Biznis
04.05.2022. 07:10
Vesti
06.05.2022. 10:15
Dragan Vesić
Kolumna
Srpski inat i prilagođavanje
Inat – to je naša kolektivna karakterna osobina koja nas je, kroz istoriju, skupo koštala.
Srbi imaju tu nezgodnu samodestruktivnu naviku da se inate sa celim svetom, pogotovo sa velikima i moćnima koji kroje sudbinu sveta.
Naravno da svet, kao ni život, nikada nije pravedan jer moćni nameću svoja pravila gledajući svoje interese: ekonomske, političke, vojne...
Nije lako opstati u takvom svetu, izvući ono što se može i sačuvati sebe. Danas je to možda teže nego ikad, bar u novijoj istoriji čovečanstva.
Političari gledaju svoj lični interes, bez obzira na posledice po državu i građane, dok odgovorni političari, dakle državnici s vizijom, ne teraju inat celom svetu, pokušavajući da ga menjaju tvrdoglavo insistirajući na pravdi, nego, da bi opstali, pokušavaju da izvuku maksimum za svoj narod.
Izbor naravno nikada nije lak jer se često bira između dva zla i valja slušati razum jer politika zna za interese, ne za emocije.
Uostalom, svejedno je da li ste kreacionista ili evolucionista, Darvin je svakako bio u pravu kada je rekao da kod velikih prirodnih i društvenih promena ne opstaju najbolji i najpametniji nego oni koji se najbolje prilagode. Možda su dinosaurusi najbolji primer za to jer onako veliki nisu opstali.
Možda mi jesmo veliki, ali smo mali u odnosu na ostatak sveta pa je vreme da nešto naučimo iz prošlosti i da se ne inatimo, jer ćemo proći kao dinosaurusi, nego da se prilagodimo.
To je sada imperativ vlasti u Srbiji: da izvuče ono najbolje za građane. Odluke su svakako bolne, ali uvek je, manje ili više, teško kad vam nije ostavljen neki izbor jer, bilo šta da izaberete, morate se suočiti s posledicama. Suština je da od izbora imate manje štete, a više koristi.
Vesti
31.03.2022. 18:29
Ostati neutralan
Valja mudro promisliti pre nego što se donese važna odluka i povuče potez jer nema druge šanse kad posledice nastupe.
Odluke jesu teške, ali je odugovlačenje gubljenje vremena pogotovo danas kada je zbog pandemije kovida i rata u Ukrajini na sceni globalni haos, a vremena vanredna. Kriza, pre svega ekonomska, neminovna je i ona je već nastupila.
Mnogi mirnodopski planovi i mnogi savezi dovedeni su u pitanje – globalizacija, na primer. Šta će biti s njom? Nijedan spoljnopolitički analitičar nema jasan odgovor na to pitanje, jedino je izvesno da ništa više neće biti isto.
Znamo naravno da je multikulturalnost bila samo paravan za "vesternizaciju sveta“ kako je američki filozof i pisac Noam Čomski nazivao globalizaciju, jer najveća svetska sila, SAD, želi da vodi glavnu reč. To, dakle, nije rekao Balkanac nego Amerikanac. Da li su potrebni dodatni argumenti za ovu tvrdnju? Ako jesu, evo ih jer "život se sastoji iz puke zbilje i golih činjenica“ što bi rekli junaci iz Diznijevih crtanih filmova.
Puku zbilju imamo i ona je apokaliptična kao u distopijskom filmu, ali ovo nije film nego košmarna zbilja: strah od pandemije, koja predugo traje, prerasta u hroničan stres i strah – šta je sledeće, kakva nas katastrofa čeka?
Vesti
05.05.2022. 10:22
"Politička pozicija Srbije nikad teža"
To nije normalan život jer više nema straha nego strepnje, a strepnja je apstraktni strah, strah od straha, što bi rekao filozof egzistencijalizma Žan-Pol Sartr.
Jednostavno rečeno, strepnja je iracionalni strah – kad se čovek plaši opasnosti, ali ne zna koje. Takva stvarnost ostavlja ljude bez nade i vere u bolje dane. Naš život liči na noćnu moru gde je stvarnost toliko strašna da poželimo da nije stvarna i da se što pre probudimo ne iz ružnog sna nego iz kome.
Kao da je naš život simulacija jer živimo u softveru, ali nije u pitanju film "Matriks“: Neo i Morfeus neće doći da isprave stvari – ovaj košmar nije san, a iluzija je stvarna.
Tu je naravno i pomenuti rat koji latentno preti da postane globalni, ako već nije počeo samo drugom vrstom oružja.
Činjenice? Zar nije činjenica da je profit velikih korporacija jedina "vrednost“ za koju globalizacija zna? Uz profit ide i jeftina radna snaga, i to je suština – dakle globalizacija je, pre svega, ekonomski pojam – dok priče o prožimanju kultura, asimilaciji malih i gubitku nacionalnog i svakog drugog suvereniteta, kojima se (anti)globalisti bave, služe za skretanje pažnje sa suštine jer ideologije, u klasičnom smislu, više ne postoje.
Vesti
18.05.2021. 08:15
Kad ne trgujemo, onda ratujemo
Sam neoliberalizam mnogo vise liči na epohu (po kritičarima, totalitarnu) nego na ideologiju, i to ekonomski veoma surovu: tu nema milosti jer apsolutno slobodno tržište ne zna za socijalnu pravdu, posebno za ekonomski slabe koji su prolazili kroz tranziciju na pogrešan način, ali to je već druga tema.
Novi neoliberalni svetski poredak nema veze s moralom i duhovnim bogatstvom. On zna samo za materijalne vrednosti i lični interes. Stvoren je po ukusu bezličnih ljudi potrošačkog društva, koji traže puka zadovoljstva i to ih čini srećnim. Oni ne traže višu svrhu i dublji smisao, a ljudima koji ne misle lako se medijski manipuliše.
Dakle, svet u kome živimo nije ni lep ni pravedan, ali drugi ne postoji i to treba prihvatiti kao notornu činjenicu.
Inatom ne možemo ništa promeniti. Ostaje nam samo da se prilagodimo i ne izgubimo sebe.
Sve se jednom menja, ali kad dođe vreme.
Komentari
