Srpsko prokletstvo: Imati pa nemati

Srpsko prokletstvo: Imati pa nemati

Shutterstock


Nije umno verovati političarima, makar se on zvao Ričard Grenel sa zvanjem specijalnog opunomoćenika predsednika SAD Donalda Trampa za Kosovo. Dakle, pošto je odložen vašingtonski pregovarački miting o Kosovu, gospodin Grenel je izjavio da u njegovom prisustvu nije bilo reči o mogućoj razmeni teritorija i promeni granica unutar Srbije i njene južne pokrajine?!

Pre bi valjalo verovati gospodinu Gregoriju Kopliju, direktoru Američkog instituta za strateške studije u Vašingtonu, koji je u izjavi za portal Kosovo onlajn 26. januara ove godine, verujemo, otkrio suštinu poruke „da SAD ne insistiraju na političkim razgovorima o statusu KiM nego na privrednim unapređenjima odnosa Beograda i Prištine“. Gospodin Kopli je u intervjuu za Kosovo onlajn izjavio „da bi Srbija mogla dobiti izlaz na more tako što bi Srbi zadržali sever Kosova i dobili deo severa Albanije i izlaz na Jadransko more“.

Nije precizirao gde, da li oblast Skadra ili deo morske obale istočno od Ulcinja, što je u našoj, ali i delu međunarodne javnosti odjeknulo kao prava senzacija… Koplijevu izjavu nikako ne bi bilo mudro uzimati zdravo za gotovo, nego je prihvatiti kao signal da se u tom loncu nešto krčka.

“Ekspres“ sa sagovornicima pokušava da razjasni da li je izlaz na more i očuvanje severa KiM ono što bi zadovoljilo Srbiju i obujmilo toliko puta ponovljenu maksimu predsednika Vučića: „Ne može neko da dobije sve a suprotna strana ništa“ – ili je to još jedna od onih nemogućih ideja koje bi rešile srpski nebeski zavet?

Shutterstock

Shutterstock

Posle Koplijeve izjave mediji u Srbiji, mnogo više nego političari, bavili su se idejom „velikog kompromisa“ redovno dolazeći do zaključka da je to nemoguća misija. Naš zaključak je da su za realizaciju ovako krupnih geopolitičkih i strateških poteza potrebni svi važni evropski i svetski politički činioci.

Posle toga sledi i logika da svet ima toliko važnih i hitnih poslova da im danas ti srpsko-albanski nesporazumi, koje je taj veliki svet i proizveo, nisu u agendi.

Povezane vesti – Show must go on

Ma koliko sve pomenuto bilo tačno, Srbiji stoji taj kamen oko vrata. Pominju se citati kralja Petra I Karađorđevića o neophodnosti izlaska Srbije na more (u to vreme Srbija je bila jedna od dve evropske zemlje koje nisu imale pristup moru), a u tom kontekstu je citirana izjava Jovana Cvijića sa jednog naučnog evropskog skupa iz 1919, koji je apostrofirao realno rešenje da Srbija izađe na more…

U raznim medijima pojavljivala su se šarolika razmišljanja o tome koliko je realno da po američkom viđenju Srbija izađe na more, po šablonu kako ga je video Gregori Kopli. U izjavi za Sputnjik novinar iz Gračanice Živojin Rakočević dosta slikovito vidi ponudu iz Vašingtona: “Treba se čuvati ljudi koji crtaju mape a ne znaju geografiju, prstom ne bi mogli da pokažu gde je Balkan. Posebno su opasni istoričari hobisti, koji su prepuni nemogućih istorijskih analogija. Sve podseća na ideje srpskog ministra inostranih poslova Milovana Milovanovića u vreme Aneksione krize 1908. godine i pripajanja Bosne i Hercegovine Austriji. Milovanović je tada tražio da velike sile obezbede Srbiji izlaz na more, a da Srbija zauzvrat prizna aneksiju.“

Najava vašingtonskog samita za kraj juna, koji je iz nekih razloga otkazan, gde su se trebali sresti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik privremenih vlasti na Kosovu i Metohiji Hašim Tači, koji je u međuvremenu pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine, izazvala je mnoge nedoumice pa i misterije. „Njujork tajms“ je u jednom trenutku  objavio da će predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp primiti Vučića i Tačija, ali je tu vest sutradan povukao. To svakako govori o značaju vašingtonskih razgovora koji su otkazani, jer SAD su, kako je to u svetu i naglašavano, najavile svoj povratak na Balkan.

U Srbiji otkazani vašingtonski miting doneo je i oprečna tumačenja, čak i moguću najavu „nove“ američke politike prema Kosovu. U tom kontekstu je dr Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost u Beogradu, izneo predlog da Aleksandar Vučić ne bi trebalo da razgovara sa ljudima iz Prištine, nego direktno sa Tiranom.

EPA-EFE/Doug Mills / POOL

EPA-EFE/Doug Mills / POOL

“Ovo je naša prilika, treba predložiti Trampu, on je pragmatičan političar, da Srbija za teritorije južno od Ibra traži izlaz na more u okolini Skadra, a da manastiri i druge srpske enklave dobiju međunarodne bezbednosne garancije u skladu sa već poznatim standardima“, rekao je Trifunović.

Oni oprezniji su govorili da su Sjedinjene Američke Države uložile mnogo novca i truda za tzv. državu Kosovo, pa da Donald Tramp to lomi preko kolena, realno ne može.

Kako i iz kojih razloga, iz kojih provejavaju neznanje i površnost, u našim medijima albanska luka Drač figurira kao „apsolutna meta srpskih primorskih ambicija“? Zamislite samo tu svemirsku fikciju – Srbija kopa tunele, gradi mostove kroz albanske gudure do luke Drač sa kojom ne zna šta će, zamislite bezbednost tog koridora, njegovu frekventnost, koliko je to dovoljno sve snažnijoj srpskoj privredi? Baš nebulozno!

“Srbiji je potrebna snažna pomorska trgovačka luka, ali to nije Drač“, kaže univerzitetski profesor i ugledni srpski istoričar Mile Bjelajac. „Luka Drač ima plitak gaz, neupotrebljiva je kao velika trgovačka luka, ona je u suštini putnička turistička luka.“

 EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Član SANU i istoričar Ljubodrag Dimić kaže: „Srbiji jeste potreban izlaz na more, ali postavlja se pitanje šta bi Srbija radila na Draču i zašto joj zatvaraju vrata Soluna ili Bara? Istina, to jeste nekad bio san srpskih političara u prvim decenijama 20. veka. Tada je to moglo da bude nešto kao ponuda, pogotovo u vremenima pre nego što je nastala Jugoslavija. Međutim, mislim da je od četiri pravca koji povezuju Srbiju sa Mediteranom, ovaj najlošiji i najmanje frekventan… Verujem da je sve ovo samo opipavanje pulsa pred krupne odluke“, kaže akademik Dimić.

Dr Mile Bjelajac na ovu temu ima vrlo zanimljive opservacije. Na naše pitanje da li je Srbija danas u boljoj poziciji, jer ima snažne saveznike u Kini i Rusiji, svet nije više unipolaran, i da li bi u pregovorima o Kosovu i pomenutog „velikog kompromisa“ bilo realno tražiti pripajanje Republike Srpske i izlaz na Jadran u prostoru između granica Crne Gore i Hrvatske, kaže:

Povezane vesti – Besa u Beloj kući

“Što bi nam ga davali kad smo ga imali i oni su nam ga oduzeli. Mislim prvenstveno na Nemačku. Nemačka je idealni tvorac odvajanja Crne Gore od Srbije 2006. godine, Amerikanci i Englezi su bili izvođači. Da se ne lažemo: Dojč banka je finansirala prelazak Crne Gore sa dojč marke na evro.

SRJ je tada raspolagala sa dva geopolitička resursa – izlaz na Jadran i Dunavski plovni put. Ostao nam je samo Dunav.

To je tada, a i danas je većinski stav tzv. evropske međunarodne zajednice, uključujući SAD. Pa setimo se koja se haranga digla protiv Srbije kada smo 2008. dali ponudu za kupovinu luke Bar? Dakle, šta da očekujemo ako znamo da je Nemačka i dalje ključna sila u Evropi, a šta da očekujemo od Bona koji je kršeći sopstveni ustav vojno učestvovao u NATO agresiji na SRJ. Oni i danas imaju svoju vojsku na Kosovu i Metohiji.

Srbi su u javnom govoru ovih evropskih sila i dalje glavni krivci za raspad SFRJ, ’srpski hegemonizam i nacionalizam’ je napravio ’toliko zločina na Kosovu’… Znali su Nemci ko je počinio zločine, i one danas aktuelizovane u haškim optužnicama za Tačija, Veseljija, ranije Haradinaja… ali su sa pompom velikom državniku Ramušu Haradinaju pre sedam, osam godina prostirali crveni tepih… Hoću da kažem da je danas u ovim okolnostima nemoguće sačiniti trajno održivo rešenje za KiM.

EPA-EFE/PETRIT PRENAJ

EPA-EFE/PETRIT PRENAJ

Tačno je da svet nije više unipolaran, da Srbija ima ozbiljne saveznike u Rusiji, Kini i još nekim zemljama. Međutim, stoji važno pitanje – koji su interesi velikih sila, imaju oni prečih planova mimo Srbije i šta su one spremne da žrtvuju za Srbiju? Činjenice stoje ovako: Turska, odnosno Erdogan, preko Sulejmana Ugljanina, svako malo, šalje signale o otcepljenju. Veoma su važne poruke koje je Vučiću nedavno doneo Lavrov, šta mu je Putin rekao u Moskvi i šta mu je Si Đinping poručio u pismu koje je stiglo pre Vučićevog puta u Moskvu i Brisel… Srbija nije više sama.

Povezane vesti – Kosovski boj preko Atlantika

Vaše pitanje da li je u novoj preraspodeli međunarodne moći i snažnim prijateljima Srbije u raspetljavanju kosovskog čvora realno da se Republika Srpska pripoji Srbiji i da li Srbija može da dobije izlaz na more, teško je pitanje, ali jedno je izvesno: KiM, prekrajanje granica na Balkanu jedino su mogući ako se napravi nekakva svetska konferencija kojoj je stalo do mira na ovim prostorima. Tada bi se vratili mnogim nepravdama nanesenim Srbima, pa i onom pitanju otimanja Istočne Slavonije koja je istorijski uvek pripadala Srbiji.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Dr Milanče Mitovski

    ОСИРОМАШЕНОСТ СЕ СТИЧЕ И(ИЛИ) НАМЕЋЕ

    Придев осиромашени је, у појединим круговима,код нас,све више је заступљен. Да би неко био осдиромашен морао је да буде богат, или бар да има нешто. Када му се то отме или на неки начин га изгуби, придружи се групи сиромаха: актери могу бити власт; лопови, економске кризе и слично.

    1. Углавном сви се рађају са истим богатством при себи, голи и боси, Промене настају касније.
    2. Неког, након рођења, чека богатство, а другог беда.
    3. Време ради за некога, а за другог раде други.
    4. Ми нисмо сиромаси, богати смо осиромашеним уранијумом. Бацили су нам га пријатељи. Псету се баца хлеба.
    5. Осиромашени смо и на дну смо, у Европи. Власт то не види, кратковида је?
    6. Материјално осиромашени углавном су богати духом. Е, то се не отима.7. Власт је осиромашила најпре пензионере, да се богато не преједу, а затим и раднике.
    8. Пензионери једино нису сиромашни годинама и болештинама. Друго све немају.
    9. Некима је машта искривљена. Гледају на стварност из контејнера.
    10. Наша се осиромашеност једино се не види у медијима и у причи челника.
    11. Нашу осиромашеност не може да је види челник, он је далеко од ње.
    12. Ако је тачно имати па немати, доћи ће неко време када ће се имати баш све?

+ Ostavite komentar