Šta će biti sa školskom godinom? Zavisi koga pitate

Međutim, kako vreme prolazi, sve je upitnije kada će i kako učenici položiti i ispuniti redovne školske obaveze. Iste, u nekom trenutku, čekaju kako one koji podržavaju štrajk, tako i one koji žele da se što pre vrate u školske klupe. Pitanje je možda samo jedno, ali odgovor je u ovom trenutku teško dati.

Koliki je procenat škola koje su trenutno u štrajku teško je proceniti jer je situacija različita od slučaja do slučaja, od regiona i stepena protesta.

Nastava se odvija pod različitim uslovima i okolnostima - negde su časovi skraćeni na 30 minuta, u većini srednjih škola, naročito gimnazija, traje potpuna obustava nastave koja je počela od drugog polugodišta, dok u nekim ustanovama nastavnici normalno drže časove. Podela među nastavnicima i profesorima postoji od prvog dana štrajka, a slična situacija je i kod roditelja.

Dok su jedni uz prosvetne radnike, drugi su za to da im se deca što pre vrate u školske klupe i počnu da nadoknađuju izgubljeno. Dok razlike u mišljenjima postoje i ne kriju ih, i jednima i drugima zajedničko je da će deca morati da nadoknade ono što su izgubila od nastave. Da li će i koliko će još izgubiti zavisi isključivo od toga koliko će trenutna situacija u državi potrajati.

Iako odgovor na ovo pitanje trenutno niko ne može da ponudi, uveliko je aktuelna tema kako će se završiti školska godina i na koji način će se nadoknaditi izgubljeno gradivo. U skladu sa tim škole u Srbiji rade na pripremi plana nadoknade nastave zbog delimične ili potpune obustave rada.

Najglasnije se pominje nekoliko različitih rešenja - od pretčasa, sedmog časa, radnih subota, sažetog gradiva. Uvođenje pretčasa ili sedmog časa, značilo bi dodavanje jednog časa dnevno kako bi se postepeno nadoknadilo propušteno gradivo.

Radne subote omogućile bi učenicima da dobiju dodatne časove tokom vikenda, iako bi to moglo da naiđe na otpor i nastavnika i roditelja.

Skraćeni časovi značili bi veći broj časova dnevno kako bi se maksimalno iskoristilo vreme u školskom rasporedu. Ova opcija posebno je izvodljiva kada je reč o osnovnim školama jer nemaju toliko časova i može se primeniti intenzivni rad. Skraćivanje časova na 30 minuta, uz povećan broj časova u danu, omogućilo bi da se obrade sve nastavne jedince.

 Tu je i opcija produženja školske godine, što se čini kao najizvesnija opcija ukoliko protesti potraju.

Da li je školska godina izgubljena, ko meri da li su zahtevi studenata ispunjeni... pitali smo profesora

Intervju

Intervju

Vesti 24.02.2025. 15:35

Da li je školska godina izgubljena, ko meri da li su zahtevi studenata ispunjeni... pitali smo profesora

Ono što se u ovom trenutku čini logičnim jeste da će nadoknada nastave funkcionisati od slučaja do slučaja. Jer, većina škola nije istovremeno obustavila rad, a isto važi i za profesore i nastavnike.

Najosetljivija grupa su maturanti koji su pred završetkom školovanja, ali ne i obaveza jer mnogima od njih slede pripreme za upis na fakultet. S obzirom na to da upravo maturanti prvi završavaju školsku godinu i da većinu čekaju pripreme za fakultet, njihova situacija je najkomplikovanija.

Kako će izgledati naredni meseci u školama i da li će se pronaći rešenje koje će biti fer, pre svega za učenike, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da obrazovni sistem prolazi kroz još jedan izazovni period. Poslednji put sistem je bio na ispitu u vreme koronavirusa, kada je trebalo organizovati onlajn nastavu. Ne treba zaboraviti da su se škole tom prilikom dobro organizovale za kratko vreme i u velikoj meri olakšale đacima komplikovanu situaciju. Baš na osnovu tog iskustva možemo reći da će izlaz iz ove krize, u velikoj meri, zavisiti od odnosa Ministarstva prosvete i prosvetnih radnika, koji u ovom trenutku nije na potrebnom nivou.