TRI, ČETIRI, SAD! Da li je vreme za paniku?

Šta je prvo što jedna novinarka uradi kada čuje da je koronavirus stigao i u Srbiju? Pozove majku od 70 godina da joj saopšti da povede računa, jer ipak je ona u najugroženijoj kategoriji ljudi. A šta majka odgovara: Je l' to znači da ne treba da izlazim iz kuće? Mani se, sine. Moram da radim. Šta mi ovde širiš paniku. Ako treba da umrem od toga, umreću.

I onda se ta novinarka, koja bi po prirodi posla trebalo da bude odgovorna za svaku vest koju plasira, zapita da li zaista preterano reaguje? I kako da obavesti javnost o tome šta se događa, a da ne podigne tenziju, ili potpiri novu srpsku teoriju zavere, ili paničnu kupovinu maski u apotekama.

Bez bilo kakvih tendencija da se umanji opasnost od koronavirusa, činjenica je da nova bolest pokreće nesigurnosti, anksioznosti, pa i strahove od nepoznatog.

Pročitajte još: Kinezi napravili robota za pregled obolelih

Suočeni sa pretnjom, ljudi su gladni informacija. U želji da utole tu potrebu, obraćaju se Google-u, čitaju postove svojih prijatelja, posećuju domaće i strane medije. A upravo se u svim tim tekstovima kriju podle informacije koje potpiruju bezrazložni strah.

Šta onda ostaje ljudima u borbi protiv lažnih vesti? I šta im ostaje da urade da sebe zaštite?

Saveti su jednostavni: sve informacije treba tražiti od zvaničnih zdravstvenih institucija, lekara, stručnjaka. Treba imati u vidu i da svaki dan više ljudi umire od drugih bolesti, nego što je preminulo od Covid-19 u poslednjih dva meseca. Ako ova morbidna igra kalkulisanja nije dovoljna, setite se i da se velika većina ljudi obolelih od koronavirusa, oporavila.

I dok pažljivo perete ruke, i vodite računa o simptomima koje osećate, nastavite sa svojim životom. Sve je u redu.