Vesti
08.05.2022. 15:05
Vesti
30.05.2022. 21:10
Srećko Milovanović
Intervju - Jasmina Andrić
"Vraćanje vojnog roka ne kosi se sa neutralnošću"
Da li će posle više od decenije Srbin ponovo rado ići u vojnike?
Nedavno obraćanje predsednika Aleksandra Vučića i najava mogućnosti da se u Srbiji ponovo služi obavezni vojni rok vratili su u javnost temu vojne obaveze u našoj zemlji.
Da li bi predložena tri meseca obuke u kasarni bila dovoljna za nove generacije srpskih vojnika, ima li država finansijsku mogućnost za obaveznu vojsku i da li nove generacije mladića uopšte žele da obuku "sivomaslinastu uniformu“… sve su to pitanja koja će se u narednim sedmicama i mesecima do donošenja konačne odluke postavljati u javnosti, a rukovodilac obuka u Istraživačkom centru za odbranu i bezbednost i glavna urednica časopisa "Odbrana i bezbednost“ Jasmina Andrić u intervjuu za "Ekspres“ govori i o vraćanju vojnog roka i o tome u kakvom raspoloženju se takva mogućnost dočekuje u zemlji.
Poslednjih desetak godina se često govorilo o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka. Otkuda ova inicijativa predsednika baš u ovom trenutku? Da li Vas je to iznenadilo?
"Od 2018. godine, kada je Istraživački centar za odbranu i bezbednost sproveo istraživanje javnog mnjenja o povratku obaveznog služenja vojnog roka, ova tema je konstantno prisutna u javnosti. Te godine se i sam predsednik, doduše sa dosta skepticizma, uključio u ovu raspravu. U godinama koje su usledile tema je više puta aktuelizovana sa najavama da se razmatra mogućnost odmrzavanja obaveze služenja vojnog roka, pa odlaskom bivšeg ministra vojnog na dvonedeljnu obuku i kroz ponavljanje istraživanja javnog mnjenja.
Meni je izuzetno zadovoljstvo da su istraživanje sprovodili upravo oni koji su naše istraživanje pokušavali da ospore. Rezultati koje su dobili samo su potvrdili ono naše. Raspoloženje naroda je apsolutno pozitivno kada je vraćanje vojnog roka u pitanju i smatram da je to uticalo na to da predsednik prateći sve navedeno promeni svoj skeptičan stav prema vraćanju obaveznog vojnog roka. To je svakako odlika velikih državnika da slušaju volju i želje svojih građana.
Takođe, pored toga verujem da se predsednik više puta konsultovao sa vojnim rukovodstvom i da je uzeo u obzir sve okolnosti iz bezbednosnog okruženja pre nego što je izašao u javnost sa ovakvom inicijativom. Naime, Srbija nikome ne preti, ali se svakako nalazi u složenoj bezbednosnoj situaciji između Istoka i Zapada, a oslonjena na sopstvene snage. Jasno je da moramo podizati borbene sposobnosti, a da su tehnika i oružje bez ljudstva samo deo tih sposobnosti tek će nam pokazati godine koje dolaze. Stoga me ni najmanje ne iznenađuje inicijativa predsednika Vučića, naprotiv, mislim da se on zajedno sa Srbijom nalazi na pragu istorijske odluke da vrati obavezno služenje vojnog roka i da u potpunosti obnovi Vojsku Srbije.“
Vesti
18.02.2022. 22:05
Rado ide Srbin u vojnike: Dobrovoljaca za vojsku kao nikad ranije
Da li je tromesečna obuka po Vašem mišljenju prekratka ili je to baš po meri sadašnjih generacija u Srbiji?
"Nasuprot mojih kolega koji smatraju da je šest meseci neophodno za obuku regruta, ja sam više puta u medijima isticala da za početak ni tri meseca ne treba odbacivati kao opciju. To sam govorila iz više razloga. Prvo, potrebno je postepeno navikavati mlade generacije na obavezu služenja vojnog roka. Tri meseca nije dug period i svi mladi ljudi mogu da izdvoje toliko vremena a da to ne utiče ozbiljnije na njihove obaveze.
Na primer po završetku srednje škole, a pre početka studija imate tri meseca za odsluženje vojnog roka. Ovo bi ujedno vodilo i većoj motivaciji mladih za služenje vojnog roka i smanjilo bi broj onih koji bi pokušavali da tu obavezu izbegnu. Još jedan od razloga zašto tri meseca nije malo jeste taj što su tehnološke i druge mogućnosti za obučavanje danas mnogo naprednije nego u vreme JNA, što nam omogućava da vreme obuke bude skraćeno.
Takođe, ovakav koncept omogućio bi da se sa istim kapacitetima za godinu dana kroz više poziva obuči više regruta. Stoga, iako se smatra da bi šest meseci bilo idealno, tromesečni vojni rok ima svojih prednosti i definitivno je po meri sadašnjih generacija više nego što bi bio onaj od šest ili više meseci. Međutim, treba napomenuti da treba videti u praksi kako će takav koncept zaživeti i kojom brzinom i kvalitetom će mladi usvajati znanja pod opasačem. Ukoliko se proceni da su stečene sposobnosti nedovoljne, taj period obuke može se kasnije i produžiti.“
Vesti
07.05.2022. 16:05
Obavezni vojni rok 90 dana - veoma moguće
Prema istraživanjima koje ste sprovodili, koliko javnost Srbije i mladi ljudi podržavaju ideju o vraćanju vojne obaveze?
"Do sada je sproveden veliki broj istraživanja na ovu temu i po medijima su pominjani različiti rezultati. Stoga smo mi, kao centar koji se bavi bezbednošću i odbranom sa jedne strane i istraživanjima s druge, odlučili da sprovedemo istraživanje na tu temu koje bi obuhvatilo različite delove Srbije.
Takođe, želeli smo da proverimo šta o ovom pitanju misli mlađa, a šta starija populacija. Ovo istraživanje trajalo je pet meseci i sprovedeno je na terenu u 11 gradova i opština. Rezultati su pokazali da 74 odsto ispitanika podržava vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Procenat onih koji su rekli ’da’ je visok u svim starosnim kategorijama: najviše ispitanika koji su rekli ’da’ je u grupi preko 60 godina starosti, njih je 79 odsto, zatim slede mladi od 18 do 29 godina gde je njih 76 odsto reklo ’da’.
Što se tiče gradova i opština u kojima smo radili istraživanje, najveći procenat onih koji su rekli ’da’ za ponovno uvođenje vojnog roka pronađen je u Ivanjici (92 odsto), a najmanji u Velikom Gradištu (40 odsto). Dakle, te 2018. godine mladi su izuzetno bili raspoloženi da se odazovu i oduže dug državi. Bilo bi interesantno sada u 2022. godini proveriti koliko je sukob u Ukrajini uticao na odnos mladih prema služenju vojnog roka.“
Koje sve države u regionu i u Evropi imaju obavezan vojni rok za svoje građane?
"Nakon Hladnog rata evropske zemlje su se, poduprte američkim konceptom popunjavanja vojske, okrenule demilitarizaciji i profesionalizaciji vojske. Od kako je ovaj koncept koji se povezuje sa pravima i slobodama pojedinca uzeo primat, sve više je država odustalo od obaveznog služenja vojnog roka u Evropi, a to su učinile i naše komšije.
Međutim, ja bih pomenula i par izuzetaka koji su zadržali obavezno suženje vojnog roka. Na prvom mestu Austrija i Švajcarska. Švajcarska je sinonim za mir i vojnu neutralnost, to je država koja nije ratovala više od 200 godina, ali se ipak ne odriče obaveznog služenja vojnog roka. Specifičan i po meni jako dobar sistem obaveznog služenja vojnog roka ima i Norveška, koja regrutuje i žene i muškarce, ali samo one najsposobnije i najmotivisanije. U ovoj državi se prilikom regrutacije vrši ozbiljna trijaža potencijalnih regruta. Ispituju se sposobnosti, veštine, ali i motivacija za služenje vojnog roka. Ukoliko se proceni da postoji apsolutna nemotivisanost, mladi ljudi se oslobađaju vojne obaveze.
Obavezno služenje vojnog roka imaju i Grčka i Turska. Turska čak ima sistem koji ne dopušta prigovor savesti i oni koji izbegnu tu obavezu moraju državi da plate odštetu. Takođe, pojedine države poput Švedske ukinule su pa vratile obavezno služenje vojnog roka. Vojni rok vratila je i Ukrajina nakon aneksije Krima 2014. godine. Možda je značajno u kontekstu aktuelnog sukoba pomenuti i da Rusija ima hibridni model vojne popune, odnosno ima i profesionalnu vojsku i obavezan vojni rok. Ovo bi mogao da bude model koji je i kod nas prihvatljiv s obzirom na to da smo vojne kapacitete prilagodili profesionalnoj vojsci.“
Da li će se tromesečna obuka, odnosno vojni rok, odvijati u gradovima odakle su regruti ili će budući regruti biti upućivani u druge gradove na služenje vojnog roka kao nekada?
"Još uvek nije sačinjen model regulisanja vojne obaveze ukoliko bi ona bila vraćena. Generalštab Vojske Srbije ima zadatak da ponudi model po kom bi se odvijalo obavezno služenje vojnog roka. Taj model treba da odgovori na više pitanja kao što su: kako će izgledati služenje vojnog roka sa oružjem i bez oružja, koliki će kontingent vojnika biti obučen po pozivu, koliko poziva će biti godišnje, koliko će trajati vojni rok i gde će se vršiti obuka.
Ovo su samo neka od pitanja na koja treba odgovoriti prilikom kreiranja novog modela obaveznog služenja vojnog roka i kao što vidite to je kompleksan zadatak. Po dosadašnjim informacijama, Generalštab VS u saradnji sa Ministarstvom odbrane radi na više ovakvih modela. Nakon toga model za koji se odluče trebalo bi da bude ponuđen vladi i da usledi opsežna javna rasprava. Na kraju konačnu odluku doneće Narodna skupština. S obzirom na to, odgovor na vaše pitanje biće poznat kada dobijemo konačnu verziju modela vojnog roka na kome se još uvek radi. S tim da odlazak na služenje vojnog roka van mesta prebivališta ima svoju funkciju u obučavanju regruta, te verujem da će ovakav koncept biti zadržan.“
Prigovor savesti ostaje kao opcija, ali oni koji se pozovu na prigovor neće služiti vojni rok u civilnim ustanovama, već u kasarnama pod uniformom. Možete li nam malo bliže objasniti kako će to izgledati?
"Naš Ustav podržava prigovor savesti, što znači da svako lice (vojni obveznik, regrut i lice u rezervnom sastavu) ima pravo da iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi da služenje vojnog roka u Vojsci Srbije zameni civilnom službom, pod uslovima i na način propisan zakonom. Tako da civilno služenje vojnog roka je ustavno pravo.
Međutim, čuli smo više puta od naših zvaničnika da civilno služenje vojnog roka, ukoliko dođe do vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, neće više vršiti po bolnicama, muzejima i sličnim ustanovama, već u kasarnama. Zapravo prigovor savesti znači da imate pravo da ne služite vojni rok pod oružjem, ali uniforma i uvežbavanje ostalih sposobnosti mogu biti zadržani. U praksi bi to značilo da će oni koji se pozovu na ovaj prigovor služiti vojni rok u kasarnama, pod uniformom, samo bez oružja. Ono što treba dodatno razmotriti jeste koliko bi takvo služenje vojnog roka trajalo, pominje se da bi moglo da traje i duplo duže nego služenje vojnog roka pod oružjem.“
Kada bi se najranije mogle očekivati prve generacije regruta?
"Procedura oko ponovnog vraćanja vojne obaveze nije jednostavna i zahteva dosta vremena. Evo već četiri godine se ozbiljno razmatra i razgovara o tome, a tek sada smo blizu kreiranja novog modela. Ukoliko do kraja tekuće godine Narodna skupština potvrdi vraćanje vojne obaveze, prve regrute možemo očekivati sledeće godine. Naravno, i nakon ove odluke biće potrebno vremena da se pripreme svi potrebni ljudski i materijalni resursi pre početka obuke.“
Da li će obavezan vojni rok uticati na vojnu neutralnost Srbije?
"Mnogi kojima se ne dopada samostalnost i suverenost Srbije potenciraju da mi vodimo politiku vojne neutralnosti, a da nam istu zapravo niko ne garantuje. Ja to ipak vidim drugačije: vojna neutralnost označava da ne pripadate nijednom vojnom savezu i da se u velikoj ili najvećoj meri oslanjate na svoje snage. Takođe označava da Srbija ima pravo da samostalno razvija svoj sistem bezbednosti i odbrane u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima, tako da ne vidim zašto bi se obavezno služenje vojnog roka kosilo sa načelima vojne neutralnosti.
Međutim, sa sigurnošću mogu da tvrdim da će biti velikih opstrukcija i opiranja u regionu, ali i od strane zapadnih zemalja. Svi oni koji ne žele da Srbija osnaži svoju vojsku vraćanjem obaveznog vojnog roka žele da nas vide u NATO savezu. Na njihovu žalost, narod u Srbiji se protivi ulasku u NATO u istoj meri u kojoj želi da se vrati obavezno služenje vojnog roka. Pritisaka, medijskih kampanja i provokacija po ovom pitanju je bilo i biće. Na nama je da se na njih ne obaziremo, već da jačamo svoje odbrambene kapacitete u istoj meri u kojoj čuvamo našu vojnu neutralnost.“
Koliko će državu Srbiju finansijski koštati obavezni vojni rok?
"Odgovor na ovo pitanje zavisi od konkretnog modela po kom bi se odvijalo suženje vojnog roka i trebalo bi da bude rezultat ozbiljne analize koja bi pokazala kakav bi bio koncept takvog služenja vojnog roka i koliko i kojih resursa bi nam bilo potrebno? Kada se to utvrdi, onda je lakše odgovoriti i na pitanje da li imamo novca za to. Iako nije mala investicija, verujem da sigurno postoji model koji bi finansijski bio isplativ ovoj državi. Jer u slučaju opasnosti od poplava do agresije, često je vojska jedino na šta se oslanjamo, a to nema cenu.“
Prema Vašim saznanjima, u kakvom stanju se nalaze kasarne i drugi vojni objekti širom Srbije i da li su spremni da sledeće godine prime redovne regrute?
"Profesionalizacija vojske vodila je ka smanjenju potrebnih kapaciteta koji su ranije korišćeni za obuku većeg broja regruta. Te su mnoge kasarne ostale napuštene, mnogi vojni objekti su prodati i izvršena je njihova prenamena. Nemam precizne podatke o tome koliko vojnih objekata je u ovom momentu raspoloživo i spremno da potencijalno primi regrute, ali sam sigurna da ti kapaciteti nisu dovoljni i da će morati da se radi na njihovom proširenju i obnavljanju. Vraćanjem vojnog roka svakako bi mnoge kasarne, ali i gradovi širom Srbije oživeli.“
Da li sukob u Ukrajini može da se proširi na ostatak Evrope, da li vidite skori završetak ove krize?
"Sukob u Ukrajini se već proširio na ostatak Evrope i na nas, kroz ekonomsku, energetsku, kulturnu pa čak i sportsku sferu. Nastali su ogromni bezbednosni izazovi na globalnom nivou i počela je utakmica u kojoj nema rezervnih igrača. Hteli ili ne, svi posredno učestvujemo u ovom sukobu. Mislim da evropska bezbednosna arhitektura nikada više neće biti ista. Ishod sukoba se u potpunosti ne može predvideti, a time ni njegove posledice. Ono što je evidentno jeste da je Rusija u ovaj sukob ušla spremna na sve i ne verujem da će se povući pred bilo kakvim sankcijama.
Takođe, kako se sukob odvija zapravo na nivou Vašington–Moskva, gde je Ukrajina samo proksi teritorija, povlačenje bilo koje sile značilo bi njenu globalnu kapitulaciju. Stoga nijedna strana neće lako odustati i sukob bi mogao da potraje. Čak ukoliko dođe do prekida sukobljavanja borbenih efektiva na konvencionalnom nivou, očekujem da će se sukob nastaviti na drugim borbenim poligonima poput sajber, informacionog, obaveštajnog i ekonomskog prostora.“
Komentari
