Ubavo putovanje
Šta treba očekivati od sastanka u Ohridu
Od predstojećeg sastanka u Ohridu ne treba očekivati mnogo. Ovakav zaključak izveden je na osnovu svega onoga što smo imali priliku da čujemo prethodnih dana. Iza nas je period koji je obeležilo mnogo sastanka i priče, a sve s ciljem pripreme terena za narednu rundu dijaloga Beograda i Prištine koja će biti održana 18. marta.
Aleksandar Vučić, Aljbin Kurti i Miroslav Lajčak ponovo će sesti zajedno za sto, a sastanak će posmatrati Džozef Borelj koji će u tom trenutku biti u poseti Severnoj Makedoniji.
Formalno, sastanak u Ohridu je veoma važan. To nam je ovih dana potvrdila i diplomatska ofanziva na Beograd i Prištinu. Prvo je Prištinu i Beograd posetio specijalni predstavnik EU za dijalog da bi odmah posle njega iste gradove posetio i Gabrijel Eskobar, izaslanik SAD za Zapadni Balkan.
Stepenište
Pre svega treba istaći da u Ohridu ne treba očekivati da će doći do bilo kakvog potpisivanja. Ono po čemu bi sastanak u Severnoj Makedoniji, makar formalno, trebalo da bude značajan jeste što, prema Lajčakovim rečima, predstavlja drugi korak na putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Ovaj stepenik je ključan jer podrazumeva postizanje sporazuma o implementacionim odredbama članova u aneksu, koji će se smatrati sastavnim delom ovog instrumenta. Osnovni ugovor biće završen i spreman za formalno potpisivanje tek kada ovaj deo procesa bude ispunjen.
"Prvi korak bio je da se dogovorimo oko predloga, a pre šest meseci ne biste se kladili da ćemo biti tu gde smo sada. Drugi korak je finalizacija, a finalizacija znači znati kako će sporazum biti sproveden. Ne bi bilo ozbiljno tvrditi da imamo dogovor, kada ne možemo da odgovorimo na pitanje kako će se sporazum sprovesti. I treći korak je formalizacija, kako ćemo to odobriti i kakvo će biti potpisivanje, kada i na kom mestu će se to desiti. Dakle, postoje neke ideje i razgovaraćemo o njima, ali kao što sam rekao, to je treći korak. Ne očekujem nikakvu ceremoniju potpisivanja u Ohridu jer ima mnogo strana koje podržavaju ovaj proces i smatramo da bi bilo ispravno da i one budu deo ovoga“, izjavio je nedavno Miroslav Lajčak.
Na osnovu ove, ali i drugih Lajčakovih izjava sastanak u Ohridu je sazvan da bi se dogovorilo "o redosledu koraka, ko treba šta da uradi i kada“.
Dakle, plan postoji, dnevni red postoji, čeka se još samo da Vučić i Kurti stignu na Ohrid. Ipak, stvari na terenu su često suprotne od onoga kako je stanje predstavljeno na papiru.
Miroslav Makedonski
Lajčak je posle tri godine dočekao da bude važna karika u dijalogu Beograda i Prištine, pre svega jer je Evropa konačno jedinstvena po pogledu rešavanja kosovskog čvora. Njegove izjave prate se sa velikom pažnjom i deluje da konačno imaju težinu. Uložio je Lajčak veliki trud i po ko zna koji put, samo od početka ove godine, posetio Beograd i Prištinu. Međutim, nemoguće je otrgnuti se od utiska da specijalni predstavnik EU za dijalog džabe lomi noge dokle god Aljbin Kurti odbija da formira Zajednicu srpskih opština.
Nakon sastanka sa predsednikom Srbije Lajčak je još jednom nedvosmisleno rekao za RTS da je formiranje Zajednice srpskih opština "osnovni preduslov za sprovođenje evropskog plana“.
"Za nas je važno da se ispuni sve što je dogovoreno. Deset godina nije ispunjeno, ali će biti ovog puta. Nećemo imati dogovor bez Zajednice srpskih opština i garancije da će biti uspostavljena. Inspiracija je potrebna jer se mnogi na Kosovu plaše ZSO, da će naneti štetu funkcionisanju sistema. Ali u Evropi ima puno modela koji pokazuju da nije tako“, rekao je Lajčak.
Ukoliko Lajčak želi da se njegove reči uzimaju za ozbiljno, Priština će u Ohridu, pod onim "ko treba šta da uradi i kada“, dobiti rok za formiranje Zajednice srpskih opština. Ukoliko ne bude tako, odlazak na Ohrid će imati smisla samo ukoliko se obiđu Samuilova tvrđava i manastir Svetog Pantelejmona.
Mislima u Briselu
Da od sastanka 18. marta ne treba očekivati mnogo, govori u prilog i to što ni Beograd ni Priština u ovom trenutku nisu spremni da odstupe od svojih stavova. Za Beograd je ZSO uslov svih uslova za dalje pregovore, dok Priština i dalje ne pokazuje da je spremna da ispuni ranije dogovorene obaveze. Ono zbog čega bi Ohrid ipak mogao da bude bitan jeste to što će proći u znaku ostavljanja utisaka, jedne i druge strane, koje će u svoj kofer spakovati Žozep Borelj. Isti kofer Borelj će izručiti prvo 20. marta u Briselu, na sastanku ministara spoljnih poslova EU, a potom i 23. i 24. marta u Evropskom savetu.
Lajčak je i sam najavio značaj predstojećih sastanaka zakazanih za pred kraj marta istakavši da će Borelj tom prilikom evropske lidere "obavestiti o napretku ili nedostatku napretka“.
"Žele da čuju od njega imamo li dogovor ili ne. Ako nemamo dogovor, zašto je to tako“, rekao je Lajčak.
Ti sastanci će, po svemu sudeći, biti mnogo značajniji od predstojećeg u Ohridu jer će predstavljati ispit zrelosti Evropske unije. Posle tih sastanaka ćemo videti koliko je EU ozbiljna u nameri da formira Zajednicu srpskih opština. Baviti se predviđanjima nikada nije jednostavno, ali na osnovu trenutnih okolnosti posle 24. marta moguća su tri scenarija. Prvi je taj da bi mogli da budu napravljeni značajni koraci ka formiranju ZSO, drugi je da Kurti postane bivši, a treći je da će Srbija biti izigrana. U svakom slučaju, Beograd će znati na čemu je.
Bitniji sastanak od predstojećeg u Ohridu mogao bi da bude i onaj koji je Aljbin Kurti, tokom dvodnevne posete Strazburu, obavio sa predsednikom Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom.
U kakvom je raspoloženju prošao ovaj sastanak, ali i drugi koje je Kurti obavio, i o čemu se razgovaralo iza zavese nećemo saznati. Međutim, moći ćemo da naslutimo na osnovu Kurtijevog ponašanja. Da li je bio izložen pritisku ili je dobio podršku da nastavi sa vođenjem svoje politike saznaćemo već 18. marta.
Naredni dani i nedelje biće pravi ispit za Evropsku uniju i njenu politiku. Bez obzira na to da li će EU ovaj ispit zrelosti položiti ili ne, Srbija će konačno znati na čemu je.