Vesti
07.11.2025. 16:05
Vesti
25.11.2025. 17:15
Mihailo Paunović
U fokusu
Na putu ka izborima
Srbija već godinu dana funkcioniše pod teretom krize koja se iz političke sfere prenela na šire društvene odnose.
Tenzije koje su se prelile na skoro sve pore javnog života stvorile su osećaj da zemlja funkcioniše u svojevrsnom vakuumu, u atmosferi podeljenosti koja često prelazi u otvorenu netrpeljivost. Sve deluje kao da se čeka neki veliki okidač koji bi preokrenuo tok događaja.
U takvim okolnostima pitanje izbora postalo je mnogo više od toga ko će činiti buduću vlast. Na izborni dan se gleda kao na trenutak u kojem bi mogla da se obnovi makar minimalna politička normalnost i smanji napetost između suprotstavljenih blokova.
Najave da se vanredni parlamentarni izbori ne mogu očekivati pre kraja naredne godine ne umanjuju činjenicu da retko koja tema danas zauzima toliko prostora u političkim razgovorima, medijskim analizama, kafanskim prepirkama ili protestnim obraćanjima. Izbori još nisu raspisani, ali su već postali centralna tačka oko koje se sve vrti.
Iako se u političkim krugovima najčešće licitira time da bi naredni parlamentarni izbori mogli biti održani tek krajem sledeće godine, niz događaja kojima svedočimo poslednjih nedelja govori da su pripreme već uveliko počele, kao da se izbori očekuju iza prvog ćoška. Izbori koji će se, nesumnjivo, održati tokom 2026. godine – a koje je predsednik Aleksandar Vučić nazvao "najvažnijim u modernoj istoriji Srbije“ – već sada oblikuju ponašanje ključnih aktera. Tome svedoče i najavljene ostavke u Savetu REM-a, usvojene izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, kao i informacije o potencijalnim kandidatima koji će se naći na studentskoj listi, koje je objavio nedeljnik "Vreme“. Sve to ukazuje da se politička scena ubrzano priprema za novu izbornu rundu, bez obzira na to kada će datum formalno biti saopšten.
Zbog toga se nameće ključno pitanje: od čega zapravo zavisi trenutak kada će građani ponovo izaći na birališta – i koji će faktori imati presudnu ulogu u određivanju datuma narednih izbora?
Sa ovim pitanjem počeli smo razgovor sa Ognjenom Gogićem politikologom koji smatra da će presudnu ulogu oko termina budućih izbora odigrati dva ključna faktora.
"Zavisiće od procene vladajuće stranke koliko dobro stoji. Oni odlažu taj rok kako bi u međuvremenu uradili sve da poprave svoj rejting. Kada budu procenili da dobro stoje, onda će biti izbora. To je zapravo glavni faktor odlučivanja kada će biti izbori. Drugo, videli ste izjavu ministra spoljnih poslova Nemačke. On je rekao da će Srbija svoj put odrediti na izborima i time kao da je najavio parlamentarne izbore. Takođe, zahtevi Evropske komisije koji su vezani za REM i birački spisak, to su sve predizborne stvari. Kao da Nemačka i EU žele da se unaprede uslovi. Sve to ukazuje da postoji spoljni pritisak Evropske unije da se ide na izbore. Tako da, rekao bih da su to dva ključna faktora. Prvi da vladajuća stranka oceni kada dovoljno dobro stoji da može da ide na izbore, a drugi je da izbori dođu kao zahtev sa strane, odnosno od Evropske unije. To su dva faktora koji mogu da odrede kada će doći do parlamentarnih izbora“, ističe politikolog.
Pored unutrašnje stabilnosti vladajuće stranke i energije protesta, političku dinamiku u državi može znatno oblikovati i energetsko pitanje, koje je poslednjih nedelja posebno aktuelno zbog neizvesne sudbine Naftne industrije Srbije i posledica američkih sankcija. U danu kada je ovaj tekst pisan guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije i naglasila da je to upozorenje ozbiljno shvaćeno.
"Sam pojam sankcija ne zvuči dobro. Nadam se da tih sankcija neće biti jer bi to značilo blokadu svih plaćanja“, naglasila je Tabakovićeva.
Istog dana ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da su ruski vlasnici pristali da prodaju svoj deo vlasništva u Naftnoj industriji Srbije koji iznosi 56,15 odsto. Ministarka je navela i da je NIS preko svojih advokata u SAD podneo zahtev američkoj vladi za produženje licence za rad, da može da nastavi da doprema sirovu naftu, da rafinerija nastavi sa radom.
"Mi sada čekamo odluku američke vlade da kaže da li je to što su oni predložili, a naravno, u šta smo mi uključeni, da li je to u redu“, objasnila je Đedović Handanović.
Da bi rešenje situacije sa NIS-om moglo da utiče na datum izbora ističe politikolog Gogić.
"Teško je predvideti termin održavanja izbora i zbog situacije sa NIS-om. Ukoliko se ta situacija reši, to onda postaje dosta bezbednija situacija za vlast, neće biti toliko velika kriza. Međutim, ukoliko se sve ovo u energetskom sektoru ne stabilizuje, onda je to veliki rizik za vladajuću strukturu. U tom smislu nezahvalno je prognozirati“, kaže sagovornik "Ekspresa“.
Pomalo paradoksalno o sve izvesnijim parlamentarnim izborima, prognoziranim za sledeću godinu, mnogo se više priča nego o lokalnim u Negotinu, Mionici i Sečnju zakazanim za 30. novembra. U zavisnosti od mesta razlikuju se i glasački listići. Tako će u Negotinu biti najmanje izbornih lista – četiri – iako je reč o najvećoj opštini od sve tri. Za razliku od Negotina, u Mionici opozicioni blok nije uspeo da napravi jedinstvenu listu jer će pored "Ujedinjeni za Mionicu“ pred birače samostalno izaći SSP. Kada je reč o vladajućim strankama, SNS i SPS zajedno će izaći na izbore u Negotinu i Mionici, dok će u Sečnju imati odvojene liste.
Iako je do lokalnih izbora ostalo nešto više od nedelju dana, atmosfera nije ni približna onoj od letos kada su se održavali izbori u Kosjeriću i Zaječaru. Zato se postavlja pitanje da li bi lokalni izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju mogli u neku ruku da budu pokazna vežba, odnosno pokazatelj snaga među političkim protivnicima na nacionalnom novu ili će za razliku od onih u Zaječaru i Kosjeriću proći u drugom planu.
"Kada su bili izbori u Zaječaru i Kosjeriću, bili su veći ulozi, na njih smo mogli da gledamo kao na test snage studentskog pokreta. Mislim da su, makar kada je reč o studentskoj opciji, videli da na lokalnom nivou ne mogu da izazovu vlast i deluje kao da se preterano ne bave izborima u ove tri opštine. Kao da su na neki način to predali bez borbe i da su im druge teme i akcije u fokusu. Zato mislim da ovi izbori neće biti pravi pokazatelj snaga političkih opcija. Sa druge strane, svako će ih tumačiti kako mu odgovara. Ukoliko vlast pobedi ubedljivo, reći će da je propala obojena revolucija i da nema ništa od promene vlasti. Sve je stvar tumačenja“, smatra Gogić.
Ono što dodatno privlači pažnju u vezi sa ovim lokalnim izborima jeste činjenica da ni vlast ni opozicija neće u svim opštinama izaći pod jedinstvenom listom. Pitanje ujedinjenja opozicionih snaga, kao i njihove koordinacije sa studentskim pokretom u domaćoj javnosti provlači se već mesecima. Rezultati ovih izbora, naročito u Mionici gde opozicija nije uspela da formira jedinstvenu listu, mogli bi biti prvi pokazatelj koliko je realno očekivati da se različiti delovi opozicije objedine pred predstojeće parlamentarne izbore.
Sa druge strane, tu je i odluka da SNS i SPS imaju odvojene liste na lokalnim izborima u Sečnju. Gogić smatra da su unutar Srpske napredne stranke jednostavno procenili da im SPS nije potreban za ubedljivu pobedu.
"SPS se mnogo ne pita, ukoliko SNS odluči da izađu zajedno na izbore, to će tako biti. Mislim da je SNS računao da li mu je SPS potreban za ubedljivu pobedu ili ne, odnosno da li su u određenim opštinama dovoljno jaki pa im podrška ni ne treba.“
I dok lokalni izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju mogu dati fragmentarni uvid u raspodelu političkih snaga, šira slika društvenog i političkog života u zemlji ostaje neizvesna. Ako bi parlamentarni izbori zaista bili odloženi do kraja naredne godine, Srbija bi morala da izdrži još dvanaest meseci u atmosferi dubokih podela, svakodnevnih tenzija i netrpeljivosti – koja se očituje kroz proteste, sporove oko institucija, ali i sve češće lokalne konflikte. Postavlja se pitanje kako će država izdržati još godinu dana u ovakvom političko-društvenom limbu? Zato Ognjen Gogić smatra da će izbori skoro sigurno biti ranije jer je ovakvo stanje neodrživo.
"Siguran sam da kraj sledeće godine nije realna opcija. Mislim da ne može toliko da se čeka. Jer, situacija u društvu neće se stabilizovati dok se ne održe izbori. Jednostavno je došlo do velike promene u raspoloženju građana. Takođe, čini mi se da mandat predsedniku Srbije ističe na proleće 2027. tako da me ne bi iznenadilo da se objedine parlamentarni izbori i predsednički.“
Vesti
24.11.2025. 15:10
Šta je najbolje rešenje za NIS, imamo li novca za otkup... pitali smo ekonomistu
Vesti
24.11.2025. 21:59
"Dok čekamo odgovor SAD, država će snabdevati tržište Srbije naftnim derivatima"
Komentari
