TANASKOVIĆ: Interes Vatikana je da se reši konflikt Beograda i Prištine
Vatikan nema drugi interes, osim da se reši konflikt između Beograda i Prištine, kaže bivši ambasador pri Vatikani i Unesku Darko Tanasković, uz ocenu da je veoma značajno što je tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Sveta stolica jasno stavila do znanja da nema razloga zbog kojih bi menjala stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.
Tanasković, takođe, smatra da bi svaki suprotan stav Vatikana naveo protivnike postizanja kompromisnog rešenja o KiM da se još više ukopaju u svoje jednostrane pozicije.
"Sveta stolica nema drugi interes, osim da se konflikt između Beograda i Prištine reši. Vatikan će svoj stav o KiM vezivati za tok i stanje dijaloga, a pošto dijaloga nema i jasno je zašto ga nema, nema ni novih motiva koji bi naveli Vatikan da promeni svoj stav", rekao je Tanasković za Tanjug.
Upitan da li se može očekivati veća podrška Svete stolice naporima Srbije da se postigne kompromisno rešenje o KiM i gde bi Vatikan mogao da ima politički uticaj u rešavanju tog pitanja, bivši diplomata ističe da Vatikan može da deluje na širem međunarodnom planu u međunarodnim organizacijama i u bilateralnim kontaktima sa zemljama koje su značajne za postizanje trajnog rešena za KiM.
Povezane vesti - VUČIĆ: Vatikan čuva svoje pozicije, želi mirno rešenje Srba i Albanaca
"Svojim jasnim stavom i ukazivanjem na to da je odgovornost za blokadu dijaloga na strani Prištine, Sveta stolica može da pomogne i ojača poziciju Srbije", smatra Tanasković.
Ocenjujući posetu predsednika Srbije Svetoj stolici, Tanasković kaže da je ona znak unapređenih odnosa Vatikana i naše zemlje i dodaje da ona predstavlja iskorak u pogledu konkretnosti da se iskoriste potencijali dve države da se ono što ih spaja u većoj meri praktično realizuje u cilju poboljšanja bilateralnih odnosa, ali i situacije u regionu.
Kako kaže, može se očekivati angažovaniji nastup Svete stolice u relaksaciji odnosa između Srbije i Hrvatske koji su, ocenjuje Tanasković, u poslednje vreme zapali u određene teškoće.
"Ono što je značajno, ni u jednom trenutku tokom posete nije postojao nagoveštaj procene Svete stolice da je odgovornost za takvo stanje prevashodno na Srbiji, što je često ranije bio slučaj. Procenjeno je da obe strane, pre svega Hrvatska, treba da daju veći doprinos poboljšanju odnosa", kazao je Tanasković.
Stekao je utisak, kaže, da će Sveta stolica dodatno uložiti svoj autoritet i stručna znanja da se srpskom kulturnom i duhovnom nasleđu, pre svega na KiM, pokloni veća pažnja i da se nesmetano popravlja, rekonstruiše i restauira ono što je potrebno.
Govoreći o eventualnom poseti pape Franje Srbiji, kaže da je predsednik Srbije izrazio želju da poglavar Rimokatoličke crkve dođe u Srbiju, ali da je istovremeno naglasio da se o tome pita SPC.
Dodaje da je predsednik Srbije preneo papi pozdrave patrijarha srpskog Irineja koga, ističe, papa Franja veoma ceni, a podseća da je patrijarh Irinj nedavno rekao da SPC ima poverenja i da veruje poglavaru Rimokatoličke crkve.
"Stvara se atmosfera koja bi mogla da nas približiti realizovanju te posete", ocenjuje Tanasković.
Na pitanje da li Srbiju treba da obavezuju izjave zapadnih zvaničnika, poput američkog specijalnog izaslanika za Balkan Metjua Palmera, da naša država treba da prestane da lobira za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i protiv članstva Kosova u Unesku i Interpolu, Tanasković kaže da takve poruke kod nas više ne bi trebalo da izazivaju preteranu nervozu nego da shvatimo da idemo pravim putem, uz otvorenost i spremnost za dijalog i kompromis.
Povezane vesti - ANSA O SUSRETU VUČIĆA I PAPE: Iskazano zadovoljstvo dobrim odnosima Srbije i Vatikana
Smatra da su u ovom trenutku minimalne šanse da Kosovo postane član Uneska i ne očekuje da će Priština ove godine podneti zahtev za prijem u toj organizaciji.
"Približava se oktobar kada bi Priština ili neka druga država u njeno ime podnela zahtev za prijem. Za sada od toga nema ništa, niko to niko ne spominje, ali nikad se ne zna", kaže Tanasković.
Prema njegovim rečima, opšta procena je da bi Priština sada imala manje šanse da uđe u Unesko nego 2015. godine zbog, kako navodi, promene na međunarodnom planu, ali i činjenice da je Priština pokazala da ne zaslužuje prijem.
"Čak i da su država, ne bi ispunjavali elementarne uslove za prijem", zaključuje Tanasković.