Vesti
12.09.2025. 15:37
Vesti
15.09.2025. 19:40
Marko R. Petrović
INTERVJU
Vlade Radulović: "Iza lokalnih saveza kriju se interesi velikih sila"
Slovenija i Hrvatska nedavno su potpisale deklaraciju o vojnoj saradnji. Šest meseci ranije svojevrstan vojni pakt uspostavili su i Zagreb, Tirana i Priština, uz stidljiva dobacivanja kako bi mu se mogla priključiti i Sofija. U Beogradu, naravno sa pažnjom, prate šta se dešava u komšiluku, analiziraju i prognoziraju, što u nekim susednim državama zlurado komentarišu ko "strah“ i "bes“ srpskih vlasti.
Šta se zapravo krije iza tih sporazuma, šta je njihova ideja i koliko su realni strahovi da će „oni da nas napadnu“. Koliko je uopšte realno gledati na ovakve stvari iz te vizure, za "Ekspres“ govori Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
"Ja bih u startu razdvojio pitanje saradnje na relaciji Zagreb – Tirana – Priština od ovoga što se dešava na bilateralnoj osnovi između Hrvatske i Slovenije iz nekoliko razloga. Prvo, ova trojna deklaracija suštinski je sporna u samom startu jer postoji jedna od strana koja nije međunarodno priznata i koja i dalje po svim važećim dokumentima ne bi ni smela da ima oružane snage. Ovde mislim na prištinske institucije. Za razliku od toga, situacija između Slovenije i Hrvatske je vrlo jasna i otvorena.
Sa druge strane, ne bih to ni previše mistifikovao, iako razumem društveno-političke okolnosti u Srbiji. Prvo, te dve zemlje već imaju saradnju, obe zemlje su članice i Evropske unije i NATO-a, reč je o zemljama susedima. I pored nekih spornih pitanja koja su imale, arbitraže Piranskog zaliva i svega ostalog, one ipak imaju to polje gde sarađuju. Na kraju krajeva, pitanje generalno bilateralne saradnje nije nikakva novina. Republika Srbija, na primer, ima na desetine pa i više od sto različitih nekakvih sporazuma o vojnoj saradnji. Jer, kada kažemo vojna saradnja, odnosno saradnja u domenu odbrane, ona nije samo nužno usmerena na vojno-tehničku saradnju. Recimo, u konkretnom slučaju Zagreba i Ljubljane vidimo da oni negde to pominju, to može da bude vojno-medicinska, vojno-obrazovna, vojno-vojna, vojno-tehnička... Znači vojno-vojna je, recimo, saradnja u domenu vojnih vežbi...“, kaže u intervjuu za "Ekspres“ Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Vojno-tehnička saradnja se tiče industrije...
"Tako je, to je hardver, što bi se reklo. Vojno-medicinska opet jasno, govori o saradnji u oblasti vojnog zdravstva, vojno obrazovno – vojne akademije, kursevi, komandno-štabno, generalštabna usavršavanja, itd. Tako da, iz te perspektive posmatrano, ne bih previše pažnje stavljao na uspostavljenu, odnosno produbljenu, saradnju između Hrvatske i Slovenije. Ima tu i druga strana medalje. Ja mogu da razumem zašto se to kod nas posmatra sa određenom dozom zebnje, da tako kažemo, i nelagode, pre svega rekao bih zbog svega ovoga što nastaje nakon martovskog potpisivanja one deklaracije na relaciji Zagreb – Tirana – Priština, dakle, to je sa jedne strane.
Oni već najavljuju i zajedničke vojne vežbe.
"Tako je. I upravo to je još jedna od onih prizmi zašto ja ne bih stavljao znak jednakosti između ova dva slučaja. Jer, kada se analizira sada ta deklaracija, onda se vrlo jasno može videti da zapravo u odnosu na ono što je potpisano na relaciji Zagreb – Ljubljana, u ovoj trojnoj saradnji zapravo postoje najmanje četiri, vrlo konkretizovane oblasti. A od njih su najmanje dve, a ja bih rekao sve četiri, zapravo usmerene na jačanje prištinskih institucija.“
Odnosno na jačanje njihovih oružanih snaga.
"Apsolutno. Kada pogledate, vi vidite da je ta četvrta tačka koja nekako ostaje po strani vrlo jasna, gde se pruža apsolutna podršku evroatlantskom putu takozvanog Kosova. Onda segment obuke, vojnih vežbi itd, pa opet vrlo jasno jačanje kapaciteta pre svega kosovskih bezbednosnih snaga... Pa onda i kada se pogledaju ove dve druge tačke, a to je kupovina naoružanja kao zajedničkim kapacitetima jer Priština nema kapaciteta da kupuje sama...“
I tu se uglavnom govori o američkom naoružanju.
"Pa, u principu, reč je o američkom oružju. Sa tom nekom idejom, koja nije bez osnova, da će mnogo lakše da se pogodi cena i rok isporuke ukoliko naručujete udruženi, odnosno čitajte, ukoliko raspolažete većim novcem.“
Ako je veća i vrednija porudžbina.
"Apsolutno. Međutim, treba tu biti vrlo oprezan. Ugovorili su i Bugari F-16, pa ih još nisu dobili. Odnosno, ono što su dobili izgleda nije ispravno, nije baš ni sve to tako kako izgleda. Dakle, ima tu nekoliko različitih dimenzija. Ali mi je jasno, kažem, ta ideja nije bez osnova. Dakle, postoji čak i neka teza da bi prištinske institucije pokušale preko Tirane i Zagreba da se na mala vrata dodatno etabliraju u okviru nove američke administracije. Mislim da je to i dalje suviše marginalno i nerealno. Prvo, oni imaju svoj lobi pa imaju, ništa oni novo neće dobiti ovim. Druga stvar, nisu te nabavke tolike i takve da bi sada neko rekao ‒ e, čekaj, da vidimo šta nam ovi ljudi u Prištini rade...“
Vesti
31.03.2025. 15:30
Zveckanje oružjem - "nacionalni sport" balkanskih zemalja
A ni Kurti nije baš omiljeni lik u američkoj administraciji.
"A, to je tek posebna prizma. Možemo razmišljati na različite načine, ali bih rekao da to nije baš presudna stvar. Postoji nekoliko razloga zbog kojih ne bih na isti način posmatrao ova dva sporazuma i ne bih na kraju da stavim znak jednakosti po pitanju te priče kada je reč o ugrožavanju, odnosno pretnji Republici Srbiji. Jačanje saradnje između Slovenije i Hrvatske, odnosno unapređivanje njihove bilateralne saradnje jeste bilateralna saradnja kao i svaka druga. Pritom, ne vidim šta bi to epohalno mogla Slovenija da doprinese Hrvatskoj, kao što ne vidim ni šta bi moglo da bude u obrnutom smeru. Ako postoji prostor za to, onda treba imati u vidu da je Slovenija među prvima na prostorima bivše Jugoslavije krenula u priču razvoja dronova, doduše na privatnoj bazi. Njihova firma ’C -Astral’ krenula je još mnogo pre nas u tu priču razvoja. Sa druge strane, hrvatska odbrambena industrija ima šta da ponudi. Imaju kompanije koje učestvuju na svetskim tenderima, od ’Šestana i Buša’ za zaštitnu balističku opremu do ’HS produkta’ koji ima u ponudi sve od jurišnih pušaka različitog tipa, pištolja, snajperskog naoružanja... Oni su vrlo konkurentni. Njihovi pištolji se veoma visoko kotiraju. Recimo u Sjedinjenim Američkim Državama izgubili su u finalu od Gloka, u Francuskoj, ali je to opet bila više neka politička odluka...“
Negde su istisnuli i kragujevačku "Zastavu“...
"Pa, prilično na nekim tržištima. Tako da, ako iz te perspektive posmatrate, imaju oni šta da osnaže. Ali ne bih to gledao kao tako direktnu otvorenu pretnju, pogotovo što ne vidim bi sada Slovenija mogla nešto da ugrožava Srbiju. Ali kažem, za razliku od toga, ova trojna deklaracija je mislim vrlo jasno i direktno usmerena protiv Srbije, pre svega kroz jačanja prištinskih institucija. I mislim da je to svima jasno.“
Ono što je najviše bure izazvalo kada je o ovoj deklaraciji između Hrvatske i Slovenije reč jeste izjava slovenačkog ministra odbrane da oni imaju veliku odgovornost za mir na Zapadnom Balkanu, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.
"To je još jedna potvrda one moje ranije teze, da u Evropi, ako izuzmemo sukob u Ukrajini, postoje dve neuralgična tačke. Jedna se zove Kosovo i Metohija, a druga je Bosna i Hercegovina. Tu prosto dileme nema. I izjave koje dolaze od ovakvih zvaničnika, i ne samo izjave već i neki mehanizmi, procesi poput ’Berlin plus’ recimo, mehanizma o brzom raspoređivanju snaga NATO-a u slučaju potrebe za pomoć misiji ’Altea’ na prostoru Bosne i Hercegovine, govore u prilog tome, formiranje, odnosno dodatno jačanje trupa KFOR-a u okviru pojedinih nacionalnih kontigenata i multinacionalnih grupa, ali ne njihovo nužno raspoređivanje na prostoru Kosova i Metohije, već stacioniranje u bazama na prostoru Evrope... Ali vrlo jasno je naznačeno ko su ti ljudi i koja su to sredstva koja u roku od 24, odnosno 48 časova, najkasnije 72 sata, treba da budu raspoređeni na Kosovu i Metohiji. Imate i one vežbe koje vode recimo Britanci i vrlo jasno se vidi da je ključni scenario vežbe da se trupe rasporede u što kraćem vremenskom roku, tzv. rapid deployment.“
Da se što brže što veći broj vojnika rasporedi na terenu.
"Apsolutno. Da infrastruktura može to da prihvati u kratkom roku i, sa druge strane, pre svega da komandna struktura i logistika između sebe mogu brzo da komuniciraju, da nema kočenja u tom proceduralnom, uslovno rečeno, birokratskom smislu, pretpostavljenih komandi i svega ostalog. Tako da iz te perspektive posmatrano nema dileme, složili smo se. Slovenija kao neko ko je u principu prvi uvek ulazio u evroatlantske institucije, znači i pre Hrvatske i pre ostalih, iako ona nije neka velika vojna sila što je jasno, čini se da želi da iskoristi pre svega politički momenat, kao bivša jugoslovenska republika, da je i ona tu prisutna, da prati šta se dešava na Balkanu, iako će ona reći da nije balkanska zemlja. Iz njene perspektive to se pre svega tumači sa političke osnove. Opet, interesantna je priča iz hrvatske prizme, gde je Hrvatska, kako god ona posmatrala, de facto balkanska zemlja, iako zbog Jadrana ona sebe voli da gleda kao neku mediteransku državu ili kao državu centralne Evrope. Ali, činjenica je da je na Balkanu i da je to jasno, da ona zapravo pokušava da iskoristi svojevrsnu poziciju Srbije koja nije nimalo bajna, na žalost, nakon svih ovih godina i decenija, a da je ona kao zemlja članica NATO-a i Evropske unije sada postala ’gazda’ na Zapadnom Balkanu. Dakle, na tom prostoru koji više niko neće. Hrvatska pokušava da ona postane gazda, da ona zapravo kontroliše procese na Zapadnom Balkanu, i čini mi se da je iz ove perspektive posmatrano mnogo veći interes Zagreba da kroz ovakve inicijative zapravo pokaže da je ona ta koja će se pitati, odnosno koja želi da se pita. A Slovenija pronalazi taj politički prostor da ne prepusti na kraju krajeva jednoj Hrvatskoj samoj da ona tu rukovodi svim procesima i da prosto pokaže da je tu. Ali, ne da pokaže niti Srbiji niti Bosni niti Prištini, već da pokaže pre svega, ja bih rekao, Briselu i Vašingtonu kako je ona proaktivna i da u perspektivi, ako se neki mehanizmi budu pokretali, da se mora računati i na nju. Jer de facto ona je tu i ona je sama rekla – hej, mi hoćemo da budemo, mi smo prepoznali značaj, nama je ovo neko bliže okruženje i mi hoćemo da budemo uključeni u sve inicijative i sve mehanizme koji se bave našim bližim okruženjem.“
Vesti
02.07.2025. 20:15
Šta sve vojska Srbije ima od naoružanja
Koliko je realno da i Slovenija a i Hrvatska mogu da utiču i da diktiraju procese na Zapadnom Balkanu, kada je reč o vojno-odbrambenom sektoru?
"Čini mi se da tu postoje mnogo veći i ozbiljniji igrači nego li što su to Hrvatska i Slovenija. Mada mislim da ne bih pogrešio i ako bih pojedina nastojanja i poteze Hrvatske tumačio ne kroz direktno njihove odluke, već kao, iskoristiću jedan termin, protočni bojler za odluke mnogo većih i moćnijih. I nije to nikakva niti novina niti posebna tajna niti neka vest. Vrlo često kroz istoriju mogu da se pogledaju potezi nekih velikih ili najvećih evropskih, recimo, sila koje su preko Hrvatske određene interese ovde realizovali.“
Govorimo o Nemcima.
"Da o Nemcima, pre svega o Nemcima i mislim da je stvar vrlo jasna. Tako da bih kroz tu prizmu posmatrao i ove stvari iako, kažem, na stranu to da svakako Hrvatska ima svoje interese i da nastoji da ih realizuje. Ali čini mi se da mnogo nekih dešavanja treba čitati upravo kroz prizmu nekih drugih namigivanja, otvaranja prostora ’u šesnaestercu’, da se tako izrazim, ili nekih fascikli koje su prepuštene kako bi se neki drugi bavili nekim kompleksnijim i ozbiljnijim stvarima. Jer, činjenica je da Evropa ima velike izazove i probleme – nerešena situacija u Ukrajini, i jedna vrlo specifična pozicija Bele kuće, utiču na to da Evropa mora da zauzme jedan međukurs, uz sve turbulencije koje dolaze unutar same Evropske unije ili kroz Mađarsku, ili recimo kroz Slovačku, pa delimično u određenim trenucima i određenim pitanjima kroz Italiju. I onda je nekako lakše i jednostavnije, bilo da ste London ili da ste Berlin, da određene manje važne fascikle za vas prepustite onima koji ne samo da mogu da se sa njima ’igraju’, već koji hoće i žele da se sa njima ’igraju’.“
Ali neće im dati potpunu kontrolu.
"Tako je.“
Tako da i ovu slovenačko-hrvatsku deklaraciju možemo da gledamo kao jedan segment te nečije igre.
"U širem smislu posmatrano da, iako, istini za volju hajde da kažem da je to pre svega pitanje odnosa te dve države. Ali i to pitanje unapređivanja njihovih odnosa možda je došlo na osnovu nekog prethodnog rezultata i neke jednačine gde se videlo da je potrebno dodatno napraviti kapacitete, pa onda hajde da vidimo gde te kapacitete možemo da unapredimo. A logično je da ćete ih tražiti prvo u svom komšiluku. I opet postoji još jedna prizma, za koju ja nikako ne bih voleo da ostane po strani, a ta prizma zove se budućnost Evrope, odnosno šta u slučaju velikog sukoba u Evropi. I onda oni moraju da zbijaju redove, da budu na tragu toga. Kada se analizira, videće se da se mnogi bilateralni dokumenti potpisuju između različitih zemalja članica unutar Evrope, naročito na ovom istočnom krilu NATO-a.“
Koji je bliže Rusiji.
"Tako je. Na kraju krajeva i sve ove neke multinacionalne borbene grupe koje su uspostavljene od Baltika, pa zaključno sa Rumunijom, preko Slovačke, Mađarske, Bugarske i Rumunije, govore u prilog tome. I zato kažem, ne treba previše mistifikovati. Nekako mi uglavi odzvanja ono čuveno kada se recimo rade vežbe iz one serije Defender Europe, pa je nekada fokus na Baltiku i Crnom moru, a nekada je fokus na Balkanu. I onda se kaže – evo Amerikanci i NATO stežu obruč oko Srbije, vežbaju se za scenario da napadnu Srbiju itd, a zapravo ne. Suština je neka druga, da se oni međusobno uvežbavaju i, naravno, da u određenim okolnostima i u slučaju potrebe mogu da realizuju određene scenarije.“
Vesti
08.04.2024. 13:27
"Nema trke u naoružanju sa Srbijom, Hrvatska je jača sila i članica NATO"
Ali zna se odakle dolazi glavna pretnja.
"Tako je, zna se. Iz te perspektive treba i ovo posmatrati. Mnogo su kompleksne i turbulentne stvari na nekom višem nivou od ovog. Naravno, mi gledamo iz one prizme koja nas najviše tišti, ali postoje tu i neke druge stvari. Jer, recimo, kada se ulazilo pre nekih sedam-osam godina ubrzano u prilagođavanje infrastrukturnih objekata, recimo na prostoru Poljske i Istočne Evrope, da se mogu prihvatiti i železničke kompozicije i mostovi da mogu da nose teške vučne vozove, recimo sa tenkovima koji su preko 50 tona itd, onda je bilo jasno da ne gradi niko infrastrukturu po Poljskoj zato što im je žao Poljaka, odnosno u smislu nemaju Poljaci most koji može da podnese 50‒60 tona. Ne, nego je poenta bila upravo ovo o čemu pričamo. I ove i neke druge stvari treba gledati upravo kroz tu prizmu jer, bojim se da bi bilo jako pogrešno tumačenje da se sada samo neko tu urotio samo protiv nas.“
Da li je to neka naša paranoja?
"Pa, to je neka naša paranoja, sve to što se dešava, eto to neko nešto radi protiv nas. Mislim da ovde, uz sve okolnosti koje sam pomenuo i neke političke ambicije itd, kažem, postoje i neki drugi segmenti koji se prosto, danas u 2025. godini ovakvoj kakva jeste, moraju uzeti u obzir.“
Bila je dilema otprilike zašto oni sada sklapaju posebno vojni sporazum ako su i jedna i druga zemlja članice NATO-a. Da li je neki takav sporazum potreban ili ne?
"Nema to veze, ovde je pitanje bilateralne saradnje između dve države. Daću jedan primer – Srbija i Mađarska. Mađarska je članica NATO-a, a Srbija nije, ali su potpisale sporazum o strateškoj saradnji u domenu odbrane. To je mnogo više od ovoga. Ovde postoji jedna fama. Kažu, ako bismo postali članica NATO-a naša deca će da idu da ginu po Avganistanu i ne znam ja gde. Ne. To što ste članica NATO-a vas ne obavezuje da šaljete trupe bilo gde, nego vi, odnosno vaša skupština, odobri ili ne odobri. Ili kažete – mi hoćemo ili nećemo. I zato se vrlo često dešava greškom da se određene vojne operacije pripisuju NATO-u, a zapravo nisu operacije NATO-a nego koalicionih snaga. To je ono što sada slušamo termin, kaže ’koalicija voljnih’. E pa ’koalicija voljnih’ je bila i recimo u Libiji, i u Siriji, u Iraku itd. Dakle, nije to baš bilo tako. Uvek su bile neke zemlje koje nisu htele da učestvuju.“
Ovde je bio NATO.
"Ovde je bio, kada govorimo o 1999. godini. To je prvi put u istoriji da su se sve zemlje članice dogovorile. Čak i one koje su zvanično postale članice NATO-a na jesen, prepustile su ili svoj vazdušni prostor ili kopneni prostor. Činjenica je da to što su dve zemlje članice jednog saveza, u ovom slučaju NATO-a, njih ne sprečava da one međusobno potpisuju neke nove sporazume u oblastima u kojima smatraju da je to potrebno i na način na koji oni smatraju da je potrebno. U prilog tome govori i činjenica vrlo često pokretane teme evropske vojske. Šta će vam evropska vojska ako postoji NATO? A onda da paradoks bude još veći, iz te prizme posmatrano mi imamo i dalje multinacionalne borbene grupe Evropske unije. U jednoj od tih borbenih grupa je Srbija. U grupi Helbrok, zajedno sa Grčkom, Rumunijom, Bugarskom, Kiprom. Neke jesu članice NATO-a neke nisu, poput Kipra. Ukrajina ima specifičan status zbog svega što se dešava. Znači, postoje multinacionalne borbene grupe. Šta će vam borbene grupe ako postoji NATO? Dakle, to što su one u NATO-u prosto ne predstavlja nikakvu prepreku da one sklapaju bilateralne sporazume. Jer, NATO je samo jedan mehanizam. A kada vi želite određene stvari da unapredite, prosto tražite neke druge mehanizme.“
Vesti
19.03.2025. 22:53
"Hrvatska, Albanija i Kosovo otvorili trku u naoružanju u regionu"
Vesti
12.01.2024. 11:12
Šta je protivoklopni sistem Džavelin koji SAD prodaje Kosovu
Svet
15.05.2025. 17:20
Svet na oružje troši gotovo TRI BILIONA DOLARA
Komentari
