu, gde se zaposlio u NASA. Bio je predstavnik avionske kompanije "Panam“ i vlasnik konstruktorske firme "Dsaund“. Odgovoran je za povezivanje kompanija u izradi objekata u okviru misije "Apolo“ i nekadašnji je portparol u NASA.

Osvajanjem kosmosa direktno je učestvovao u stvaranju američke istorije, ali nikada nije zaboravio na svoje srpske korene. Porodica mu je emigrirala u Ameriku još pre Prvog svetskog rata, a otac mu se borio u dva Balkanska rata. Upravo je njegov otac Mita, koji mu je stalno ponavljao da ne zaboravi odakle je, zaslužan za Vujićevu ljubav prema Srbiji i činjenicu da i pored toga što je rođen u Americi nikada nije prestao da se zanima za aktuelne političke i društvene okolnosti i probleme u Srbiji.

Bio je jedan od najuglednijih Amerikanca srpskog porekla. Savetnik visokih vladinih zvaničnika od Karterove do Bušove administracije, srpski lobista, portparol NASA... Osnivač je i predsednik Tesline naučne fondacije, član borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, kao i Udruženja američkih birača srpskog porekla (SAVA). Priznat i poštovan u naučnim krugovima.

OVAKO je DEJVID VUJIĆ govorio za EKSPRES: SAD moraju da sagledaju vrednost Srbije

Intervju

Intervju

Život 29.12.2019. 21:47

OVAKO je DEJVID VUJIĆ govorio za EKSPRES: SAD moraju da sagledaju vrednost Srbije

Ko je Volt Bogdanić i zašto njime treba da se ponosimo svi u Srbiji

Tri Pulicerove nagrade

Tri Pulicerove nagrade

U fokusu 14.09.2021. 06:05

Ko je Volt Bogdanić i zašto njime treba da se ponosimo svi u Srbiji

Vreme je da se vratimo na priču o ponosu s početka teksta. Dejvida Vujića i njegovog doprinosa obično smo se prisećali tek povodom obeležavanja godišnjica prvih koraka čoveka na Mesecu, ali van tih trenutaka njegovo ime retko kad se pominjalo u domaćoj javnosti. Da li je to, kako kaže Mirković, posledica nedovoljnog rada na "promociji kvaliteta i uspeha pojedinca“, ili nečeg drugog, ostaje pitanje.

Otadžbina je Vujiću zvanično zahvalila tek 2020. godine kada ga je Aleksandar Vučić odlikovao ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena i početkom 2023. kada je dobio nacionalno priznanje "Majka Srbija“.

Posle dodele tog priznanja Vujić je izjavio za RTS:

"Rođen sam i odrastao u SAD. Činjenica je da sam celog života bio vezan za pitanja koja se tiču Srbije. Nisam očekivao tu nagradu. Verujem da je ono što radim, u neku ruku ispod radara i pokušavam godinama da predstavim naše ljude i njihove poglede, dobio sam najzad priznanje za to.“

 

Odlaskom Dejvida Vujića bez velikana nije ostala samo srpska zajednica u Americi, već i sama Srbija. Tokom života učinio je toliko da nam ostaje obaveza da njegovo ime i doprinos srpskom narodu sačuvamo od zaborava. Najmanje što možemo učiniti u budućnosti jeste da se pobrinemo da njegovo ime ne izbledi i da po svaku cenu izbegnemo scenario u kojem ćemo, na dan kada je čovek načinio prve korake na Mesecu, govoriti o "srpskoj sedmorki“ bez jasnog sećanja na pojedince koji su je činili.

Jer, upravo je ta sudbina zadesila šestoricu njegovih drugova i kolega srpskog porekla koji su, takođe, pored njega učestvovali u svemirskoj misiji "Apolo“.

Kako je vreme odmicalo, sve ređe smo pod punim imenom i prezimenom pominjali ljude koji su pored Dejvida Vujića učestvovali u slanju prvog čoveka na Mesec. Zaboravili smo da je Milojko Vučelić bio glavni menadžer programa za sletanje astronauta na površinu Meseca, čiji je neposredni zadatak bila kontrola i analiza Mesečeve površine i osmišljavanje načina sletanja objekata na nju. Milojko ‒ Majk Vučelić bio je projekt menadžer, a od 1966. do 1978. godine i jedan od direktora čitavog programa "Apolo“. Predsednik Lindon Džonson ga je zato i odlikovao Medaljom slobode. Danilo Bojić bio je glavni inženjer i specijalista za sisteme kretanja i kontrolu reakcionih sistema u "Apolo“ programu. Pavle Dujić, inženjer elektrotehnike, bio je zadužen za sistem distribucije električne energije na svemirskim brodovima "Apolo“ tokom leta na Mesec. Milisav Šurbatović bio je inženjer zadužen za prizemljenje i odvajanje svemirskih objekata na površini Meseca. Petar Galović bio je inženjer zadužen za osmišljavanje i obezbeđivanje katapultnog sistema u svemirskim brodovima misije "Apolo“.  Slavoljub Vujić bio je inženjer zadužen za istraživanje prestanka rada elektronskih uređaja na objektima koji su poslati u svemir u okviru misija "Apolo“ i "Saturn“.

Na njihova imena i prezimena smo zaboravili ili ih nikada nismo ni naučili. Valjda zbog toga ne bi trebalo ni da nas čudi što je ambasada Amerike u Srbiji pre koju godinu napravila kampanju "Vi ste svet“ u kojoj je govorila upravo o ljudima koji su poreklom sa ovih prostora, a koji su ostavili dubok trag na razvoj SAD.

Kada govorimo o Srbima koji su menjali svet, priča se obično svodi na dva imena – Nikolu Teslu i Mihajla Pupina. Iako su svima poznati, prosečan građanin o njima zna tek površne informacije. Ako se nešto ne promeni, moglo bi se dogoditi da za očuvanje Teslinog imena više učini Ilon Mask nego Srbija.

Da u srpskom ponosu nešto zaista nije kako treba, pokazuje i to što Teslino ime najglasnije izgovaramo tek kada ga Hrvati prisvajaju, umesto da ga deca školujući se upoznaju kao neizostavan deo svog obrazovanja.

Ukoliko ovakva odnos imamo prema jednom Nikoli Tesli, kakva sudbina može da zadesi Dejvida Vujića.

Put ka nacionalnom otrežnjenju za svakog od nas mogao bi da započne upravo uz dokumentarni film "Teslin narod“ Željka Mirkovića, koji priču o Srbima u Americi vraća na same početke – pominjanjem prvog Srbina na tom tlu, Džordža Fišera (Đorđa Šagića), kog su ribari spasili, a čije se ime nalazi u Livingstonovoj knjizi "Sto znamenitih Amerikanaca“.

Mirkovićevo ostvarenje pruža priliku da se s ponosom prisetimo ljudi srpskog porekla koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji i kulturi Amerike. Svi su poznati, ali većina građana Srbije o njima ne zna skoro ništa.

Koliko na primer znamo o Voltu Bogdaniću, jednom od najboljih istraživačkih novinara današnjice, čoveku koji koji je prestižnu Pulicerovu nagradu dobio čak tri puta.

Prvu Pulicerovu nagradu dobio je 1988. godine za istraživanje "Velika bela laž: kako su američke bolnice izneverile poverenje građana i ugrozile njihove živote“. Drugi put Pulicerovu nagradu dobio je za istraživanje "Smrt na šinama“.

Svojim tekstovima pokazao je koliko su česte nesreće na pružnim prelazima i koliko su se malo tim problemom bavili nadležni. Treći put Pulicera je dobio 2008. godine za razotkrivanje putanje kojom toksične supstance dospevaju širom sveta u određenim proizvodima nastalim u Kini.

Među tim proizvodima bili su i sirupi za decu, zubne paste i lekovi za temperaturu.

Njegova porodica je u Ameriku stigla pre 1945. godine. Njegov otac Valter Bogdanić sin je poznatog srpskog i beogradskog trgovca Đorđa Bogdanića koji je u svoje vreme bio vlasnik hotela "Palas“ u Beogradu. Bogdanić je u svojim intervjuima govorio da je, kada je imao osam godina, dakle 1958, njegov otac poveo čitavu porodicu na put u Beograd da unuke upozna sa dedom.

Odnos prema sopstvenoj istoriji možda najbolje oslikava ime Mladen Sekulović, koje većini ne zvuči nimalo poznato. Tek kada se pomene Karl Malden, počinjemo da pretražujemo sećanja, pokušavajući da se setimo odakle nam je poznat. A ipak, reč je o jednom od najznačajnijih umetnika svetskog glasa.

Rođen je 22. marta 1912. godine u Čikagu, u porodici Marije i Petra Sekulovića, kao Mladen Sekulović. Najpoznatiji je holivudski Srbin koji je 1952. osvojio Oskara za najboljeg sporednog glumca za ulogu u filmu "Tramvaj zvani želja“, gde je glumio Harolda Mičela Miča. U Holivudu je bio cenjen do te mere da je od od 1989. do 1992. godine bio predsednik Akademije filmskih umetnosti i nauka. Veliku popularnost donela mu je i TV serija "Ulice San Franciska“ u kojoj je igrao sa Majklom Daglasom, koja je prikazivana sedamdesetih godina.

Karl Malden ostavio je trag i u jugoslovenskoj kinematografiji, ulogom u filmu "Suton“ Gorana Paskaljevića iz 1982. godine. Glumio je srpskog imigranta i film je bio na engleskom jeziku.

Odnos prema svom srpskom poreklu negovao je dokle god je bio živ.

"Lojalnost srpskom poreklu bila je najveća vrednost u domu moga oca“, napisao je u u svojoj autobiografiji "Kako sam uspeo“.

Srbin kojeg je NASA uvrstila u 15 najvećih umova svih vremena

Da se ne zaboravi, nikada

Da se ne zaboravi, nikada

Oni su ponos Srbije 28.05.2023. 02:25

Srbin kojeg je NASA uvrstila u 15 najvećih umova svih vremena

Pored Karla Maldena i Volta Bogdanića tu je, naravno, i Piter Bogdanovič, ali i Gordana Vunjak Novaković – najuspešnija srpska naučnica svih vremena, prebogate biografije.

Završila je Zemunsku gimnaziju kao đak generacije, diplomirala i doktorirala na odseku za hemijsko inženjerstvo Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, gde je bila profesor do 1993, nakon čega odlazi na MIT u Bostonu, a potom 2005. na Kolumbiju u Njujorku. Najcitiranija je srpska naučnica. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i član je devet akademija nauka u svetu. Prva je Srpkinja članica Nacionalne akademije nauka u SAD i nalazi se u samom svetskom vrhu naučne discipline biomedicinsko inženjerstvo.

Kada smo svojevremeno, u razgovoru za "Ekspres“, pitali Gordanu Vunjak Novaković zašto javnost u Srbiji tako malo zna o uspešnim naučnicima srpskog porekla u svetu, njen odgovor bio je jednostavan:

"Zaista ne znam. Možda zato što nas nauka zanima manje od nekih drugih aspekata života.“

Sudeći po našem znanju o istaknutim Srbima koji su menjali svet, čini se da nas, osim nauke, ni mnogo toga drugog ne zanima dovoljno. To je poražavajuće jer imena koja smo uspeli da nabrojimo dokazuju da su znanje i ljudi najveće bogatstvo jednog naroda. Nikako da shvatimo da nijedna zemlja nema veći potencijal od svojih ljudi – a Srbija i te kako ima čime da se ponosi.