Vesti
29.01.2022. 07:10
Marko R. Petrović

Cilj je nastavak dijaloga

Turneja Eskobara i Lajčaka - zaoštreno ohrabrivanje

SERBIA EU DIPLOMACY
Izvor: EPA / ANDREJ CUKIC

Specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta Gabrijel Eskobar i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak zajedno će naredne sedmice posetiti Prištinu i Beograd.

Kako je saopšteno iz Biroa za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta, cilj njihove posete je ohrabrivanje tamošnjih lidera da nastave dijalog o normalizaciji odnosa i sprovođenje reformi na evropskom putu.

A kako bi izgledalo to "ohrabrivanje“? Prema oceni spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića, realno je pretpostaviti sa kakvim porukama oni dolaze. Pitanje je, međutim, načina na koji će te poruke da budu prenete, odnosno prezentovane.

"Tačnije, ako sve bude onako učtivo i diplomatski, ne treba očekivati ni previše efekata, i sve će da ostane status kvo, kao i do sada. Neophodan je, ipak, nešto oštriji pristup kako bi se nešto i postiglo“, ocenjuje Jakšić za "Ekspres“.

U prevodu, neće biti dovoljno samo da se čuju reči kako je, recimo, potrebno formiranje Zajednice srpskih opština, već je taj stav potrebno poduprti i malo agresivnijim stavom.

"A kada je reč o samoj egzekuciji takvog nastupa, mislim da je tu mnogo bitniji Gabrijel Eskobar nego Miroslav Lajčak, koji ima više diplomatski pristup od svog američkog kolege“, dodaje Jakšić.

Moglo bi se pretpostaviti da će teme razgovora biti i predstojeći izbori u Srbiji, u smislu omogućavanja kosovskim Srbima da na njima glasaju. Poenta je, naime, da se izbegnu problemi kakvi su postojali prilikom referenduma o promeni Ustava Srbije. Kosovskim Srbima je tada, naime, bila uskraćena mogućnost da se izjašnjavaju na samom Kosovu te su za glasanje morali da prelaze administrativnu liniju.

Paralelno sa najavom zajedničke turneje Eskobara i Lajčaka po Beogradu i Prištini, pojavio se i intervju novog američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera prištinskoj "Gazeti ekspres“. Hovenijer je u pomenutom razgovoru izjavio da je za Sjedinjene Američke Države normalizacija odnosa Beograda i Prištine od ključnog značaja. Dodao je, međutim, i da bi obe strane trebalo da poštuju Vašingtonski sporazum.

Kakva se poruka time šalje? Da li je ta poruka usmerena pre svega prema Prištini ili prema Beogradu?

Jedan od delova Vašingtonskog sporazuma odnosi se upravo i na formiranje Zajednice srpskih opština, što je, kako je Hovenijer podsetio, obaveza koju je Priština preuzela, te da je na njoj da pronađe model sprovođenja i njenog funkcionisanja.

"Postoje modeli za koje zapravo mislimo da su izvodljivi i ohrabrili smo vladu da razmisli o tim modelima i da razmotri to pitanje“, rekao je Hovenijer.

Naglasio je da se Priština obavezala da će zajednica opština sa srpskom većinom da postoji i dodao da se ideja o asocijaciji opština sa srpskom većinom prvi put pojavila u pregovorima o statusu koje je vodio Marti Ahtisari. Naveo je, međutim, da "niko nije imao na umu nešto što bi imalo nekakav dodatni sloj vlasti, nešto sa izvršnim funkcijama i slično“.

Stav američke vlade je da Priština treba da ispoštuje obaveze koje je preuzela, što bi značilo da smatra da treba da postoji "Asocijacija opština sa srpskom većinom“, naveo je Hovenijer i istakao da SAD ne diktiraju šta ona treba da radi i kako treba da izgleda, već da je to odluka Prištine.

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, međutim, kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, misli da je ova američka administracija pre svega fokusirana na njegov ekonomski deo.

"Sadašnjoj administraciji Džoa Bajdena Vašingtonski sporazum bitan je pre svega zbog jedne stvari. A to je ekonomija. I Bajdenu je, naime, kao što je to bilo i sa Donaldom Trampom, važno da Amerika na ovim prostorima bude prisutnija u ekonomskom smislu. U krajnjoj liniji, Priština je već uradila ono što je od nje traženo, u pogledu priznavanja Izraela i otvaranja ambasade u Jerusalimu, tako da, što se njih tiče, ostaje taj ekonomski deo“, kaže Jakšić.

Slična je stvar i kada su obaveze Beograda u pitanju, ocenjuje Jakšić, navodeći kako ne veruje da će bilo ko da pritiska Beograd u vezi sa ispunjavanjem onog dela Vašingtonskog sporazuma koji se odnosi na premeštanje srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.

"Bajdenovoj administraciji to nije toliko bitno. Ali zato će ih i te kako zanimati situacija oko Gazivoda, ko će da izvodi radove na tom području, da li će to da bude ’Behtel’... Amerikancima je to veoma bitno“, kaže Jakšić.

Uz sve to, naravno, od Eskobara i Lajčaka mogu se očekivati i već standardne poruke o postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, koje je ponovio i ambasador Hovenijer.

"Sjedinjene Države veruju da to mora da bude sveobuhvatan sporazum. Mislim da su vidljivi znaci da naši evropski partneri čine sve napore u procesu dijaloga koji vodi EU kako bi bio postignut napredak“, rekao je Hovenijer.

Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer rekao je da bi bilo odgovarajuće da građani srpske nacionalnosti koji imaju biračko pravo budu u stanju da to svoje pravo i ostvare. "Mislim da će američki stav i dalje biti ono što je bio – da bismo želeli da radimo sa vladom Kosova na pronalaženju aranžmana koji su prihvatljivi za vladu Kosova, ali koji takođe funkcionišu tako da pojedinci na Kosovu mogu da glasaju, ako imaju pravo na to“, naveo je Hovenijer.
 

Američka ambasada u Beogradu saopštila je da će poseta uključivati sastanke sa vladinim i poslovnim liderima, civilnim društvom i predstavnicima različitih političkih grupacija u Srbiji.

Evropa će biti sigurnija, prosperitetnija i ujedinjena sa napretkom na Zapadnom Balkanu, objavila je ambasada na Twitteru uz "toplu dobrodošlicu u Srbiju“ specijalnom predstavniku Eskobaru.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je u Briselu da Lajčak i Eskobar iduće sedmice zajedno putuju na Kosovo i u Srbiju, s ciljem da se na sastancima s tamošnjim političkim vođama poradi na tome da se dijalog nastavi.

Borel je posle sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU–Srbija naglasio da "pozdravlja spremnost Srbije da se angažuje u dijalogu“, dok je upozorio da vlasti u Prištini "u ovom trenutku pokazuju znatnu uzdržanost da se sedne za pregovarački sto“.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Skuplja struja na Kosovu i Metohiji
struja, sijalica, svetlo

Ko premaši 600 kilovata

19.01.2022. 12:07

Skuplja struja na Kosovu i Metohiji

Vlada u Prištini usvojila je zahtev Regulatorne kancelarije za energetiku (RUE) da se poveća cena električne energije za potrošače koji troše više od 600 kilovata električne energije mesečno, dok su ovom odlukom izuzeta preduzeća koja će, bez obzira na potrošenu količinu, struju plaćati kao i do sada.
Close
Vremenska prognoza
scattered clouds
16°C
29.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve