UBISTVO GARDISTA U TOPČIDERU: Mrlja koja ne bledi

Od ubistva vojnika Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, koji su imali po 21 godinu, prošlo je 15 godina. Ubijeni su na stražarskom mestu u vojnom objektu Karaš na Topčideru. I punih 15 godina njihovi roditelji obilaze grobove bez odgovora na jedino pitanje koje im je važno: Ko je i zašto ubio njihove sinove? Advokat Boža Prelević, koji je 2004. godine vodio Nezavisnu, odnosno Topčidersku komisiju oformljenu na inicijativu Vrhovnog saveta odbrane, u intervjuu za "Ekspres" otkriva do sada nepoznate detalje koji su pratili istragu ovog zločina, sumnjivu ulogu jednog danas penzionisanog admirala, svoj jedini razgovor sa pukovnikom Radomirom Ćosićem, zašto ga je Sveta Marović upozorio da se ne svađa sa generalom Brankom Krgom, ko je menjao svoja veštačenja i koga je ova afera koštala karijere, posla, a koga ugleda.

Da li Vam se za ovih 15 godina iko obratio da kaže: Eto, mene grize savest, ja znam šta se tamo desilo, hoću da kažem istinu?

"Nikada niko. Ne verujem da bi se taj ko bi to rekao naživeo posle toga. Zato oni koji znaju šta se tamo desilo i danas ćute."

A šta se desilo u Karašu? Dvojica vojnika su ubijena. Vaša komisija je utvrdila da je ubistvo obojice izvršila treća osoba, ali tragove koji bi doveli do identifikacije ubice ili ubica niste našli?

"Vojna policija, koja je radila uviđaj 5. oktobra 2004. kada su vojnici ubijeni, kontaminirala je tragove, ali oni su samo radili po nalogu istražnog sudije tadašnjeg Vojnog suda Vuka Tufegdžića. Ja nemam informacije, niti sam ikada imao utisak da je sudija Tufegdžić namerno hteo da uništi tragove na mestu ubistva. Ko je ta treća osoba, odnosno ko je ubica može da kaže samo sud i to nakon sprovedenog postupka, ali ono što je sigurno jeste da su u istrazi napravljeni ozbiljni propusti u korist sina jednog pukovnika Vojske."

Mislite na Nenada Ćosića, sina pukovnika Radomira Ćosića, tada komandanta Gardijske brigade?

"Da. On jedini nije kontrolisan u istrazi vojne policije. Pušten je da izađe vozilom iz Karaša bez pregleda, bez kontrole. Jedino od njega nije uzeta parafinska rukavica. Samo on nije poligrafski testiran. On je tu radio kao civil, ali i dalje je nejasno kako je prošao bezbednosnu proveru jer je nesporno da je imao kontakte sa raznim gradskim probisvetima. Ja mislim da je Vojska znala šta se tamo desilo. Njima je bilo potpuno jasno o čemu se radi, a radilo se samo o jednoj stvari, da je Vojska htela da sakrije kriminal u svojim redovima. Znate, u Topčideru je osim Ćosićevog sina bilo još petoro, šestoro zaposlenih civila. I svi oni su poligrafski testirani. Svi osim njega. Ali svima su postavljana pitanja samo u vezi sa ubistvom Milovanovića i Jakovljevića. Niko ih nije pitao da li su znali da se u Karašu odvija neki kriminal i koji, a to je ključno pitanje. To ih niko nije pitao."

Na koji kriminal mislite, na trgovinu oružjem, drogom, saradnju sa kriminalnim klanovima?

"Karaš je idealno mesto za skladištenje raznih stvari. Ja u taj bunker nisam nikad ušao jer mi nisu dali. Nije ušao niko iz Nezavisne komisije.

Ne želim da nagađam, ali u više policijskih i vojnih objekata je tokom kontrola pronađen manjak oružja, a pronađene su i neke druge stvari, švercovane cigare, akcizne markice, stvari sa kojima se može trgovati. Verujem da je to skrovište potpuno nedodirljivo za policiju. A tu su i ljudi koji imaju kriminalnu prošlost, a koji rade tamo. To nisu ljudi koji su bili u vrhu Vojske. Ali znate šta znači trgovati tim oružjem? Znači da je to oružje moglo da se proda nekom kriminalnom klanu, da je sa njim moglo da se izvrši ubistvo i da oružje nikada ne bude nađeno. Eto, o tome se radi."

Povezane vesti - Aleksandrić: Nema treće osobe, sve izmislile strane službe u poteri za Mladićem

Da li ste se sreli sa pukovnikom Ćosićem u to vreme?

"Da, jednom. Ja odlazim u Karaš kao predsednik komisije i pitam ga gde je taj tunel. I on mi kaže: "Kakav tunel? Ovde nema nikakvog tunela. Vas lažu". Ja mu kažem da je moj otac bio major Garde, da je u tom tunelu bio sto puta i da nema razloga da me laže. I pukovnik Ćosić se na to okrene i ode. Bez reči. A Nezavisnu komisiju je oformio Vrhovni savet odbrane. Eto kako je on doživljavao Vrhovni savet odbrane. Pukovnik. Da nema razloga da nešto krije, on se ne bi tako ponašao. A dokaz da je tu bilo više nego sumnjivo je ta ključna rečenica koju je ranjeni Milovanović uspeo da izusti na samrti. Rekao je: "Iznutra. Pucali su iznutra". Znači da je pucao neko koga su oni znali, neko koga su poznavali i on i vojnik Jakovljević. Da nisu poznavali tu treću osobu, ne bi bili ubijeni. U to sam siguran. Ubijeni su zato da toga, ko se tu zatekao, ne bi mogli da identifikuju."

Vojska zvanično nikad nije prihvatila izveštaj Nezavisne komisije kao apriori tačan?

"Ponoviću da je Vojska htela da sakrije kriminal u sopstvenim redovima. Za Vojsku je to bilo neprijatna situacija. General Branko Krga, koji je tada bio načelnik Generalštaba, na sve načine je pokušavao da prekine našu istragu, i to kroz institucije koje su se već u ovom slučaju kompromitovale. Ali mislim da je to radio više zato što je ceo slučaj doživljavao kao napad na ugled Vojske, a ne zato što je imao razlog da krije i štiti počinioce. Moj otac je bio oficir JNA i ja sam poslednji čovek koji bi rušio Vojsku, ali Vojska se ne čuva tako da očiglednim lažima ponižavate inteligenciju građana Srbije. Vojska je znala da ta rupa na ogradi kasarne nije bila od juče, da kamere nisu radile mnogo ranije, znaju da njihova prva, druga i treća verzija nisu tačne. Ne zato što je to neko iz komisije rekao, nego zato što su oni tvrdili da fizički nije moguće. I svi su znali da je to jedna velika neistina, zato je i formirana Topčiderska, odnosno Nezavisna komisija."

Vojna istraga je imala nekoliko varijanti, da je Milovanović ubio Jakovljevića pa sebe, zatim da je Jakovljević ubio Milovanovića pa sebe, pa i da su se međusobno poubijali. Otkud toliko varijanti?

"Kako smo mi utvrđivali istinu, tako su oni menjali varijante. Počeli su da se čupaju i zakopavaju sve dublje. Ali oni koji su skrivali istinu su bili jači od onih koji su pokušavali da je otkriju. Ja sam na jednoj sednici VSO oko toga ušao u oštru polemiku sa generalom Krgom, i tadašnji predsednik SCG Sveta Marović mi kaže: "Ćuti, Božo, pobiće nas". I ja pitam Marovića: "Pa ko ovde ima vlast, ko ovde ima moć?", a Sveta mi kaže: "Pa zar ne vidiš". To je bio kratak dijalog. Na tom istom savetu je Krga tvrdio da je vojnik Jakovljević imao nizak IQ. To dokazivanje da je neko druge kategorije onda kada ga iz Vojske vratite kući u kovčegu, to je bilo prilično bolno za familiju."

Topčider je koštao života dvojicu vojnika, ali je mnoge koštao i karijere, posla, neke i ugleda?

"Vodnik Kovačević, koji je prvi prišao Milovanoviću i koji je njemu i rekao da su pucali oni iznutra, premešten je u neku zabit i nikad više nije dao nijednu izjavu. Načelnik Vojne policije Jevđović je čovek koji nijedne sekunde nije bio na našoj strani. Samo je rekao da ga jedino interesuje istina. On je nama omogućio probna ispaljivanja, davao nam sve što je bilo neophodno za analize, uniforme. Penzionisan je urgentno...

Jedan svedok je stradao u saobraćajnoj nesreći... A ovaj slučaj, odnosna sve te neistinite vojne verzije su koštale ugleda predsednika Vojnog suda Đorđa Trifunovića i istražnog sudiju Vuka Tufegdžića. Da li je koštala Vojsku ugleda, ne verujem. To je tada bilo šesto, sedmo sumnjivo ubistvo u Vojsci, i ako je komisija imala neki značaj, to je da se posle toga tako nešto više nije dogodilo. Znači da je Vojska promenila procedure i napravila drugačiji pristup potencijalno rizičnim ljudima. To je značajan doprinos, a drugo što je takođe važno jeste da je to prva komisija od Drugog svetskog rata koja je rekla da neki čelni ljudi Vojske ne govore istinu..."

Koštalo je i članove Nezavisne komisije?

"Oni su tada ozbiljno napali naše veštake. To su delovi Vojske, pojedini oficiri. Najviše je prećeno veštacima medicine, onima koji su radili ekshumaciju. To su bile ozbiljne pretnje od ljudi koji su bili zaposleni u Vojsci. Meni su ulazili u stan, u automobil. Ja sam sve to rekao na VSO. Ali ništa... Onda je pokrenut postupak protiv onih koji su zataškavali tragove. Ali se ništa nije desilo. Pokrenut je i postupak potrage za počiniocima ubistva, ali ni tu ništa. Da ponovim, oni koji sakrivaju istinu su jači od onih koji tu istinu treba da otkriju."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...