Vesti
30.04.2022. 13:15
Život
05.05.2022. 09:15
Vojislav Tufegdžić
Ukrajinci u Srbiji
Dobri domaćini, pa opet smetamo
Teško je sročiti apsurdniji i zlobniji komentar od onoga koji je nedavno osvanuo u naslovu jednog hrvatskog dnevnog lista: "Ukrajinci se u Srbiji ne osećaju bezbedno jer Srbi veličaju Putina.“ Ako ništa drugo, svom čitalaštvu su bar saopštili da nevoljnici iz Ukrajine dolaze u Srbiju. Njihovu državu zaobilaze čak i kao privremeno spasonosno odredište.
Od početka rata u Ukrajini temom dolaska velikog broja Rusa, u manjoj meri i Ukrajinaca, u Srbiju podjednako se bave i ovdašnji i strani mediji. Ovi drugi na svoj način, uglavnom s prizvukom čuđenja ili pak optužujućim tonom zasnovanim na činjenici da Srbija zvanično jeste osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali nije uvela sankcije Moskvi.
Onima koji su došli to je nevažno. I Rusi i Ukrajinci koji su se u poslednja dva meseca ovde obreli došli su iz istog ili sličnog razloga; jedni su utekli od neposrednih ratnih užasa, drugi su na beg bili prinuđeni zbog ličnog protivljenja ratu i zvaničnoj politici svoje države. U Srbiji su, koliko god vremenski oročili svoje boravište, pronašli oteti mir. Tu je početak i kraj svih politikantskih kalkulacija. Ukoliko pojedinima deluje neshvatljivo da u trećoj zemlji, što u ovom slučaju Srbija jeste, Ukrajinci i Rusi jedni uz druge mogu opušteno da borave, neka se osvrnu u ne tako davnu prošlost. U vreme kada su izbegli iz ratom razorene Bosne i Hercegovine, bez obzira na to da li Srbi, Bošnjaci ili Hrvati, u evropskim gradovima zajedno, jedni uz druge, bez trzavica i nacionalnih podela, počinjali nov život.
Lepi primeri
U izveštavanju većine stranih medija u prvi plan se ističe skup podrške Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu u Beogradu, uz svu ikonografiju majica s Putinovim likom koje se prodaju na uličnim tezgama. Potpuno se zanemaruju zahtevi za prekid rata i podrška koja je na istim ulicama pružena ukrajinskom narodu. Na poslednjem beogradskom protestu protiv rata u Ukrajini bilo je mnogo ruskih doseljenika.
Lep primer o pravom stanju u Srbiji objavio je "Dojče vele“ (DW). U reportaži iz sela Osojak nedaleko od Kragujevca, DW prenosi priču o ruskom bračnom paru, vlasnicima malog hotela. "U poslednje vreme, umesto gostiju iz Evrope i Srbije, najčešće im dolaze izbeglice iz Ukrajine“, navodi DW, napominjući da izbegli Ukrajinci u ovom hotelu dobijaju besplatan smeštaj i hranu. Među pridošlima je i Ekatarina Barbar sa svojim četvorogodišnjim sinom. Došla je sa nekoliko prijatelja koji su mesec dana, preko Moldavije, Rumunije i Bugarske, putovali do Srbije. Njen muž ostao je da brani svoju zemlju.
Vesti
21.04.2022. 15:15
"Srbija plaća visoku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji"
Vlasnici hotela su Rusi, Mihail Golubcov i njegova supruga Vera. "Šokirali smo se kada smo shvatili da su vlasnici ovog mesta Rusi. To je bila naša prva reakcija. Ali, sada nam je baš drago da postoje takvi ljudi. Beskrajno smo zahvalni“, ispričala je Ekatarina prenoseći utiske svojih sunarodnika. Objašnjava i da su čitav put, sve tačke za odmor i spavanje, organizovali prijatelji koji ih čekaju u Nemačkoj. I da nisu imali pojma da će spavati pod istim krovom sa Rusima.
Njihov domaćin Mihail Golubcov sa svojim suprugom i decom dočekuje i ispraća izbeglice iz Ukrajine. U Rusiji je bio građevinski inženjer. U Srbiji se bavi ugostiteljstvom i povrtarstvom. Naglašava da je u dobrim odnosima sa komšijama jer je to veoma važno: "Rusi i Ukrajinci su bili dobre komšije… Sada je Rusija izgubila dobre komšije.“
Kroz njihov hotel prošlo je više od 50 žena sa decom, među njima i tek rođena beba. Na prvi pregled su je vodili u kragujevački Dom zdravlja. Uz pomoć donacija prijatelja i rodbine, omogućili su da onima koji beže od rata kod njih sve bude besplatno. Objasnio je za DW zašto to čini: "Rat je veliki greh. Za greh treba pokajanje. Kako ja mogu da se pokajem? Samo da nešto pomognem.“
Srbija je jedna od retkih zemalja koja nije zatvorila vazdušni prostor za ruske avione. Državljanima Rusije za ulazak u Srbiju nisu potrebne vize. Za zemlje Evropske unije jesu, ali su one potpuno obustavile izdavanje viza ruskim državljanima. Paradoks je, što je građanima Srbije i te kako znano, u tome što Rusi koji napuštaju svoju domovinu to čine upravo zbog neslaganja s postupcima rukovodstva svoje države. Incidenti koje su Rusi doživljavali u zemljama EU, od medijskog linča, fizičkih nasrtaja, šikaniranja dece, do odbijanja da im se ukaže lekarska pomoć, nedvosmislena su poruka da tamo nisu dobrodošli. Pošto dalje u Evropu za sada ne mogu, opredeljuju se za „ničiju teritoriju“ – dolazak u Srbiju.
Vesti
03.05.2022. 07:10
Sankcije Rusiji: Šta dobijamo i šta gubimo?
Biznis
26.04.2022. 08:10
Koje bi bile konkretne posledice uvođenja sankcija Rusiji
Prilog Radija Slobodna Evropa govori o tome. Procena organizacije "OK Rusi“, koja pomaže građanima koji su na udaru ruskih vlasti i protive se ratu, jeste da je najmanje 300.000 Rusa napustilo zemlju nakon 24. februara. Većina misli da su domovinu napustili na duže vreme. Ili zauvek. Grupe na društvenim mrežama imaju više hiljada članova koji, između ostalog, razmenjuju i informacije o životu u Srbiji.
Anton i Rita su među izbeglima koji su došli u Beograd. Napad na Ukrajinu bila je, kažu za Slobodnu Evropu, kap koja je prelila čašu.
"Mnogi ljudi iz Ukrajine koje poznajem, koji su pobegli, nisu imali izbora. To je za njih bilo pitanje života… To što se desilo je za mene zločin. Ne verujem da će se u Rusiji bilo šta dobro desiti“, kaže Anton.
Ovaj softverski inženjer ostaće u Srbiji i planira da nastavi posao koji radi za jednu britansku kompaniju. U Evropsku uniju ne mogu jer Rita nema vizu za zemlje EU. Anton ne skriva razočaranje: "Dalje ne možemo jer je većini zemalja jedino važno koji pasoš imate.“
Tehnologija mimo svega
Ljubitelji brojeva vole da se oslone na proverive podatke. Od 24. februara u Srbiji su registrovane 323 firme čiji su osnivači iz Ruske Federacije, objavio je portal VOICE. Više od polovine novoosnovanih pravnih lica, njih 169, registrovano je za računarsko programiranje. U Beogradu sedište ima 246 pravnih lica, a u Novom Sadu 48, objavio je ovaj portal.
Nove ukrajinske firme u našoj zemlji, kojih je neuporedivo manje među novoregistrovanim, bave se konsaltingom, ugostiteljstvom i saobraćajem.
Saznanja, koja su teško proveriva u ovom trenutku, jesu da najveći broj pridošlih čini srednji građanski sloj. I sami podaci o profilima preduzeća koja se osnivaju sugerišu da se radi mahom o stručnjacima iz IT sektora.
"Ljudi pričaju o tome, aktuelno je, ali su za sada informacije uglavnom zasnovane na posrednim pričama. Sigurno će se vremenom saznati više pravih podataka“, kaže za "Ekspres“ Nemanja, zaposlen u novosadskoj IT kompaniji, ne želeći da se predstavi punim imenom jer međunarodna kompanija za koju radi ima rigorozna pravila kada su javni istupi u pitanju.
Međutim, za tvrdnju da je Srbija nenadano "dobila“ veliki broj stručnjaka iz ove oblasti ima konkretan primer:
"Jedan od direktora IT firme u Novom Sadu mi je rekao da se Rusi, ne znam da li i Ukrajinci, učestalo javljaju za posao, za otvorene pozicije koje su javno dostupne preko oglasa. Za jedno radno mesto se interesuje i po petoro svakog dana. Procena je da je to dobro za nas. Kao i u vreme dok su se događali problemi na Krimu. Tada je puno radnih mesta u ovom sektoru tamo ugašeno, u vezi sa poslovima autsorsinga, pretežno usluga za Amerikance. Tada se posao koji su radili u velikoj meri prelio kod nas, pa su nam plate povećavane. Nešto slično se očekuje i sada. Ukratko, njihov dolazak se gleda kao pozitivna strana za ovdašnje poslovanje. Može samo da nam poveća konkurentnost i plate.“
Prema Nemanjinom opisu, "tržište u ovoj oblasti je živo“, odnosno postoji znatno više radnih mesta nego što je to bilo do pre nekoliko godina: „Jednostavno smo konkurentni, negde u sredini, nismo loši, imamo znanje, a s druge strane smo ipak jeftiniji nego stručnjaci na Zapadu. Zato ovde raste tržište.“
Svet
23.04.2022. 22:40
Iz Ukrajine izbeglo više od pet miliona ljudi
Svet
22.03.2022. 16:05
Najteža izbeglička kriza od Drugog svetskog rata
Odrično odgovara na pitanje da li je imao iskustava u radu sa kolegama iz Rusije i Ukrajine:
"Moja firma nije poslovala sa Rusijom i Kinom, to je kompanijska politika, bavimo se industrijskim softverom. Ima tu i geopolitike i svega drugog, ali to je pravilo koje se jednostavno poštuje. Mi se time štitimo da ne dođemo na loš glas, to je globalna kompanijska ’sajber sekjuriti’ odluka. Jer, čim nekome prodaš softver, on može da ga istraži i pronađe njegovu eventualnu ranjivost. Nama su prioritet tržišta Severne Amerike, Australije i Evrope.“
Mediji su proteklih dana u sumnjičavom tonu, sugerišući da se verovatno radi o nekoj vrsti prevare, objavili podatke da su novi vlasnici firmi u Srbiji na jednoj adresi registrovali i po više desetina firmi. S obzirom na prirodu i način posla u IT sektoru, naš sagovornik u tome ne vidi ništa posebno sporno:
"Multinacionalne kompanije gledaju da nekako uhlebe svoje ljude. Sad, gde su oni fizički prisutni, to je manje važno. Dobra strana ovog posla je što ne moraš da budeš prisutan na adresi na kojoj si se prijavio. To su ’digitalni nomadi’, da kažem terminom koji je odavno u upotrebi. Oni su postojali i pre ove krize. Mnogi, recimo, odlaze na egzotične lokacije, rade odande po pola godine, pa se vrate u Evropu. Nije bitno gde su, važan im je samo dobar internet. Tako i u ovom slučaju. Iako su ovde otvorili firmu, pitanje je gde se fizički nalaze. Pošto mi funkcionišemo sa Evropskom unijom bez ikakvih restrikcija, možda žele da iskoriste priliku i preko ovdašnjih adresa nastave svoj posao. Verovatno je neko došao u Beograd ili Novi Sad i za potrebe svojih kolega ovde registrovao više firmi.“
Proizvodnja problema
Neodoljivoj potrebi da proizvedu senzaciju brojni domaći mediji nisu odoleli ni u ovom slučaju. Pretvarajući retke pojedinačne slučajeve u pravilo koje ne postoji, objavljuju se naslovi poput "Ne pitaju koliko košta“, "Rusi i Ukrajinci navalili na stanove u centru Beograda i Novog Sada“, "Izbacuju stare zakupce da bi Rusima naplatili duplo više“, "Traže ekskluzivne lokacije“… Iako je u porastu potražnja za iznajmljivanjem stanova, to nipošto ne doseže razmere kojima se, praktično, domaćim podstanarima poručuje da će zbog Rusa i Ukrajinaca ostati na ulici.
Kada je o kupovini kvadrata reč, tvrdnju da su "zbog imućnih Rusa i Ukrajinaca“ skočile cene nekretnina u Beogradu i Novom Sadu agent za nekretnine Katarina Lazarević ne naziva besmislenom, ali je izričita u stavu da Rusima i Ukrajincima naša zemlja nije privlačna kao lokacija za preseljenje:
"To nije tačno! Naprosto, nije istina. Da bi neko kao stranac ovde zakupio stan, mora da ima beli karton. Nije reč ni o kakvoj masovnoj potražnji. Da bi stranac mogao da dobije stan, mora da dobije beli karton, da ga vlasnik prijavi, što ovde nije uopšte jednostavna procedura. A da ne govorim o kupovini, otvaranju firme i ostalom.“
Da spekulacije o skoku cene nekretnina deluju kao lov u mutnom, ne svedoči samo nepostojanje konkretnih primera, već i regulative zbog koje je u Srbiji državljanima Rusije onemogućeno da ostvare namere. Iako je u stranim medijima objavljeno da u ovdašnjim bankama sve više Rusa otvara račun, a njihov broj u ovom trenutku procenjuju na 20.000 do 30.000, to jednostavno nije tačno.
"Na dnevnom nivou imam 10 do 15 posetilaca iz Rusije koji ovde žele da otvore račun na svoje ime ili na ime firme koja je nedavno osnovana. Ne možemo da im izađemo u susret jer nam je zabranjeno poslovanje sa državljanima Rusije i njihovim firmama. Znam da neki od njih pokušavaju da prebace novac iz stranih banaka do kojeg ne mogu da dođu ili da ovde nastave poslovanje kojim se bave. U velikom broju su to i obični ljudi koji samo žele da imaju bankovni račun, ali, nažalost, ni njima ne možemo pozitivno da odgovorimo. Ne moram da im objašnjavam zbog čega je tako, znaju i sami… Neprijatno mi je“, kaže za "Ekspres“ direktor ekspoziture jedne od stranih banaka koje dugo posluju u našoj zemlji.
Komentari
