Hronika
02.12.2023. 12:42
Vesti
24.12.2023. 13:01
Avganistan
Kako se uzgaja narko-država
Ni novo, ni neuobičajeno nije objavljivanje informacija o ogromnim zaplenama narkotika ili otkrivanju laboratorija i plantaža za uzgajanje zabranjenih opijata na Balkanu. A kada se o tome radi, u znatnom broju slučajeva akteri su od ranije znani trgovci drogom sa Kosova, ili pak njihovi bliski saradnici iz severnog dela Albanije.
Jedna od svežijih vesti tog profila jeste hapšenje izvesnog Dritana Redžepija u Istanbulu, koji je u Tursku ušao preko istanbulskog aerodroma uz pomoć kolumbijskog pasoša. Ovog vođu narko-grupe zvane "Kompanio Bello" tražile su vlasti Albanije i Italije, a nalazio se i na Interpolovoj crvenoj poternici zbog ubistava, trgovine drogom, otmice, iznude, nezakonitog lišavanja slobode, krivotvorenja putnih isprava i ilegalne trgovine oružjem i municijom. Vođa kartela pronađen je u saradnji policije Italije i Turske, a njegova grupa znana je u širim razmerama krijumčarenja droge iz Južne Amerike u Evropu.
Nekako u isto vreme solunska policija zaplenila je oko 585 kilograma kokaina poreklom iz Latinske Amerike. U uhapšenoj grupi nalazili su se 50-godišnji Albanac koji se pominje kao vođa. Zajedno s njim uhapšene su njegova supruga i dve nećakinje. Grčki mediji preneli su informacije da je ovaj „porodični biznis“ otkriven kada je policija zaustavila mladića u automobilu u kojem je pronašla 239 paketa kokaina ukupne težine 280 kilograma. Desetak minuta kasnije, u drugom delu grada, uhapšen je 33-godišnji muškarac nakon što je pokušao da pobegne policiji.
Pretresom njegovog vozila pronađeno je 238 paketa kokaina težine 277 kilograma. U pretresu kuće pomenutog vođe bande policija je pronašla još 23 paketa kokaina težine 26 kilograma, hiljade evra u gotovini, sedam mobilnih telefona, četiri bankovne kartice, raznu opremu. Policijske fotografije plenidbe droge ukazuju na to da su neki od paketa bili označeni kukastim krstom.
Čudno prijateljstvo
Nemoguće je setiti se i pobrojati tekstove i analize posvećene vezama trgovaca drogom sa političkim događanjima na Kosovu koji su prethodnih decenije objavljivani u stranim medijima. Siže većine njih glasio je kako je borba za „oslobođenje“, odnosno nasilno odvajanje Kosova od Srbije, ogromnim delom finansirana od trgovine narkoticima prodavanih širom zapadne Evrope. U takvim tvrdnjama prednjačili su upravo visoki policijski zvaničnici, a po ličnoj potrebi slična saznanja povremeno su iznosili i pojedini političari. No, kako često biva, ukoliko bi izjavama doveli u neprijatnost državu koju predstavljaju, a čiji zvaničan stav u potpunosti odudara od činjeničnog stanja, čitava priča obustavljala se i praktično nestajala.
Hronika
08.10.2023. 19:49
Velika akcija hapšenja, krijumčarili drogu iz Albanije u Srbiju? (FOTO)
Dobar primer je ne tako davna izjava američkog pukovnika u penziji Daglas Mekgregora, koji je u prošlosti bio savetnik šefa Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Kritikujući američku vojnu intervenciju na Kosovu 1999. godine, Mekgregor je ocenio da je vojni napad na tadašnju SR Jugoslaviju bio usmeren protiv pravoslavnih hrišćanskih Srba i da je nakon toga na Kosovu uspostavljena vlast muslimanske narko-mafije, što je nazvano uspehom za demokratiju.
"Ti ljudi nikada nisu bili naši prijatelji", rekao je Mekgregor kojeg je povodom iznetih stavova američki CNN odmah nazvao ksenofobičnim i rasističkim.
Mekgregor je odranije poznat kao čovek koji je davao izjave koje se kose sa zvaničnom politikom Vašingtona. Ali, svakako nije prvi koji je upotrebio termin narko-država aludirajući na Kosovo i njegovo političko priznanje od brojnih zapadnih država. Niti je Kosovo prvo kojem je dodeljen takav epitet.
Pretpostavke, slutnje, nekada i dokazi koji jasno upućuju na zaključak da se narkotici nalaze u osnovi opstanka pojedinih država ili njihovih režima na koje se blagonaklono gleda ukoliko ispunjavaju obaveze prema pojedinim međunarodnim partnerima i njihovim interesima, pojedini mogu nazivati i teorijama zavere. Iako to ni po čemu nisu.
Džejms Rajzen u svojoj knjizi „Ratno stanje, tajna istorija CIA i Bušove administracije“, detaljno se, između ostalog, bavio okolnostima koje su sledile nakon terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine, odnosno osvetom koju su Amerikanci sproveli nad teroristima u Avganistanu kao glavnim osumnjičenima za ovaj zločin.
Administracija tadašnjeg predsednika SAD Džordža V. Buša davala je, tvrdi Rajzen, sve od sebe da ne obraća pažnju na surovu stvarnost Avganistana. Bela kuća se sve do kraja 2004. godine još nije suočila sa posledicama odluke da napadne Irak pre nego što je okončan posao protiv Al Kaide u Avganistanu, a njen vođa Osama bin Laden nalazio se na slobodi negde duž pakistanske granice. Za to vreme se u Avganistanu u ogromnoj meri proširila proizvodnja heroina i zemlja se pretvarala u pravu narko-državu. Taj termin je u nekom trenutku koristio i sam Buš.
U američkoj, ali i drugim državama širom sveta, državnici i veliki deo javnosti doživljavali su vojnu intervenciju u Avganistanu kao potpuni uspeh. U zemlji su, prema onome što se javno prikazivalo, islamski ekstremisti i teroristi iz brojnih zemalja iskorenjeni akcijama koalicije koju je predvodila Amerika, dok je istovremeno uvedena "nova demokratska vlada i mnogo tolerantniji način života".
Hronika
06.10.2023. 15:48
Srbin "pao" u Brazilu. Bio vođa "Balkanskog kartela"?
Međutim, uporedo sa stvaranjem medijske idilične slike o demokratskim promenama u Avganistanu, u američkom Birou za međunarodnu borbu protiv narkotika i kriminalistička pitanja INL, vladalo je mišljenje o zloj kobi koja je zadesila ovu državu. Pomoćnik državnog sekretara Bobi Čarls, koji je upravljao INL-om, zapanjeno je pratio konstantan porast brojki o rastu proizvodnje opijuma u zemlji. Odlično je znao da je šverc narkotika uvek „vruće“ pitanje. Ukoliko Amerikanci postanu svesni obima proizvodnje i šverca narkotika iz Avganistana, a da pritom SAD ne čine ništa da bi to onemogućile, bilo mu je jasno da će se stavovi Kongresa brzo promeniti.
Suvišna saznanja
Svaki put kada bi CIA izdala novu poverljivu procenu o rastućoj količini opijumske žetve u Avganistanu, Čarls se osećao obaveznim da o tome obavesti nekog od političkih zvaničnika SAD kako bi ih naterao na razmišljanje da Vašington nešto mora da učini.
"Počeo sam da pritiskam zvono za uzbunu. Moraćete ozbiljno da shvatite upozorenja ili će ovaj problem progutati demokratiju", prisećao se kasnije.
Međutim, nailazio je na nerazumevanje. Početkom 2004. godine čuo je uvijene i posredne žalbe iz Bele kuće na svoja sumorna svedočenja o događanjima u Avganistanu. Nedugo potom jedan od zvaničnika iz Bele kuće upozorio ga je da postaje „nepodoban“ zbog svojih upornih tvrdnji i odbijanja da ćuti o sve goroj situaciji u ovoj zemlji. Na kraju je, početkom 2005. godine, izgubio posao kada je kao nova državna sekretarka na dužnost stupila Kondoliza Rajs.
Još od terorističkog napada 11. septembra 2001. viši zvaničnici Bušove administracije pokazivali su potpuno odsustvo interesovanja za opijumski problem u Avganistanu. U stvari, i politički i vojni vrh su se na početku vojne intervencije u jesen i zimu 2001. godine protiv Al Kaide i talibana svom snagom trudili da izbegnu akcije protiv avganistanskih kraljeva droge.
Do tog vremena vrh SAD je već posedovao listu mogućih ciljeva za bombardovanje u Avganistanu, na kojem se nalazilo i dvadesetak laboratorija za preradu droge, skladišta i drugih prostora korišćenih za proizvodnju i promet narkotika. Posle 11. septembra taj spisak predat je američkoj vojsci, ali su Pentagon i Bela kuća odbili da narede bombardovanja i njihovo uništavanje.
Prema opisu jednog od agenata CIA koji je u to bio dobro upućen, ciljevi povezani sa drogom uglavnom su bili veliki prostori poput malih gradova u kojima se nije događalo ništa drugo osim što se proizvodio heroin.
Za sve to vreme Britanci su bili besni na svoje američke saveznike zahtevajući da se laboratorije unište, pre svega zato što je većina heroina iz Avganistana završavala na britanskom tržištu narkotika. Borba protiv narkotika u Avganistanu je u početku bila prepuštena Britancima, ali su oni imali neuporedivo manje vojnih i obaveštajnih sredstava da se sa uspehom nose sa ovim problemom.
Odluka da se ovi ciljevi ne bombarduju bila je jasan znak da Bela kuća i Pentagon ne žele da imaju ikakve veze sa problemom „izgradnje nove države“. Američke vojne jedinice poslate su tamo kako bi se borile protiv terorista, a ne da sprečavaju proizvodnju opijata, a zvaničnici Pentagona nisu nalazili nikakvu dodirnu tačku između te dve akcije. Naravno, postojala je i bojazan da bi uplitanje u tako nešto moglo da izazove još jedan krug žestokih napada na američke trupe.
Zdravlje
17.06.2023. 15:15
Zemlja EU u kojoj droga odnosi najviše života
Čak se i na sastancima rukovodilaca u Beloj kući neuvijeno govorilo da borba protiv narkotika nije deo rata protiv terorizma, te da Ministarstvo odbrane ne želi da učestvuje u nečem takvom.
„Nismo mogli da nateramo Ministarstvo odbrane da se uključi u tako nešto“, svedočio je bivši zvaničnik saveta Bele kuće.
Ulog za novi rat
Kada je 2002. godine Avganistan praktično bio pod potpunom kontrolom Amerikanaca, dramatično je oživljena trgovina opijumom. Već 2003. godine pojavili su se izveštaji da američke trupe zatvaraju oči pred pošiljkama opijuma ukoliko se i desi da ih otkriju tokom pretresa.
Čim su talibani vojno poraženi, ni najviši zvaničnici CIA više nisu preterano zainteresovani za problem sa drogom. Kada je nova vlada Avganistana koju su podržavali Amerikanci preuzela kontrolu u Kabulu, proizvodnja opijuma je eksplodirala. Proizvodni kapaciteti za sušenje opijuma u zemlji skočili su na 1.278 metričkih tona 2002. godine, pokazali su podaci Američke agencije za borbu protiv narkotika DEA. Naredne godine proizvodnja se udvostručila, potom se isto dogodilo još jednom, tako da je 2004. godine Avganistan proizvodio 87 odsto svetskih zaliha opijuma. Prema procenama CIA, mak je je bio zasađen na čak 206.000 hektara zemlje!
Heroin je postao glavni izvozni proizvod ove zemlje i, koliko god to nemoguće zvučalo, glavni pokretač celokupne ekonomije. Avganistan je bio na korak da prestigne Kolumbiju u trci za svetsku prestonicu proizvodnje zabranjenih droga.
Neizbežno, nova avganistanska vlada koju je podržavala Amerika postajala je sve korumpiranija novcem od trgovine heroinom. Zemlji je uveliko bio dodeljen epitet narko-države. Brojni izvori potvrđivali su da su regionalni i državni zvaničnici u Avganistanu zarađivali ogromne sume novca naplaćujući „porez“ švercerima droge za isporuke opijuma i narkotika.
U Avganistanu je proizvodnja i trgovina heroinom postala toliko rasprostranjena da će se, zaključuje Džejms Rajzen, i ubuduće osnovano postavljati pitanje da li su CIA, američka vojska i članovi Bušove administracije postali previše bliski sa Avganistancima upletenim u svetsku trgovinu heroinom.
Jedan od visokih zvaničnika tvrdio je 2004. godine da su se predstavnici vojske SAD sreli sa avganistanskim vojnim komandantima koje su sami stanovnici Avganistana smatrali kumovima trgovine drogom. Poruka je bila kratka i jasna: "Pomozite nam u borbi protiv Talibana i niko se neće mešati u vašu trgovinu."
Bespredmetnost pokušaja da se tolerisanjem problema proizvodnje heroina u Avganistanu dobiju politički poeni u navodno uspešnom uvođenju demokratije, ilustruju podaci o tome u čijim rukama je završavao deo profita od ovog posla. CIA je napravila analizu čiji su zaključci ukazivali da delo ovog novca finansira Islamski pokret u Uzbekistanu povezan sa Al Kaidom, zatim grupa Hezb-i-Islami, potom talibane, pa i samu Al Kaidu. Veze između trgovine drogom i terorizma koje Pentagon i Bela kuća nisu želeli da priznaju bile su stvarne i sve dublje i nedvosmisleno su pomagale oživljavanju terorističkih aktivnosti u ovoj državi.
Komentari
