"Van pameti je da se delimo na krv i nož"

Pobednička lista imala je pola miliona glasova više. Šta je presudilo da većina glasa za „Studentsku listu“, u razgovoru za „Ekspres“ pokušava da rastumači politikolog Ognjen Gogić.

„Čekamo konačne rezultate, mene zanimaju realni brojevi, da vidimo kako su se kretali birači. Kad je reč o ’Ujedinjenoj Srbiji’, odnosno Srpskoj naprednoj stranci, ja sam računao ranije šta bi tu bio njihov maksimum, i to je 1,7 do 1,9 miliona. I bilo je neko opšte mesto u javnosti da oni nisu izgubili mnogo birača, da su sačuvali biračko telo. Njihov rezultat iz 2023. godine, plus Srpska radikalna stranka, koja je bila sa njima na listi, u zbiru je davala nešto preko 1,8 miliona. A onda sam se setio da je i Rasim Ljajić bio sa njima ranije. A ovog puta išle su dve liste, i sa SPS-om i sa SDP-om manjinskom. Tako da procena koju sam ja imao od 1,7 miliona jeste verovatno tačna. Pritom tu i demografija radi, ima nekih gubitaka u međuvremenu, njihovo biračko telo je starije, pa sam razmišljao da li je moja računica tačna i pretpostavio da bi mogli da imaju 1,6 miliona jer se, zapravo, nije mnogo njih razočaralo u njihovu politiku. A zašto pravim ovaj prošireni uvid, jer se treba setiti još jedne stvari ‒ da treba dodati u zbiru SNS-u i SPS, čitav taj sada bivši režimski blok. SPS je mnogo izgubio. Sa 250.000 došli su na 100.000. Treba gledati tako neke stvari. Jeste došlo do određenog osipanja u režimskom delu koji nije tako drastičan barem kada je reč o SNS-u. Možemo da kažemo da su oni donekle slabiji nego 2023. godine, ali to nije ono što je presudilo. Nije došlo do masovnog razočaravanja SNS-om, već su studenti uspeli da mobilišu ogroman deo biračkog tela. To su ta 2,3 miliona, najmanje, kada se sabere sve. I sada tu opet se bavimo matematikom. Oni su definitivno uzeli čitavu opoziciju iz 2023. godine, ono ’Srbija protiv nasilja’. Očigledno su oni izveli na birališta kontingent birača koji nije glasao prethodnih godina. Uspeli su tom kampanjom i nastupom da stvore poverenje kod ogromnog broja ljudi da glasaju za njih. Ja tu vidim dva politička faktora koja su dovela do ovakvog rezultata ’Studentske liste’. Jedan je vlast i ponašanje vlasti tokom protekle dve godine koje je značajan broj birača otuđilo od vlasti. I to ne samo da je otuđilo, nego su ljudi počeli da doživljavaju vlast kao opštu opasnost. Dakle, to se događa kod ljudi koji kažu ‒ ako ovo ostane još koju godinu, onda ovde više nema života, to sam zaista čuo više puta.“

Da li je to bilo pod uticajem kampanje ili je bilo...

„Pod uticajem kampanje vlasti, ne ’Studentske liste’, nego kampanje vlasti. Ponašanje vlasti, i ne samo u kampanji, nego ove dve godine. Sada se pitam i tražim odgovor ‒ kako je bilo moguće da neko može da misli, da može da nazove decu i mladost Srbije ustašama, a da to prođe bez posledica. To ne mogu da dokučim. Nije mi jasno kako je neko mogao da misli da će zastrašivanjem dece po ulici uspeti da uguši pobunu. Kako je to počelo? Nije počelo od nadstrešnice. Nadstrešnica je stvorila revolt kod ljudi, ali nije ona bila ključna. Ono što je bilo ključno to je što su pokušavali da nasilno uguše, neću reći otpor, nije to bio otpor tada, ali demonstracije. I ključni momenat jeste onaj napad na studente FDU-a. Zaista se ispostavilo, a takva je situacija bila i na drugim mestima, ovde su uhvaćeni na delu, da su kadrovi vladajuće stranke išli da fizički zastrašuju i napadaju mlade ljude. I to je dovelo do čitave ove situacije. Ja sam postavio pitanje ko je mislio da je to strategija koja može da da rezultate? Pritom, ponašanje vlasti kasnije je sve vreme isto. Možda oni time svoje birače homogenizuju i drže, ali tako stvaraju otpor kod druge strane i stvaraju zabrinutost kod druge strane za svoju bezbednost. I to za čitav niz događaja. Pa sve te poruke sa zaverama i teroristima, sa talibanima, ustašama su sumanute. To je kod ljudi koji ranije nisu bili nešto zainteresovani za politiku, koje ne interesuje ko je na vlasti, stvorilo zabrinutost, jednostavno rečeno. I onda se pojavila ’Studentska lista’ kao akter koji je mogao da artikuliše tu zabrinutost i koji je mogao da stvori poverenje kod svih tih ljudi. Kod ljudi je postojala svest ‒ ovo mora da se promeni, ovo je opasno, a onda se pojavio neko kome se veruje da to može da iznese. I to je samo to. I da dodam, niko ne razmišlja o ’Studentskoj listi’ na nivou programa...“

Upravo sam to hteo da pitam, da li smo opet imali glasanje „protiv“, a ne glasanje „za“?

„I jedno i drugo. Studenti su dobili glasače emocije. To je bilo tako dirljivo, privlačno, to je bilo energično, jednostavno plenilo je lepotom, pameću, mladošću... I to svako voli. Ne postoji osoba na svetu koja ne voli da je okružena mladim, lepim, pametnim ljudima.“

Da li se politika vodi emocijama?

„Mobilizacija građana da. Politika kao takva ne, ali mobilizacija emocijama je jako veliki pokretač. Sve one scene kada ljudi voze bicikle, pešačenje, kada dolaze previjeni... Na primer, mislim da u poslednja dva-tri dana pred izbore, sreda-četvrtak, da je to dalo ogroman doprinos, zato što su to bila dva velika skupa. Prvo doček studenata kod Rektorata, a onda Slavija. I to su ljudi iz Beograda osetili... Pa sve te slike na društvenim mrežama. Mi smo posle izborne tišine dva-tri dana imali ogromne kampanje na mrežama, spontano od građana koji su delili slike i delili sve ono. Pitao si da li smo glasali ’za’ ili ’protiv’. Glasali smo ’za’ jer je to nešto što je bilo veoma optimistično, ulilo je poverenje, da su to mladi ljudi, da su to pametni ljudi, koji su imali iskrene namere. A drugo, bilo je to što se verovalo da vredi izaći i glasati. Ljudi treba da stvore uverenje da će taj glas imati vrednost. Znači da će biti nas dovoljno i da će to biti zaštićeno posle. I onda, na primer, sećamo se ranijih godina kada ljudi koji su protiv vlasti ne glasaju. Kažu, eto glasali smo ranije, pa šta se desilo. Plaše se da se ne razočaraju. E, toga nije bilo. I, nekako to je kampanja koja je bila prilično samonikla, samoorganizujuća. Ja nisam gledao nijednu debatu na televiziji, nisam gledao predstavljanje kandidata, nije me uopšte zanimalo. Ali koliko je recimo to među ljudima bilo, ide od jednog do drugog, od uva do uva, pa čuješ po okruženju svi će da glasaju... Ne zanima te da pratiš debatu, jednostavno čuješ ljude oko sebe. Oni su jedno drugo, zapravo, podupirali. I to je ta situacija koja nije mogla da se predvidi. Tako da, kažem, bilo je i glasanja ’za’ i glasanja ’protiv’. Osnovna stvar bila je strah od vlasti i od tog ponašanja koje je delovalo neobuzdano i posledica koje može da ostavi po nas, a onda se pojavio akter koji je ulio nadu. U prvom redu da mu se može verovati, a drugo da može da pobedi.“

Izveli su veliki broj ljudi na birališta i sada sledi trenutak odgovornosti. Tolika izlaznost i broj osvojenih glasova obavezuju. Koliki će to teret da bude za one koji će imati većinu u Skupštini?

„Sada je period medenog meseca. Kako kažu, ništa ne uspeva kao uspeh. Da li je to ta energija koju vidite po ulicama Beograda. Ne znam koliko će trajati taj zanos, to je definitivno. Postoji neki grejs period, hoću da kažem. Ali onda dolazi realnost, dakle, svesni su da je situacija bila sve teža, da postoji velika inflacija, pad ekonomskih aktivnosti, da ljudi ostaju bez posla, da im kriza kuca na vrata i da naravno odgovornost ima onaj koji ima svu moć. Postoji situacija koja je nerešena, kao na primer NIS. Doći će im vrlo brzo teške teme na dnevni red. Ali šta je kod njih ovde problem. Ipak je ovo, ja se ne libim da to kažem, zarobljena država. Ipak je ovo sistem institucija, izvršne vlasti, policije, pravosuđa, koji je ozbiljno nagrizen i koji je u zarobljeništvu jedne klike, kaste, koja je otela državu i koja služi njihovim interesima. I prvi zadatak te ’Studentske liste’ je da to prvo razmontira i da preuzme pre svega kontrolu nad institucijama izvršne vlasti. A biće otpora iznutra, to hoću da kažem. Oni su pobedili na izborima, imaju političku moć, ali druga moć je ta operativna moć, kada vi zapravo imate pod kontrolom institucije da mogu da rade šta im vi kažete, da rade i da sprovode vašu politiku. I to će biti sada velika borba. Jer će i te kako biti puno ljudi iz tih struktura koji će se boriti, koji možda veruju da na neki način mogu da se zaustave promene i da se vrati na staro. I to je druga tema ‒ lustracija. Nije to samo moralno pitanje, već će to biti uslov da uopšte može da se vodi politika. To će biti period za prethodna pitanja koja moraju da se rešavaju, koji će potrajati, ali život ne može da čeka. Ljudi će možda očekivati rešenje za neke probleme, ali oni neće moći da to rešavaju jer neće imati do kraja operativnu sposobnost.“

Idu i neke redovne stvari, da kažemo, budžet za 2027. godinu. Očekuju nas predsednički izbori...

„Predsednički izbori trebalo bi da budu raspisani ovih dana. Do kraja godine mi ćemo biti u kampanji. Onda sledeće godine idu lokalni izbori, makar u decembru. Očekujem, iskreno, da će biti veliki pritisak ’Studentske liste’ da se dubinski promeni vlast, a to je da budu prevremeni izbori svuda, da se što pre prekomponuju lokalne vlasti, jer mnogo od toga zavisi. Gvožđe se kuje dok je vruće. Oni su u gotovo svim gradovima pobedili ubedljivo, dve trećine dobili, a sada je momenat da preuzmeš i tu vlast. Da izađeš i na ove izbore i da i tu preuzmeš vlast.

A kada je reč o budžetu, oni imaju dva meseca, to je dostižno, ali sada se moraju brzo završiti sve konstitutivne radnje, a već tu mogu da imaju neke opstrukcije od RIK-a, da se prebrojava ponovo ili da se ponavljaju izbori na nekim mestima... Dakle, da konstituišete skupštinu, da izaberete novu vladu i premijera što pre. Biće borba da se to uradi efikasno, da ne opstruišu previše, da se ne bi previše čekalo, kako bi novi budžet sastavila ta nova vlada, za koju još ne znamo ni ko će je činiti ni kakvu će politiku da vodi.“

Aleksandar Vučić priznao je isto veče poraz na izborima. Mnogi nisu očekivali da će to da se dogodi, ali on je time, mora se reći, ipak pokazao odgovornost da situacija ne eskalira u ne daj bože nekom pogrešnom smeru. Da li očekujete da na isti način SNS pokaže odgovornost i da ne opstruira konstituisanje skupštine, formiranje vlade, donošenje budžeta... To bi bilo odgovorno, zar ne?

„Čitava ova priča je i počela zbog odgovornosti, zbog toga što bežanje od odgovornosti zapada u to. Upravo je to dovelo do pobune građana. I dalje neki ljudi iz te vlasti imaju razne poslove koje ne žele da im neko prekine tek tako i isto ne žele da neko drugi ima uvid tek tako u neke stvari... Ja očekujem da je moguća opstrukcija koja može biti dosta suptilna, na primer, ne odgovarate nekome na mejl, pa onda tako kupite vreme, a u međuvremenu da se sredi dokumentacija. Ima puno trikova koji se mogu izvući iz rukava da se opstruiše, a može da se ide i na to da proba da se stvori neko razočaranje kod ljudi prema ’Studentskoj listi’ ako se neke stvari ne budu dovoljno brzo rešavale. Jer ipak idu predsednički izbori, Srpska napredna stranka se neće predati bez borbe. Ona će se boriti i dalje koliko god bude mogla da ne bi bila marginalizovana.“

Da li vidiš ko bi mogao da bude predsednički kandidat?

„Ono koliko sam ja čuo, a što je po meni bilo logično do izborne noći, to je bio Ivica Dačić. Sva druga rešenja nisu uopšte bila izvodljiva. Sva ta imena koja su se pojavila u javnosti – Siniša Mali, Ana Brnabić, Vučević, Milica Đurđević Stamenkovski, Vladan Petrov, Čeda Antić... Niko nije imao dovoljno prepoznatljivosti kod njihovih birača. Jedino realno gledano ko je mogao da ima popularnost jeste Ivica Dačić.“

Mislim da više nije ni on.

„Apsolutno. Ja mislim da je Vučić po tom pitanju bio ambivalentan. Drugo, Dačić predstavlja rizik u teoriji jer može da bude najsamostalniji u vršenju funkcija. Sada se menja stvar. Prvo, Dačić nije prešao cenzus. On je doživeo debakl od svojih birača, tako da definitivno nije kandidat. Mislim da trenutno nemaju ideju ko bi to mogao da bude.“

Ko bi mogao da bude sa strane „Studentske liste“ kandidat za predsednika?

„Ranije se u javnosti spekulisalo da je to rektor Đokić, za Bodirogu sam čuo i mislim da ima smisla. Ili dva lika, a to su akademik Radomir Saičić i profesor Aleksandar Čupić. Mislim da su baš privukli pažnju tokom kampanje i jedan i drugi, Čupić je pomalo ekscentričan, ali i to ima svoju draž, a Saičić ima stamenost i ozbiljnost, ali je opet dovoljno rečit. Malo konzervativnije deluje što opet biračko telo nagrađuje, tako da su njih dvojica najsmislenija opcija. Mislim da jedino njih dvojica mogu lako da ostvare pobedu. Oni su se nekako vrlo spontano profilisali, iako su neka druga lica bila u prvom planu, prvo Srdanović...“

Da li je to spontanost ili je to isplanirano? Ja sam više sklon tome da verujem da je to isplanirano. Pa se postepeno, etapno ubacuju ljudi u vatru i da se prati reakcija javnosti na njih.

„Kada je reč o ’Studentskoj listi’, oni su stvarno pokazali da mnogo vešto rade sve ovo vreme. I ja isto ne mislim da ima previše spontanosti i improvizacije da tako nešto rade. Sa druge strane, Srdanović je isto bio na početku kao neka vrsta glinenog goluba da bi njega isticali, a da onda druge ličnosti dođu. Međutim, kada je u pitanju popularnost, prihvatanje neke ličnosti od strane javnosti, to ne može da se isplanira. Ako nema harizmu, nema je, ne može da prođe, pa ne može da prođe. Za Saičića ja sam iznenađen u kojoj meri je on prošao. Međutim, on je tom smirenošću i razboritošću stvarno dopro do ljudi. To ne može da se planira i ne može niko da zna kako će na njega da se reaguje.“

Priča o spontanosti ili planiranim akcijama i taktikama neminovno nameće pitanje, zapravo, generalne spontanosti Studentskog pokreta i onoga na čemu u SNS-u insistiraju da zapravo neko stoji iza svega toga.

„Ja nemam saznanje da je to tako, ali neki znaci pored puta koji ukazuju na nešto. Prvo što se vidi jeste da te poteze ’Studentske liste’ povlači neko ko zna. To se vidi da znaju oblasti komunikologije, PR, marketinga... To su jako pametne stvari bile. Pretpostavljamo da iza tih studentskih lista stoje profesori. Meni to deluje kao trust mozgova da se jedan broj, i to ne mali broj, profesora iz cele Srbije, sa psihologije, politikologije, prava, ekonomije i čega god, udružio i da su svoje znanje stavili na raspolaganje. Ja to nikada nisam mistifikovao. Ima toliko profesora sa iskustvom sa fakulteta u Beogradu i sa psihologije, filozofije, tehnologije... Pa da li nam treba sada neka ta strana sila koja će da vam kaže šta ćete da radite.“

A zar nije zgodnije kada čuješ da su to neki strani centri...

„Pa to je narativ koji je u narodu vrlo poznat, koncipirana priča ’90-ih godina i koja prolazi kod birača vladajuće stranke jedino. Ali to zvuči intrigantno. Sa druge strane, imate još nešto. Indikativno je pismo koje su pisali bivši pripadnici policije, vojske, BIA-e... To je ’duboka država’, dakle oni su poslali vlasti poruku. I drugo, bilo je momenata, recimo 15. marta, tu je recimo bila situacija kada je postojao scenario za nasilje od strane vlasti, očigledno. I o tome je govorio onaj Momčilo Marjanović iz Ćacilenda. Ali šta hoću da kažem, taj događaj, i ne samo taj događaj, pokazao je da postoji kontraobaveštajni rad u studentskom pokretu. U mnogim situacijama su oni zapravo videli da prepoznaju, da imaju informacija od države i da prepoznaju neke zamke. To opet nisu mogli studenti sami da urade. Verovatno su to bili neki penzionisani pripadnici BIA-e i ne znam koga i te kako dali svoje usluge na raspolaganje. Mislim da tu, prvo, ima znanja, znači profesora, pre svega naučnika, a drugo, mislim da su delovi ove države, a ne neke druge države, i te kako su se pripremili ovde i stavili na raspolaganje svoja saznanja.“

A da li su to oni uradili samostalno ili su i oni možda nečiji eksponenti?

„Ja u to ne verujem. Mislim da je i kod njih proradilo to posmatranje vlasti kao opasne. Ja to stvarno ne umem da objasnim. Pisao sam tekst o tome prošle godine, o tome koliko je ta strategija vlasti bila apsurdna sa stanovišta evolucije. Jer u prirodi čoveka je da zaštiti svoju decu, potomstvo. I svaka vrsta koja je opstala opstala je tako što je štitila potomstvo. Jedan prijatelj mi je danas rekao jednu dobru stvar ‒ Milo Đukanović, kada je počeo da pada sa vlasti, udario je na crkvu... I rekao mi je da misli da nema ništa luđe od toga, dok ovde nisu udarili na decu. Ja ne mogu da se načudim čudu da udaraju na decu i da misle da neće biti posledica.“

Pred novom vladom, kada bude formirana, a može biti formirana za dva meseca, a može da bude formirana i za pet meseci, to ne znamo, naći će se i zahtevi iz Evropske unije, pre svega u pogledu odnosa prema Rusiji. „Studentska lista“ je u jednom trenutku saopštila da nema nameru da uvodi sankcije Rusiji. Šta ako Brisel to bude tražio, a tražiće, jer to jeste jedan od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji – usklađivanje spoljne politike sa EU.

„To je momenat koji je za mene bio zagonetka, pošto su oni bežali od tih velikih tema u kampanji, da su imali potrebu da se izjasne o tome da neće da uvedu sankcije Rusiji. I to je bio možda najrizičniji potez koji je mogao deo ljudi da pokoleba. Ali, evo jutros na ’Raša tudej’, dvojica kandidata ’Studentske liste’ ‒ Jovo Bakić i Vladan Kuzmanović. Mene to zbunjuje, da budem iskren. Naravno, oni su svesni toga da je Rusija vrlo uticajan igrač. Dakle, imamo ruski veto u Savetu bezbednosti, na kome se zasniva naša politika prema Kosovu, i drugo postoji energetska zavisnost od Rusije. E, sada, šta se iza toga krije...“

Da li će neko da kaže – e, Rusi stoje iza svega?

„To je priča koja se plasira po društvenim mrežama. Na kraju mislim da je građane koji su glasali baš briga za to. U javnosti postoje percepcije da su Rusi, zapravo, više naklonjeni Vučiću, a opet nije javnost u Srbiji ta koja gleda nešto na Rusiju, pa da joj smeta to. Da li će neko u Evropi da kaže to, pa možda i hoće, ali to se čulo ranije. A realnost je ova pobeda. Mi smo naravno zavisni od Evropske unije u ekonomskom pogledu, zbog razmene trgovinske itd. A sa druge strane, mislim da se uticaj koji je Evropska unija imala na vlast u Srbiji pre 26 godina zapravo nije bazirao samo na tome što smo mi kao zemlja dosta oslonjeni na Evropsku uniju, već se zasnivao na tome što su vlasti bile dosta dužne evropskim zemljama. I to je najveća razlika u odnosu na 2000. godinu što ovu pobedu oni ne duguju nikome. Pobeda je 2000. godine i te kako bila podržana od strane Zapada. Puno je novca ušlo. I recimo sve te velike kampanje su u velikoj meri bile osmišljavane uz podršku nekih eksperata...“

Misliš da sada nije bilo tog uticaja?

„Toga nema sada. Pritom je tada zemlja bila izolovana, bila je zemlja parija. A ovde ipak imamo situaciju da je Vučić u dosta dobrim odnosima bio sa mnogim centrima moći...“

Ali je bio i na meti određenih centara moći.

„Pa, jeste, ali je to više bilo ambivalentno. On je bio maksimalno kooperativan.“

Osim kad je reč o sankcijama Rusiji.

„I to je kompenzovano time što je isporučivano oružje Ukrajini. Znao je da balansira. I ovo što se sastao sa Zelenskim par puta u poslednjih nekoliko meseci. Mislim da su mu najviše zamerili što nije izbacio Ruse iz NIS-a, što nije izbacio Rusiju iz Srbije, jer oni koriste Srbiju kao poligon za svoje diverzantske i hibridne operacije po Evropi. No, šta je bitan momenat ‒ što Studentski pokret ne duguje podršku nikome. Nije kao 2000. godine DOS dužan Evropskoj uniji, a nije ni kao Vučić dužan Evropskoj uniji, jer da nije bilo blagoslova Nemačke ne bi nikad došao na vlast 2012. godine. Dakle, ipak oni imaju jednu vrstu autonomije, da mogu sebi da priušte da budu asertivniji. Jer sada ako njima evropski lideri kažu ‒ uvedite sankcije Rusiji, oni će reći...“

Ili priznajte Kosovo.

„Ili priznajte Kosovo... Evropska unija ne može tako da funkcioniše. Ako ne uvedemo sankcije Rusiji, ne priznamo Kosovo, teško je bilo gde u Evropi dobiti podršku za stav da Srbija treba da se gazi zbog toga. To ne može da prođe tamo.“

Potreban je jedinstven stav.

„Da. I ne mogu da se uvedu sankcije. Da nas ucene za neke donacije, to mogu, ali sankcije ne mogu. Ipak ima Studentski pokret tu malo kredita, da bude asertivniji, da kažu ‒ pa čekajte malo, vi ste ga držali godinama i radio je šta je hteo, i vi sada nama kažete... Mislim da se za toliko može imati prava na asertivnost. Zato tu ne očekujem od Evropske unije da može mnogo da bude delotvorna. Mislim da postoji prostor za drugačiju komunikaciju koja bi bila asertivnija.“

„Studentska lista“ je vrlo heterogena. Tu imate levicu, desnicu, centar, monarhisti, republikanci... Koliko će biti teško da takav jedan skup funkcioniše u podršci jednoj vladi kada dođe upravo do nekih tema oko kojih se dele čak i u okviru tog jednog bloka?

„Dve stvari treba imati u vidu. Prvo, postoje teme koje jesu delikatne, ali ova vlast je radila na tome da njih izoštri i da podele predstavi većim nego što jesu. Te teme nisu toliko nerešive, kao što su ih predstavljali da jesu – Mladić, Kosovo, EU... Ja se nadam da nećemo više sa toliko strasti i dramatično da prilazimo tim temama. Da li ćemo sada stalno da raspravljamo o tome da li je bilo genocida u Srebrenici? Mislim, ali zaista koga više briga? Da li ćemo stalno da se igramo – ima Boga, nema Boga? To je bilo pre 30 godina. Ne zato što nas nije briga, ne zato što nije bitan zločin u tome, nego zato što ta priča više nema poentu. I to je gotova stvar. I Kosovo, realnost je da se mi tu ništa ne pitamo. A pritom nije tačno da ti tamo nemaš s kim da razgovaraš i rešavaš probleme.“

Ali treba i ti ljudi tamo da dođu na vlast...

„Mi ne gledamo na taj način stvar, ali mora da pođe odavde promena. Jer ipak Kosovo i Albanci, oni se boje nas i dalje. Moramo mi odavde, stariji smo, jači smo, veći smo, moramo mi prvi da pružimo ruku da relaksiramo situaciju pa onda da očekujemo tu drugu stranu. Ja da sam Albanac, i ja bih imao gard prema Srbiji i Srbima, bojao bih se. Nas gledaju sa strahom i Crna Gora i Bosna, Bošnjaci. Mi gledamo njihovu reakciju, a ne pitamo se da li je naše ponašanje dovelo do te reakcije. Hoću da kažem i to, u Novom Pazaru je pobedila ’Studentska lista’. Prvi put se neko obratio Rusinima. Možemo mi da damo doprinos. Mi vidimo reakciju Konakovića zbog Mladića. Ja to ne bih uradio, ne bih izbacio osoblje iz ambasade, ali da li ste vi svesni kako smo mi delovali u njihovim očima? Mislim da ’Studentska lista’ može da doprinese tome da se ’meka moć’ Srbije redefiniše. Opet sam otišao u digresiju. Mislim da su te naše podele prenaglašene i dramatizovane, to je jedna stvar. A druga stvar je ‒ mi treba da razumemo da ’Studentska lista’ više nema konkurenciju. SNS će se urušiti, on ne može da opstane.“

Ali nemamo ni opoziciju.

„Znači Dačić, Đilas, Jovanović, Ponoš ‒ gotovo je. To je debakl epskih razmera. Ova opozicija, poput Demokratske stranke, PSG-a i ZLF-a, oni možda neku šansu još imaju, možda imaju neki kredibilitet da su bili na pravoj strani. Ovi drugi nemaju nikakvu šansu. Tako da će nama zapravo ’Studentska lista’ biti jedan inkubator za novu političku scenu Srbije. Iz nje će nastajati novi akteri, onda će se oni povezivati sa onim elementima koji su ostali van parlamenta poput ZLF-a, PSG-a i ostalih.“

Priča se čak i da rektor planira neku stranku?

„To ne znam.“

Branko Ružić.

„Eto, i on je odigrao pametno... Tako da će iz te ’Studentske liste’ da nastane nova partijska scena Srbije, levica, desnica, ne znam ni ja koji. Ali to neće da se desi dok ne osiguraju pobedu. Mislim da to neće biti lak proces. Dok god ne bude predsednika, dok god ne preuzmu lokalne samouprave, ostaju na okupu. Tek će se onda kasnije stvoriti prostor za diferencijaciju unutar pokreta. Ali mislim da smo prevazišli priču o podelama na krv i nož. Van pameti je da se tako delimo.“

Da li misliš da mogu da izdrže četiri godine, da li im je namera da izdrže četiri godine ili ćemo imati nove prevremene izbore?

„Ja ne verujem da ćemo imati parlamentarne izbore, opet kažem, dok oni ne budu neutralisali opasnost. Neće biti parlamentarnih izbora dok se ne vidi da se SNS rasparča. Nisu to ljudi koji su želeli vlast. Mada, vlast je veliko iskušenje i niko nije imun na to. Mislim da će ipak neko vreme... Napraviću analogiju, mada nije situacija takva, ali DOS se vrlo brzo raspao zbog sukoba DS-a i DSS-a, i onda su ubili Đinđića za dve godine... Takve stvari su moguće, ne tako drastične, ali pandan tome, da, moguće je. Ne očekujem podele, diferencijacije da. Ne očekujem neke velike potrese. Neće to trajati četiri godine, ali neće baš ni preko noći sigurno da se razreši. To je silan posao.“