Vesti
09.02.2021. 15:14
M. Paunović
Sumnjičavi, zabrinuti i vakcinisani
Posle 11 meseci lutanja u mraku, kako je uglavnom izgledala iscrpljujuća borba protiv nepredvidivog koronavirusa, optimizam se, makar u obrisima, polako vraća među ljude. U živote građana Srbije je zakoračio sa otvaranjem prvih punktova za vakcinaciju i od tada tinja. Sa skoro pola miliona ljudi koji su primili vakcinu protiv Covid-19, Srbija je druga u Evropi i sedma u svetu po broju vakcinisanih. Za razliku od većine zemalja Evropske unije i ostatka sveta, Srbija, makar za sada, nema problem sa raspoloživom količinom vakcina, a ne bi trebalo da ga ima ni u skorijoj budućnosti jer je vrh države najavio da se očekuje da će do marta u zemlju stići još milion doza vakcina, što je kroz prizmu trenutnih dešavanja u svetu krajnje ohrabrujuće.
Kolektivni imunitet
Sa druge strane, ono što bi možda trebalo da nas brine jeste to da je do 2. februara, dvadesetak dana od početka masovne vakcinacije, u Srbiji interesovanje za vakcinu pokazalo 860.000 ljudi. I pored apela struke i realnog luksuza da biraju između tri vrste vakcina, broj zainteresovanih kao da stagnira. Ukoliko ovaj broj ne počne da raste, teško ćemo doći do kolektivnog imuniteta i konačnog oslobađanja od muke zvane Covid-19, ili makar zaustavljanja ovakvih talasa epidemija za šta nam je, prema rečima Predraga Kona, potrebno oko milion i po vakcinisanih ljudi.
Povezane vesti - Od danas se prima druga doza vakcine – kakva je procedura i šta morate poneti sa sobom
Stanje je takvo pre svega jer je sumnja u vakcinu i dalje velika. Dok jedni čekaju da vide „šta će se dogoditi sa vakcinisanima“, drugi su kategorično protiv imunizacije, u čemu im pomaže i antivakserski pokret koji ne posustaje i koji se neretko čuje glasnije od naučnika koji govore o važnosti vakcinacije.
Nadu da bi broj zainteresovanih mogao da raste ulivali su redovi građana ispred Sajma koji su čekali na vakcinaciju kao i priče tih ljudi. A iskustva vakcinisanih su takva da je retko kada moglo da se čuje nešto negativno. Većina deli utisak da su iznenađeni organizacijom samog procesa imunizacije. Kažu da od trenutka kada su stali u red pa do momenta kada su primili vakcinu nije bilo praznog hoda, gužve, galame, neprijatnosti. Ističu da sistem i osoblje koje ga čini funkcionišu poput sata, kao malo šta u državi. Izlazili su zadovoljni, sigurni u odluku koju su doneli. Ali ima i onih kod kojih je pomenuto zadovoljstvo kratko trajalo.
Naime, pojedini vakcinisani građani naknadno su primetili određene anomalije kod funkcionisanja elektronskog sistema koji je osmišljen da ubrza proces masovne imunizacije. Priče građana do kojih je „Ekspres“ došao su uglavnom slične i sve bude sumnju u funkcionalnost ovog sistema. Sve priče imaju zajednički imenilac, svi do jednog su iskazali interesovanje za vakcinaciju putem eUprave, čime su zavedeni u sistem, ali su se vakcinisali pre predviđenog datuma, ili u međuvremenu dok još nisu ni dobili svoj termin.
Zanimljivo je da su oni koji su se vakcinisali pre nego što su dobili svoj termin, istog dana vakcinacije ili nekoliko dana kasnije dobili poruku od eUprave sa datumom i mestom gde bi trebalo da se odazovu imunizaciji. Sa druge strane, oni građani koji nisu imali strpljenja da čekaju svoj termin već su se vakcinisali ranije, dobijali su poziv, na dan koji im je prvenstveno bio određen da se vakcinišu, kao podsetnik da ne zaborave na imunizaciju.
Povezane vesti - Zdravlje (ni)je samo za bogate
Oba primera su pomalo kontradiktorna sa onim što smo prethodnih dana mogli da čitamo u medijima. E-sistem zahvaljujući kojem građani preko portala e-Uprava mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju i zakažu termin okarakterisan je kao sistem koji od početka do kraja prati proces vakcinisanja, odnosno sistem koji prati svaku bočicu vakcine od trenutka ulaska u Srbiju do njenog davanja. Kako je jednom prilikom izjavio Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uspostavljeni sistem, osim što će pratiti tok od dolaska svake bočice vakcine do njenog skladištenja i na kraju upotrebe, sadržaće i podatke o svakom građaninu koji se vakcinisao kako ne bi bilo zloupotrebe. Jovanović je takođe ranije objasnio i da se svaki građanin evidentira u sistemu kada je primio vakcinu, kada je vreme da primi drugu dozu, kojom vakcinom, kako bi na kraju dobio potvrdu o vakcinaciji.
Ako se vratimo na primere koje smo prethodno naveli, ostaje nejasno kako softver nije prepoznao da su građani vakcinisani već su nakon izvesnog vremena od e-Uprave dobili ponovni poziv za vakcinaciju.
Potvrda i nedoumice
Kada je reč o potvrdi o vakcinaciji i tu vlada zbunjenost. Naime, iako je rečeno da se potvrda dobija putem i-mejla i da ukoliko se izgubi građani mogu da je ponovo traže od e-Uprave jer svaka sadrži QR kod kako bi se sprečila bilo kakva zloupotreba izdavanja lažnih potvrda, pojedina iskustva govore nešto sasvim drugačije. Dok su jedni zaista dobili potvrdu, ali i ne i tačan datum revakcinacije, drugi su nakon vakcinacije dobili samo ceduljicu sa imenom i prezimenom, datumom kada su primili prvu dozu, dok u polju za revakcinaciju ne piše tačan datum već „za tri nedelje“. Na pitanje da li će dobiti poziv kada treba da dođu i prime drugu dozu, građanima je rečeno da će verovatno biti pozvani, a ukoliko ne budu, da „sami prate“. I pored pokušaja da dođemo do sagovornika iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu kako bismo se bolje upoznali sa funkcionisanjem sistema e-Uprave prilikom vakcinacije građana i otklonili nejasnoće, u tome nismo uspeli.
Ostalo je nejasno da li su uočene anomalije dečje bolesti i da li uopšte u budućnosti mogu da izazovu kakvu zbrku, uspore ili odlože revakcinacije. Da li ima razloga za brigu? Ovako sa pravom može da se sumnja da li će u slučaju eventualnog kašnjenja sa revakcinacijom imuni odgovor na virus biti slabiji.
Povezane vesti - “Vakcinacija neće preko noći zaustaviti epidemiju“
Situaciju u vezi s revakcinacijom pojasnio nam je epidemiolog Zoran Radovanović.
„Za sada uglavnom teče vakcinacija prvom dozom. Treba pretpostaviti da su zdravstvene vlasti bile dovoljno razumne da zadrže dovoljnu količinu vakcina za revakcinaciju. Ljudi ne bi trebalo da se brinu da li će primiti drugu vakcinu. Očekuje se da oni koji su dobili prvu dozu, dobiju i drugu. Svako od nas zna kad je vakcinisan, otići će posle tri sedmice i dobiće neku informaciju. Optimalno je da se ljudi ponovo vakcinišu posle tri do četiri nedelje. Ne bi trebalo da revakcinacija bude pre druge nedelje, bolje je posle tri, a može da se čeka do šest nedelja“, istakao je Radovanović za „Ekspres“.
Dovoljno doza za revakcinaciju
Po čaršiji odavno mogu da se čuju priče da vakcina za revakcinaciju neće biti. Ovakve i slične teorije se pravdaju činjenicom da je svet u haosu, da mnogo veće i bogatije države od Srbije kubure sa vakcinom. Sa druge strane, struka i vlast su odavno izašli i pokušali da stanu na put ovakvim teorijama. Jasno i glasno je rečeno da će svako ko je primio prvu dozu, primiti i drugu. Da se one vakcine za revakcinaciju automatski odvajaju sa strane. Realno stanje je da Srbija dobro stoji po pitanju imunizacije. O tome svedoči broj vakcina kojima raspolažemo, kao i onaj koji će pristići u narednom periodu. Podatak da smo drugi u Evropi po broju vakcinisanih, odmah iza Velike Britanije, nije nikakva demagogija već činjenica koja samo treba da doprinese poverenju u imunizaciju.
U ova nezgodna vremena mnogo se energije troši na otklanjanje sumnji. Na ulivanje poverenja u vakcinu. Pomenuti primeri koji su vezani za funkcionisanje elektronskog sistema verovatno su izuzeci, kapi u moru, ali u trenutku kada vlada opšte nepoverenje u vakcinu poslednje su što je potrebno. Za čoveka koji se nalazi ni na čijoj zemlji i ne zna kakvu odluku da donese, ovakve glasine mogu da budu izgovori, preko potrebno opravdanje, jezičak na vagi koji će uticati na odluku da se ipak ne vakciniše.
Komentari
