Zdravlje (ni)je samo za bogate

Strahovi od nepravedne i neravnomerne raspodele vakcina protiv Covid-19 pokazuju se, izgleda osnovanim, a upozorenja da bi gotovo četvrtina svetske populacije na vakcinu mogla da čeka možda i do 2024. godine počinju da zvuče vrlo uverljivo.

Naime, još sredinom decembra prošle godine bilo je jasno da je više od polovine od oko 7,25 milijardi doza vakcine plaćenih unapred rezervisano za najbogatije zemlje, iako one pokrivaju svega sedminu svetske populacije. One siromašnije uspele su da kupe dvostruko manje doza, iako je njihova populacija mnogo veća.

Situaciju, možda, najbolje ilustruju primeri Kanade i Indije. Kanada sa oko 38 miliona stanovnika naručila je skoro 350 miliona vakcina, dakle, skoro deset doza po glavi stanovnika, što je dovoljno da svaki stanovnik bude vakcinisan po pet puta!

Što bi Mića Tomić u „Ko to tamo peva“ rekao: „Daj pet karata!“

Indija, pak, druga najmnogoljudnija zemlja sveta, sa populacijom od oko 1,2 milijarde ljudi, naručila je 1,5 milijardi doza vakcine, što je dovoljno za nešto više od polovine građana.

Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su preko sistema COVAX, koji je još u aprilu 2020. godine pokrenut kako bi se obezbedio ravnopravan pristup dijagnostici, lečenju i vakcinama protiv Covid-19, pokušali da celu stvar isprave.

COVAX zakazao

Nadležni za program su u decembru saopštili da su kroz COVAX osigurali blizu dve milijarde doza, ali su najveći deo proizvođači obećali na osnovu neobavezujućih dogovora.

„Kompanije vam neće dati doze ako ne platite unapred“, rekao je tada visoki pregovarač EU o vakcinama koji je želeo da ostane anoniman.

Povezane vesti - U Velikoj Britaniji počelo ispitivanje mešanja dve doze različite vakcine

No, tu problemima nije kraj. Kada je došlo vreme za raspodelu vakcina, pojavio se problem. Ispostavilo se da čak ni u COVAX sistemu nisu svi jednaki i ravnopravni.

To se, doduše, moglo naslutiti i iz toga što su još pri pridruživanju COVAX-u zemlje klasifikovane u dve kategorije - „samofinansirajuće“ i „finansirane“.

Onim zemljama koje se samofinansiraju bile bi zagarantovane dovoljne doze da zaštite određeni deo svog stanovništva, u zavisnosti od toga koliko toga kupe, dok bi zemlje koje su finansirane dobile dovoljno doza za dugoročno vakcinisanje do 20 odsto svog stanovništva.

Banalno rečeno, za jedne će vakcina da ima, dok ih za druge nema.

I većina zemalja u regionu deo je COVAX sistema. Pokazalo se, međutim, da oslanjanje samo na ovaj program nije baš pametno. Neke države, poput Crne Gore, Makedonije i Bosne I Hercegovine, još čekaju prve doze vakcine, iako su uplatile novac.

Druge zemlje, poput Rumunije, Bugarske i Albanije, dobile su manje, da ne kažemo simbolične količine cepiva (Albanija, na primer, manje od 1.000). Situacija nije mnogo bolja ni u drugim državama Evropske unije, naročito u onim koje su pripadale „istočnom bloku“. Sve to neke je podsetilo i na raniju priču sa prehrambenim i kozmetičkim proizvodima „za siromašno istočno tržište“ koji, osim ambalaže i naziva brenda, nisu imali mnogo toga zajedničkog sa proizvodima koji su prodavani na „bogatom zapadu“.

AP Photo/John Locher

To je, pored ostalog, bio i povod za evropsku poslanicu iz Češke Katerinu Konečnu da u evropskom parlamentu žestoko napadne predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da COVAX ne funkcioniše.

„Sistem jednostavno ne funkcioniše i moramo se suočiti sa činjenicom da ne radi zbog toga što je jedino moguće rešenje za izlečenje sveta ukidanje zaštite patenata. Nije to neka velika stvar, jer su kompanije poput ’Fajzera’ i drugih odavno zaradile svoj udeo na Covid vakcinama, što znači da je jedino što moramo da zahtevamo kao Evropski parlament ukidanje patentne zaštite“, rekla je Konečni.

Ispostavilo se, dakle, da su mnogo bolje prošli oni koji nisu imali obavezu da slušaju šta kaže Brisel (poput Beograda), ili su se pak na to oglušili, i vakcine potražili i kod drugih proizvođača (kao na primer Budimpešta).

Evropska komisija je, naime, vodila jedinstveni centralni postupak nabavke sa proizvođačima vakcina u ime svih 27 država, članica Unije. Portparol Komisije je rekao da su države članice potpisale sporazum u okviru Strategije EU za vakcine kojim su se obavezale „da neće ulaziti u paralelne pregovore sa proizvođačima vakcina van onih koji vode EU“.

U prevodu, neće nabavljati vakcine iz Rusije i Kine, koje, inače, još čekaju i na dozvolu Evropske agencije za lekove.

Povezane vesti - INTERVJU DR MILANKO ŠEKLER: Vakcina nije čarobni štapić

Za Srbiju ovo je bila jedna od retkih prilika u kojima može da profitira iz toga što još nije članica Evropske unije, jer je baš zbog toga bez problema mogla da, uz „Fajzerove“, naruči i dobije milion doza kineskih vakcina i oko 250.000 doza cepiva iz Rusije. Prema rečima Aleksandra Vučića, Srbija je naručila osam miliona vakcina.

„U ovom slučaju to je prednost što nismo članica Evropske unije, jer smo mogli da nabavljamo vakcine i na drugim stranama. Za članice EU pregovarao je Brisel i zato sada imaju problema, jer ne smeju samostalno da pregovaraju. Orban to, doduše, jeste uradio, ali mu zato sada prete sankcijama“, kaže za „Ekspres“ epidemiolog Zoran Radovanović.

Nemoguće je ne pomisliti kako stav Brisela o tome kako niko ne sme da pregovara mimo njih, u situaciji kada sami ne mogu da obezbede i distribuiraju poručene i plaćene vakcine, deluje prilično licemerno. Ništa manje licemerno ne deluje ni izjava Ursule fon der Lajen da će Evropska unija posebnim mehanizmom „što je pre moguće“ obezbediti vakcine protiv koronavirusa za zemlje Zapadnog Balkana i još neke susede.

Avans i taktiziranje

Ona je „objasnila“ da se ispostavilo da je složen postupak dostavljanja vakcina siromašnim i zemljama van Unije kroz međunarodni mehanizam COVAX, pa je odlučeno da se posebnim mehanizmom Unije obezbedi Zapadnom Balkanu dostava vakcina koje će dati članice EU.

Evropska komesarka za zdravstvo Stela Kirijakidis rekla je da će zemljama Zapadnog Balkana biti obezbeđena bespovratna sredstva od 70 miliona evra, kako bi mogle da kupuju vakcine od članica EU.

Radovanović, međutim, ne vidi licemerje u stavu EU, već, jednostavno, obavezu da se poštuju pravila unutar „jedne porodice“, da „sve ruke moraju biti na stolu, a ne ispod stola“.

„Naravno, nekad ima pogrešnih procena i problema. S druge strane, oni koji su ranije ugovorili i platili isporuke, koji imaju čvrste garancije, oni uglavnom i dobijaju vakcine, uz manje ili više problema. Izvisili su oni koji nisu dali avans i koji nisu imali čvrste garancije“, kaže Radovanović.

Drugi problem je što sada i sami proizvođači taktiziraju sa cenom ono malo proizvedenih, a još neprodatih vakcina i, što bi se reklo tvrde pazar. I vakcine će, naravno, otići onome ko plati više.

„Vakcine će dobiti onaj ko da više. Tako je, nažalost, uvek bilo. Ko ima para, taj će da kupi“, dodaje Radovanović.

„Fajzer“, na kojeg se oslonila EU i sa kojim je potpisala ugovor o kupovini vakcina, u međuvremenu je smanjio isporuku.

Zvaničnici EU su zatražili od „Fajzera“ da nastavi dogovorenu isporuku, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je i da će „naterati" proizvođača da poštuje ugovor. Za sada ta „evropska oštrina“ izgleda nema uspeha.

Umešala se politika

Istovremeno, nemoguće je oteti se utisku da je i ovoga puta politika umešala svoje prste u borbu protiv koronavirusa. Nabavkama vakcina za svoje građane, i ne mareći za manje bogate zemlje, a naročito za zemlje „trećeg sveta“, političari dobijaju poene u svom glasačkom telu.

Sa druge strane, politika se meša i kada je reč o davanju dozvola, pa tako kineska i ruska vakcina još nisu registrovane u zemljama EU.

Povezane vesti - Političko pitanje svih pitanja

Solidarnost među državama, proklamovana još na početku pandemije, kao da se na neki način pretvorila u neravnopravnost i nejednakost.

Na opasne posledice neravnomerne raspodele vakcina, međutim, ne upozoravaju samo zdravstveni radnici. Istom temom bave se, naime, i ekonomisti, ali i drugi stručnjaci. A njihove bi procene trebalo i te kako da zabrinu one najbogatije koji se trenutno bave gomilanjem zaliha vakcina.

Anita Ho, vanredni profesor za bioetiku i istraživanje zdravstvenih usluga na Univerzitetu Britanske Kolumbije i Univerzitetu Kalifornija, San Francisko, tako ocenjuje da će neravnomerna raspodela vakcina da poremeti „lanac snabdevanja za sve, a naročito za one najbogatije zemlje koje su postale zavisne od jeftine radne snage“.

„Ako se mnogo ljudi razboli u državama iz kojih dolaze sirovine, ili ako oni prestanu da rade, jednostavno neće biti radnika koji će moći da proizvode i prevezu sirovine ili da proizvode i dostavljaju proizvode. Ljudi neće moći da putuju u ove zemlje i da troše novac, što će značajno da pogodi velike hotelske lance, avio-prevoznike i ceo sektor turizma i ugostiteljstva“, rekla je ona za „MIT tehnolodži rivju“.

Foto: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

A sve to će se, kako kaže, odraziti i na države sa visokim prihodima, jer ako radnici na crno, radnici na farmama, nadničari i ostali slabo plaćeni radnici ne budu vakcinisani, oni neće moći da rade, što će opet da poremeti lanac snabdevanja.

„Oštećeni će biti restorani, industrija zabave itd. A ako ljudi u tim sektorima ne budu mogli da plaćaju kredite ili da zarađuju dodatni novac, to će i te kako da se odrazi na ostatak ekonomije“, zaključuje Anita Ho.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .